Book Hub Book Hub

23 ožu

Pesnički maraton održan na Filozofskom fakultetu u Nišu

Niš je Svetski dan poezije obeležio i na Filozofskom fakultetu. U organizaciji Departmana za srbistiku i uvažene profesorke Jelene Mladenović, a uz pomoć ostalih profesora istoimenog fakulteta, deo pesničkog maratona koji je trajao više od deset sati, bili su – svi.

Manifestaciju su otvorili studenti Srbistike, ali poezija nije čitana samo na srpskom, već i na nemačkom, ruskom, francuskom i drugim jezicima sveta. Studenti su odali poštu i najznačajnijim domaćim pesnicima, podsećajući nas još jednom na nacionalno blago koje naša zemlja nosi i u stihovima.

20 ožu

Veliki majstor kratke forme

Branimir Šćepanović bio je vrstan pripovjedač, autor tri romana (Usta puna zemlje, Sramno leto, Iskupljenje), pripovijedaka, a između ostalog, na osnovu njegovih djela pisani su i scenariji za film. Dobitnik je dvije Zlatne arene za filmski scenario u Puli 1963. i 1973. godine. Njegov najpoznatiji roman Usta puna zemlje se, takođe, našao na filmskom platnu, a premijerno je prikazan na ovogodišnjem beogradskom FESTU.

15 ožu

Razgovor sa srpskom Alis Manro – književnicom Jelenom Lengold

Intervju

Jelena Lengold je jedna od najistaknutijih književnica savremene srpske književnosti. Sfera njenog delovanja je višestruka. Radila je desetak godina kao novinar u redakciji kulture Radio Beograda, a od septembra 2011. kao projekt-koordinator Nansenskolen Humanističke akademije iz Lilehamera u Norveškoj, na predmetu konflikt menadžment. Književni opus ove književnice obuhvata: pesme, priče i romane. Njene knjige su objavljene na engleskom, italijanskom, danskom, nemačkom, bugarskom, mađarskom, španskom, grčkom, albanskom, makedonskom, slovenačkom, poljskom i češkom jeziku. Priče Jelene Lengold zastupljene su u više antologija savremene srpske književnosti objavljenih u Srbiji i svetu. Živi u Beogradu kao profesionalni pisac.

12 ožu

Umetnost ne može da umre

Stefan Marković, novinar, prošle godine objavio je svoj prvi roman „Pokojnik drugog reda”. U mešavini burleske i satire, Stefan nam na duhovit, ali pronicljiv način, dokazuje da je fenomen apsurda odavno napustio okvire umetničkog i preselio se u naše svakodnevno mrtvovanje. Sa njim smo razgovarali o pokojnicima drugog reda, ali i životu i pisanju.

10 ožu

Tajna smrti Branka Miljkovića

Kako je sam pisac govorio, na ovoj knjizi je radio godinama. Svu tu piščevu posvećenost možete prepoznati dok procesuirate veliki broj manje poznatih informacija vezanih za život Branka i njegovih savremenika. Sveobuhvatan pristup istorijskoj građi (na kakav smo navikli kad je Dejan Stojiljković u pitanju), doneće još jedan roman u žanru istorijske metafikcije.

09 ožu

Amerika, to je prvo što sam pomislio kada sam došao u Kanadu

Roman Oproštajni dar tematizuje jedan društveno istorijski fenomen- emigraciju (odlazak). Motive emigracije pratićemo kroz dva glavna lika emigranata – dva brata, koji se pojavljuju u vidu para (brat tamo – brat ovde), odnosno (mrtvi brat – živi brat). Glavnim likovima emigranata, pridružićemo i sporedne likove emigranata (lik supruge živog brata i emigranti koje glavni lik susreće po kanadskim četvrtima).

08 ožu

Pisanje bez zaklona cinizma i ironije

Kritika

Priča o dve napuljske devojčice, istovremeno rivalke i prijateljice, koje žele da pobegnu iz bede u kojoj su rođene, prati sve faze njihovog života, od pedesetih godina 20. veka i detinjstva u siromašnom napuljskom kvartu, u kome se nasilje podrazumeva, preko godina odrastanja, sazrevanja, stvaranja porodice, borbe za ličnu afirmaciju ili preživljavanje. U prvoj knjizi one su devojčice čiji karakteri nagoveštavaju njihovu moguću sudbinu, Elena, koja je narator romana, ispripovedanog u prvom licu, je poslušna, vredna i predana učenju, Lila genijalna, ali impulsivna, nemoćna da kontroliše svoje mračne crte. U poslednjoj knjizi – one su žene koje su od života uzele ono što su mogle, ili mislile da mogu. Elena se borila i izborila za život intelektualke, spisateljice, Lila je ostala u rejonu svog detinjstva.

07 ožu

Blago ženama u Blagu cara Radovana!

Proučavaoci Dučićevog književnog opusa ističu više tematskih oblasti kojima se pesnik bavio. Jovan Skerlić tvrdi da je Dučićeva poetika, poetika velikih tema. “Kod Dučića se stalno oseća napor da bude na visini zadatka koji je sebi postavio, da o velikim stvarima peva na način velikog pesnika.” I Miodrag Pavlović se slaže sa ovim tvrdnjama: “Spisak Dučićevih preokupacija je širok, on se obraćao svim osnovnim pesničkim temama, no nije ih varirao u posebnim pojavnim oblicima: o ženi je pisao kao o Ženi, o ljubavi kao o Ljubavi, o prirodi kao o Prirodi.”

Pa hajde da se podsetimo šta je Dučić pisao o velikim temama, pre svega o Ženi!

07 ožu

A htela sam, Maja Solar

Kritika

A htela sam je jedan posve književno hrabar i nov poetsko-prozni poduhvat na kakav čitaoci nisu navikli u poslednjoj deceniji savremene poezije. Maja Solar, u izdanju PPM Enklave, ovom erotskom poemom daje jedan svež i hrabar glas kakav smo mogli videti u zbirci pesmama Kako sam postala flamenko plesačica, Jelene Žugić.
Zbirka tematski oscilira oko tri glavna motiva koji su utoliko isprepletane koliko mogu biti i poetsko-prozni delovi za sebe: nesanica, anksioznost i seks.

05 ožu

Život (ni)je roman – šta znači „kafkijanski“

Franc Kafka smatra se jednim od najznačajnijih stvaralaca u istoriji svetske književnosti. Poznat je po svom jedinstveno mračnom, simboličnom i nadrealističkom stilu pisanja. Stilu i…

18 velj

Humor je jedna od glavnih vrednosti ljudskog života

Intervju

Za Velibora Petkovića mnogi govore da je dobri duh niške kulture. Omiljeni profesor na Departmanu za komunikologiju i novinarstvo Filozofskog fakulteta u Nišu, nekadašnji novinar Radio Niša i Radio Beograda 2, proučavalac dela Duška Radovića, voditelj mnogih kulturnih programa, učesnik brojnih književnih večeri, pasionirani čitalac i pisac. I time se ne iscrpljuje njegov angažman na promociji kulture grada Niša. Zbog svega ovoga, boljeg sagovornika za priču o kulturi u Nišu ne možemo da nađemo.

17 velj

Pavel Sanajev i Alesandro Bariko – priča kao film

Sahranite me iza lajsne, Pavel Sanajev “Pre nego što pređem na sledeću priču, želeo bih nešto da razjasnim. Siguran sam da postoje ljudi koji će…

13 velj

Stovarište emocija Sergeja Trifunovića

Stovarište je knjiga sva od emocija o kome god događaju ili čoveku da priča. Sergej u ovoj knjizi sreće zanimljive ljude za koje smo čuli prelistavajući žute stranice svetskih časopisa. Gledamo ih na velikom ekranu, slušamo njihov pesme i divimo im se. Svako od tih imena na neki način govori o Sergeju. Jer svaka od impresija tim ljudima govori o njemu samom, svedoči o njegovom ukusu ili, još važnije, o životnoj fazi u kojoj se nalazi.

10 velj

Može li čovek protiv svog rata?

Alberto Moravija je bio zabranjivan i od strane Vatikana i od strane fašista, i kroz ceo svoj rad kritikovao je katoličku crkvu i fašistički režim. Konformista je napisan 1951. godine i upravo je kritika tog režima kao i pojedinaca koji su bili njegovi nosioci.
Sa druge strane, Kurt Voneget je pisao Klanicu pet više od dvadeset godina, podstaknut sopstvenim tragičnim iskustvima koji su mu zauvek obeležili život. Ova „Slavna knjiga o Drezdenu“ kako sam autor u predgovoru navodi, kao osnov priče ima strašan masakar s kraja Drugog svetskog rata, kada je u bombaškom napadu saveznika na Drezden bačeno 650.000 kilograma eksploziva i kada je ubijeno 135.000 ljudi – više nego u Hirošimi i Nagasakiju zajedno.

09 velj

Književne nagrade u Srbiji (sa njima teško, a bez njih nikako)

Početak godine literarnoj zajednici u Srbiji donosi velika uzbuđenja i iščekivanja. Nekoliko najvećih književnih nagrada dodeljuje se odmah na početku godine, donoseći nove polemike, potvrde i osporavanja, mišljenja čitalaca i javnosti. Baš u ono vreme kada podvlačimo račune, nagrade koje se sa zanimanjem prate, pokazuju nam kakva je bila književna produkcija prethodne godine, u kom smeru se kreće savremena književnost i umemo li da je čitamo i tumačimo kako dolikuje.

06 velj

Između nametnutog i izabranog

Vikend

Knjigu memoara možemo čitati na različite načine, a knjigu Obrazovana – kao jednu iskrenu i tešku priču o odrastanju i uspehu. Jedan takav utisak podelio je sa nama Milan Filipović i mi ga objavljujemo u celosti.

02 velj

Kolizija ruralnog verskog fanatizma i urbanog nasleđa u Sjedinjenim Američkim Državama

Ljubiteljima anglo-američke kulture i njene literalne tradicije odavno je jasno da je nešto trulo u državi Danskoj. Ta trulež je transcendentirala u univerzalne pojmove koji se odnose na sagledavanje opšteg stanja čovekove svesti u modernom dobu i pokrenula moderne literalne teorije i perspektive čitanja. Ukoliko svoju pažnju usmerimo na sagledavanje američke literarne tradicije još od kolonijalne književnosti, uočićemo da su se glavni motivi u romanima bazirali na koliziji sukoba između urbanih i ruralnih područja SAD-a. Ovaj sukob dao je plodno tle za nastanak mnogobrojnih remek-dela i variranje motiva kroz sinhronijsku i dijahronsku osu posmatranja celokupnog literarnog nasleđa Amerike. Ukoliko krenemo od prve američke pesnikinje En Bredstrit, preko Meri Roulendson (autorke prvog bestselera u SAD, Suverenitet i dobrota Božja), preko Emili Dikinson, Vile Kader, Hemingveja, Foknera, Idit Vorton, Toni Morison, preko Keruaka pa sve do Frenzena, suočićemo se sa mnogostrukim variranjem motiva ruralnog i urbanog

15 sij

New York, New Delhi, New Sad

Najavljeno proglašenje NIN-ove nagrade je sjajna prilika da se podsetimo jednog izuzetnog dobitnika, Vladimira Tasića, za roman Kiša i hartija. Roman je ostavio veliki pečat u modernoj srpskoj literaturi i dao nam područje za istraživanje regionalne književnosti kroz novoistorijsku prizmu sagladavanja konteksta koji je kraj dvadesetog veka i početak dvadeset i prvog veka ostavio na autore iz regiona. Mnogi i dalje pišu pod tim snažnim uticajem.
Roman Kiša i hartija nastavlja tematizaciju fenomena emigracije koji postaje jedan od glavnih motiva savremene regionalne književnosti. Tasić se fenomenu odlaska bavio i u drugim knjigama, ali mu se u Kiši i hartiji detaljno približava i širi mogućnost njegovog raznovrsnijeg sagledavanja. Ono se ogleda u tome što sada Tasićeve junake možemo posmatrati na osnovu šireg društvenoistorijskog konteksta, više uronjene u aktuelni i kontraverzni trenutak istorije u različitim delovima sveta, spremnije da o tom kontekstu iskažu eksplicitne stavove u samom pripovednom tkivu.

30 pro

U novu 2023. godinu sa najboljim preporukama!

U poslednjm tekstu Book Hub-a ove godine Amare Librum nam donosi nove vikend preporuke, koje su ujedno i praznične, novogodišnje preporuke za čitanje.
Ovoga puta – jedna topla priča iz pera Erlenda Lua i jedna emotivna priča Rut Ozeki. Sasvim dooljno za uživanje do naredne godine!

28 pro

Volite li Momu Kapora?

Pre nekoliko dana, na mom prvom književnom klubu, dok smo smišljali što pametnije odgovore o svojim čitalačim navikama i preferencijama, profesorka Maja me je iznenadila pitanjem: „Da li volite Momu Kapora?“. Pitanje sam u trenutku doživela kao Prustovsku madlenu – vratilo me je u formativne godine ranih gimnazijskih dana kada smo sa velikim uzbuđenjem odlazili u biblioteku tražeći u knjigama odgovore na pitanja ko smo i zašto nam se sve ovo (život) dešava. Pokušaj otkrivanja života se u mom slučaju poklopio sa otkrivanjem književnosti, a Momo Kapor, nikada veliki i nagrađivani pisac o kome se pišu gimnazijski eseji, skrajnut na akademsku marginu, ali ne i čitalačku, postao je moj vodič, inspirator i, ono što bi danas rekli, life coach.

28 pro

Ne želim ostati tvoj književni lik

Svi čitaoci koji su uplovili u čitanje Knausgorove Moje borbe, susreli su se sa jednim od najupečatljivijih književnih likova današnjice – Lindom Knausgor. Intrigantni postulati autofikcijskog žanra transportovali su Lindu iz stvarnog sveta pokazujući nam je ogoljenu u njenoj privatnosti. Osoba suočena sa disfunkcionalnim porodičnim naslađem, teškom kliničkom depresijom, dijagnozom bipolarnog poremećaja, supruga velikog pisca Karla Uvea Knausgora, majka neoprezno uvučena u veliki književni poduhvat ne shvatajući da može dostojanstveno da ga iznese do kraja. Linda je pre svega autorka, književnica, kojoj je projekat Moja borba, poljuljao ne samo lično dostojanstvo, već i profesionalni ugled književnice.

22 pro

62/Model za sastavljanje

Podnaslov „Model za sastavljanje“ mogao bi da navede na pomisao da su različiti delovi priče, odvojeni praznim prostorom, osmišljeni kao izmenljivi delovi. Ako neki i jesu, sastavljanje koje se pominje drugačije je prirode i odnosi se na nivo pisanja gde ponavljanja i izmeštanja zahtevaju oslobođenje od svih nametnutih pravila i krutih formi , ali ponajviše na nivou značenja, gde otvorenost prema veštini kombinovanja mora biti upornija i neminovnija. Čitaočev izbor, njegovo lično građenje elemenata priče, biće u svakom slučaju knjiga koju je odabrao da pročita.

20 pro

Revolucija i senzacija književnog sveta – Moja borba Karla Uvea Knausgora

Krajem 2006. godine i početkom 2007. godine, Knausgor je shvatio da je zapadna književnost preopterećena fikcijom. Trudio se da napiše nešto i shvatio je da mu je pomisao da treba da zamisli neki fiktivni književni lik i njegove avanture mrsko. Ne iznenađuje ovaj autorov stav, pošto smo već prevazišli postmodernističku prozu, da je skoro sve već napisano i sve već rečeno. Ako sledimo autorov stav da jedino ono što u vremenu posle postmoderne može biti vredno su dnevnici i eseji, dolazimo do revolucionarnog pristupa u pisanju, a svakako i u književno-naučnom proučavanju pisane reči, da nova književnost treba da se sastoji isključivo od glasa sopstvene ličnosti, sopstvenog života, lica i pogleda koje susrećete u svojoj svakodnevnici.
Ovaj stav, doveo je do Moje borbe, koju je autor grozničavo pisao gotovo svakodnevno i rezultiralo u naraciji u ich-formi o sopstvenom životu koja se proširila na šest tomova i više od 3 600 stranica. Prve tri knjige u origanalom izdanju objavljene su tokom 2009. godine, četvrti i pet tom izašao je 2010. godine, da bi se završni šesti tom pojavio tokom 2011. godine na preko 1000 stranica. Do 2012. godine, romani su već bili prodati u preko od 458 000 primeraka u samoj Norveškoj i književna scena Evrope se duboko podelila i promenila u pristupu ovom delu.

04 pro

Eros i Tanatos u fantazmagoričnoj viziji Holokausta

“Beli hotel” vas ispunjava dubokim i trajnim osećajima koje svakako nećemo označiti kao prijatne, ali visoka književnost upravo i poziva na preispitivanje najdubljih mesta ljudske podsvesti, tragedija, patnje, katarzične boli u preispitivanju civilizacijskih normi. Pre svega, prave knjigoljupce zadivljuje prvenstveno struktura romana, a bol koji ćete osetiti i koji će u vama ostati zauvek dolazi iz siline sadržaja i fabularnog toka. Drugo izdanje ovog romana iz 2015. godine, našoj čitalačkoj publici, stiže u izdanju Odiseje iz Beograda. Prevodilac romana je Slobodanka Glišić, a sjajne stihove D.M. Tomasa prepevao je naš slavni pesnik Ivan V. Lalić.

01 pro

Sve što se množi nulom, daje nulu

Intervju

Povodom izlaska nove knjige pod nazivom Zero u izdanju VBG Grafike iz Bijelog Polja razgovaramo sa piscem Draganom Drobnjakom.
Dragan Drobnjak, rođen je 11. oktobra 1976. godine u Doboju. Osnovnu školu je završio u Turiji kod Tuzle, srednju u Herceg Novom. Radio je kao urednik, novinar, TV novinar, knjižar, pekar, fizikalac u brodogradilištu, prodavac krofni na plaži. Objavio je roman Ovo, ono i božuri (2001.) Poeziju i prozu objavljuje u novinama, zbornicima i časopisima. Diplomirao je na departmanu za Srpski jezik i književnost, na Filozofskom fakultetu u Nišu. Živi na relaciji Pavino Polje – Boka Kotorska

01 pro

Život u savremenoj distopiji

Dimitrij Gluhovski je ruski pisac i novinar, rođen 1979. godine, koji je vec sa 18 godina počeo da piše knjigu „Metro 2033“, i sam, u inat izdavačima, kao neku vrstu eksperimetna, rešio da svoju knjigu nesebicno deli na internetu. Procenjuje se da je knjigu online pročitalo oko 2 miliona ljudi i po njoj je snimljen film i nastala je istoimena, planetarno popularna kompijuterska igrica.

29 stu

Kako da oprostite sami sebi?

Kritika

“Potpuno je neverovatno koliko neke knjige mogu tiho i nenametljivo da govore o najvećim ljudskim traumama, obično spakovanim u prtljag, uprćen još iz detinjstva. Toliko tiho da čovek mora i sebe i okolinu da preispituje da li je siguran da je pročitao ono što je pročitao. Meni je to određena vrsta majstorstva, jer mi se čini daleko lakšim govoriti o tragediji punih usta bola. To svakoga kosne, izazove bazičnu potrebu odraslog da dete iz romana prigrli i uteši.
U romanu “Oproštaj” Agnes Lidbek to nije slučaj. Ona mirno priča priču, gotovo uzdržano, gotovo u obrisima, kao u švenkovima kamerom, tako da vam se scene vraćaju tek naknadno.”

Donosimo paralelni prikaz knjige “Oproštaj” iz pera Vojislave Crnjanski Spasojević i Lidije Nikolić.

27 stu

Niška pesnička scena, deo I

Novi tekst na sajtu Book Hub-a donosi vam listu mladih, ambicioznih umetnika savremene niške generacije. Ko su budući uvaženi pesnici Niša? Pročitajte više o njima i njihovoj poeziji u našem tekstu.

24 stu

Magda Sabo: raskošni talenat mađarskog ženskog pisma

Magda Sabo (1917-2007) najprevođenija je mađarska spisateljica čija su dela prevedena na preko trideset jezika. Tokom svog stvaralaštva, a usled političkih previranja u Mađarskoj, kao neprijatelju komunizma čija dela nisu bila u skladu sa „staljinističkim“ viđenjem književnosti, knjige su joj bile zabranjivane sve do 1958. godine, kada ponovo počinje da ih objavljuje. U periodu od 1940. godine do 1945. godine radila je kao profesor latinskog i mađarskog u jednom ženskom internatu, i smatra se da je upravo sopstvena iskustva utkala u roman Abigel, koji je objavljen 1970. godine i koji je brzo postao jedan od najvoljenijih u Mađarskoj.

23 stu

Elastične priče o svima nama

Aleksandar Stankov, novinar, filolog, autor bloga Zapisi sa južne strane ispisao je priče u kojima ćete sresti sebe – doslednog, ranjivog, elastičnog. Prepoznaćete ulice, kafane i kafiće. Prepoznaćete i ljude, one koji su kao vi i one zbog kojih ste vi drugačiji, nepokolebljivi i nepotkupljivi. Dalje ćete osetiti nostalgiju. Zatim će se provući nelagoda, a onda i gnev, jer je sve baš tako kako je u pričama, a, čini se, nemoćni smo da učinimo bilo šta da bude drugačije. A možda je dovoljno već i to što ne pristajemo da budemo deo te prljave igre.

22 stu

Lukrecija Bordžija, naša savremenica

Dario Fo je bio poznat po oštroj satiri čija su meta bili politika, crkva i država. To se najbolje vidi u jednom od njegovih najpoznatijih romana “Papina kći”, koji ovom prilikom kratko predstavljamo i preporučujemo. Inače je pisao komade za pozorište, između ostalog i za svoje sopstveno. Hapšen je 47 puta, ali ga to nije sprečilo da kritikuje politiku i crkvu.
Fo je delovao kao politički aktivista do samog kraja kritikovanjem italijanskih vlasti i pružanjem podrške pokretu Pet zvezda, koji je orijentisan protiv establišmenta.

17 stu

Istorija u DNK

Pred čitaocima je roman kakvi su veoma retki čak i u kulturnim i književnim sredinama mnogo većim od ove naše, a njegov značaj je upravo u tome što je pisac evocirajući ceo jedan vek uspeo da izbegne zauzimanje bilo koje strane, usredsredivši svoju pažnju na ljude i njihove sudbine, kojima je istorija nesretno zapisana u DNK.

11 stu

Bubašvaba koja vam neće dozvoliti da je zgazite

Roman Vegetarijanka objavljen je u izdavačkoj kući Dereta iz Beograda u prevodu Ane Marije Grbić, i od tog trenutka, evo već par godina, nosi pravo obeležje onoga što možemo nazvati visoka književnost. Ova knjiga je za mene izuzetno važna zato što će progovoriti o našem društvu, našim normama i našim očekivanjima od pojedinca, kao i od celog sveta oko nas na jedan veoma radikalan način.

To je način koji će uneti nespokoj i koji će roditi iskru za tako neophodnu promenu sveta i njegovog naslađa u novom dobu 21. veka. Koliko god da će vam se činiti da ove ideje neće uticati na vas, one su veoma snažne i u vašoj podsvesti ostaviće crv sumnje koji će vas naterati na razmišljanje koje neumitno vodi ka promeni stava o svemu što nas okružuje. Dokle će nas to dovesti, to ne znam, ali sam sasvim siguran da ovo delo unosi promenu u načinu razmišljanja, ma koliko ona spora bila. Zato se dobro upitajte da li ste spremni za ovu knjigu, jer svaka promena mnogo boli, naročito pred neizvesnim rezultatom koji ona donosi. Šta nam stiže posle kapitalizma?

30 lis

Ivica i Marica u kandžama Drugog svetskog rata i Sovjetske okupacije

Blizanačka trilogija je jedno od vrhunskih dela moderne svetske književnosti. Već sa prvim stranicama ovog dela imaćete utisak da uranjate u svet Grimovih bajki. Na tom putu čekaće vas mnogo iznenađenja. Šta je ono što se prvo uočava? Jezik dela – narator je dete koje svoju priču pripoveda u ich formi jezikom deteta. Rečenice koje će se nizati pred vama biće jednostavne i infantilne. Proces identifikacije napraviće od vas bezbrižno dete koje se našlo pred nazamislivim zlom mračne šume kroz koju će vas pripovedači voditi za ruku kroz roman. Naslućujete da cela atmosfera podseća na bajke braće Grim. Beležnica počinje kao bajka Ivica i Marica.

28 lis

Kineski Aristofan u borbi protiv ideologije

Mo Jen je književni pseudonim Guan Mojea rođenog 17. februara 1955. Zanimljivo je značenje pseudonima koji je odabrao – kao veoma brbljivo dete roditelji su ga stalno opominjali da ćuti (mo jen znači – ne govori, ćuti). Tokom Kulturne revolucije bio je prinuđen da napusti školu i čuva stoku. Njegove knjige “Žabe” i “Promena” preporučujemo za čitanje ovog vikenda.

20 lis

Vikend putovanje kroz svet knjiga

Čak i kada nismo u situaciji da nekuda otputujemo, tu su knjige da nas vode u daleke svetove koje nam otkrivaju. Olga Tokarčuk i Tomas Bernhard, ovonedeljne preporuke za čitanje Amare Librum, pravi su primer za to.

17 lis

Jevgenij Zamjatin. MI. Histerija i haos jedne sterilnosti

Hiljadu godina nakon dvestogodišnjeg rata, u kome je drastično smanjen ukupan broj ljudi na planeti i savladani su gospodari drevnog sveta “ljubav i glad”, život se odvija u kontrolisanim uslovima iza “Zelenog zida”, u stambenim jedinicama sa providnim zidovima. Nad svakom vrstom mašte, individualnosti i fantazija nadvijena je moć logike i razuma, a stanovnici Jedinstvene države na čijem je čelu vrhovni “Dobrotvor” zupčanici su jednoličnog mehanizma izolovanog od bilo kakvih spoljašnjih uticaja. Svaki od njih, umesto ličnog imena nosi predznak u vidu slova (muškarci konsonante, žene vokale) i dodeljenu numeričku vrednost.

15 lis

Najviše zla čine oni koji se nikada ne odluče

Pred vama se nalazi Conditio humana Hane Arent, studija o modernom stanju čovečanstva koja je prvi put objavljena još davne 1958. godine. Ono što će vam prvo zapasti za oko je da, kada se upustite u čitanje ovog dela, shvatićete univerzalnost napisanog i to da je sve što tu piše, danas pred novim pretećim sukobom istoka i zapada, sve aktuelnije nego ikada.

13 lis

Jesenje vikend preporuke

Za ovu nedelju vam preporučujemo dva izvanredna romana – Jesen, Ali Smit i Nežna je noć Frenisa Skota Ficdžeralda.

U pogovoru knjige stoji da je Ali Smit želela da napravi književni eksperiment pišući o trenutnim globalnim dešavanjima koja svet menjaju, proveravajući da li je književnost zadržala svoju moć da te promene prati i da ih komentariše.

12 lis

Umeće malog ratovanja

S obzirom da je ovo roman prvenac, raduje me što smo već dobili formiranog pisca koji piše modernim jezikom, najobičnije stvari pretvara u najzanimljivije, uspeva da čitaocu nenamerno izazove smeh i na duhovit način osuđuje sve ono što je loše. Uroš Dimitrijević uveliko sprema drugu knjigu, pa se nadam da ćete do tada da pročitate “Sirote male ratove” kako bi na sledećoj promociji napunili neki kafić. Ili makar da blokiramo neki parking gde će ponovo otvoriti gepek svog automobila i prodavati knjige kao što je bio slučaj sa prvom promocijom.

10 lis

Obuhvatiti vek, obuhvatiti život

Kada je pre nekoliko dana javljeno da je Nobelovu nagradu za književnost dobila Ani Erno „za hrabrost i kliničku oštrinu sa kojom otkriva korene, otuđenja i kolektivna ograničenja ličnog sećanja“, retko ko je u Srbiji znao ko je ona. Njene tri knjige na srpskom jeziku objavila je Prosveta još 1997. godine (Jednostavna strast, Mesto pod suncem i Nisam izašla iz svoje noći). Autorka je dala dva intervjua, u Večernjim novostima 1997. godine prilikom posete Beogradu i 2019. godine u NIN-u, premda ni to, kao ni njeno empatično oglašavanje povodom bombardovanja Srbije 1999. nije mnogo učinilo za njenu popularnost kod nas.
Samo posvećeni ljubitelji književnosti su sa pažnjom pratili šta se dešava u susednoj Hrvatskoj sa delima Ani Enro.

08 lis

Moj tata krvari istoriju

Strip se pojavio 1986. i pred čitaoce doneo Mausa, kao priču koju vode otac i sin, kroz koju ćemo videti kontekstualni prizor doživljaja Drugog svetskog rata Špigelmanovog tate Vladeke i njegove mame Anje. Koristeći životinje koje govore, Špigelman svojim čitaocima omogućava emocionalno bezbednu distancu da mogu pratiti priču koja se odvija tokom holokausta. Sami čitaoci će, pre nego što shvate, biti sa Vladekom u najokrutnijoj jami Dantenteovog Pakla.

07 lis

Vikend je za dobre stvari

U preporukama za vikend ove nedelje: španski dobitnik Nobelove nagrade Kamilo Hose Sela i jedan od najboljih romana koji su dobili NIN-ovu nagradu . Sudbina i komentari Radoslava Petkovića.

05 lis

Ovo nije zemlja za nas

Tematska osnova Staklenog zida, slična je sa Tasićevim prethodnim romanima. Ponovo se susrećemo sa likovima izmeštenim iz prvobitnog okruženja (svoje domovine), vidimo nemogućnost njihovog stvarnog bekstva od istorijskog i porodičnog nasleđa, iznova se obrađuje tema suočavanja sa istorijom drugog podneblja, nanovo je prisutan i kontekst globalizma, i na kraju iznova imamo pokušaj da se u unutrašnjim preispitivanjima izađe iz istorijskog determinizma i pobegne u umetnost.

04 lis

Pobunjeni pesnik

Prvi deo najavljene trilogije „Astal tiš riba friš“ novosadskog pesnika (muzičara, pisca) Slobodana Tišme uneo je poetsku i narativnu svežinu u našu savremenu literaturu. Koristeći žanr autobiografske fikcije, Tišma je kroz priču o umetniku u mladosti kazao puno o jednom vremenu i okolnostima koje su njega lično kreirale kao pesnika. Više od priče o samoj umetnosti (neka sama za sebe govori), ovo je priča o onome ko tu umetnost stvara. Zato je poniranje pesnika u sopstvene dubine neminovno, lično, i na momente podsmešljivo.

03 lis

Čitanje kao uranjanje u kontekst

Postulati novog istorizma i kulturnog materijalizma, o čoveku kao konstrukciji, a ne esenciji, i proučavaocu teksta kao proizvodu svoje istorije mogu nam u metodološkom smislu poslužiti u sagledavanju regionalne književne produkcije i rasvetljavanju određenih postupaka likova u romanima. Takođe, zahvaljujući ovkvom sagledavanju književnosti, sve češće se govori o jedinstvenom kulturnom prostoru u regiji.

30 ruj

Filip Rot – pisac koji širi vidike

Filip Rot i njegov način pripovedanja, njegov smisao za naopako, njegova neumoljivost i direktan udarac u stomak – to treba spremno dočekati dok mu se otvaramo i zajedno zgražavamo pred malogradjanštinom, lažnim moralom, konvencijama koje služe da saseču krila, da zgrabe i da unize sve različitosti

29 ruj

Ustoličenje sajberpanka

Vreme hiperprodukcije naučnu fantastiku je danas uglavnom pretvorilo u vid komercijalizovane i lake književnosti. Međutim, treba praviti oštru razliku između literature i pop-kulture. Roman Neuromant je reprezentativni uzorak te diferencijalnosti. Obilje inovatnih ideja, ogroman doprinos samom žanru, ustoličenje novog naučnofantastičnog podžanra, izvanredna dinamičnost u fabuliranju, vizionarski karakter dela. Sve to ovaj roman dovodi u sam vrh naučnofantastične literature i književnosti uopšte.

28 ruj

Oliver Tvist na afrički način

Gurna nam u ovom romanu govori o zajedničkom životu nekoliko različitih rasa na istom tlu početkom dvadesetog veka, položaju žena u Africi, kao i o prodaji dece zarad otplaćivanja duga na šta se u tom periodu gledalo kao na nešto najnormalnije. Upravo na taj način i počinje ova priča – prodajom malog Jusufa „stricu“ kako bi njegov otac izmirio veliki dug koji ima prema pomenutom stricu Azizu, uglednom i bogatom trgovcu.

27 ruj

Utopija jednog idealnog društva

Posjedovati hrabrost, odlika je rijetkih. Progovoriti o zabranjenim temama u doba Sovjetske Rusije – takođe. Napisati djelo komunicirajući sa tadašnjom ideologijom, žanrovski neodređeno (рус. повест – na prelazu između novele i romana) i objaviti ga samostalno, naći put do čitalaca uprkos cenzuri, takođe je uspjeh. Ukop je nastao između 1929. i 1930. godine, a zvanično je objavljen tek 1987.
Važno je napomenuti da je Ukop inspirisan Staljinovim govorom iz 1929. godine u kome je posebno isticao problem suprotnosti u odnosima i životu grada i sela.

26 ruj

Tomas Bernhard “Hodanje” – da li krenuti u ovu šetnju?

“Hodanje” Tomasa Bernharda je literarni lavirint sa malobrojnim likovima, ali sa nebrojeno mnogo staza kojima vam misli mogu odlutati. Ukoliko se do sada niste susreli sa delom Tomasa Bernharda, budite spremni za mentalno planinarenje, jer ova novela traži angažovanog čitaoca.

Pre nego što prihvatite naš poziv, znajte, njegov stil, neparagrafirane stranice, izostanak poglavlja i duge misli nije lako voleti. Zašto?

23 ruj

Iskoristi dan – za čitanje!

Stilske vežbe, Rejmon Keno

Ova knjiga, istaknutog francuskog pisca Rejmona Kenoa, izdata je 1947. godine. Pet godina ranije, 1942. godine, pokušao je da objavi zbirku koju je tada činilo dvanaest „vežbi“, ali kako ga je izdavač odbio, nastavio je da tekst proširuje, da bi knjiga do konačnog objavljivanja sadržala čak 99 „stilskih vežbi“.

22 ruj

Kovčeg determinizma iskovan nesrećnim formativnim godinama

Čuveni Tolstojev početak romana Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica, nesrećna je na svoj način kao da je ovaploćena u jednom od najnovijih izdanja Booke iz Beograda. Iako je ova danska spisateljica obavezna lektira u danskom obrazovnom sistemu, na našu književnu scenu stupa tek ove godine i zasluženo je napravila veliko interesovanje čitalaca. Kopenhaška trilogija isprava nije bila objavljena kao jedinstvena knjiga. Najpre su objavljeni Detinjstvo i Mladost 1967; a potom i Zavisnost 1971. Danas ovu knjigu čitamo kao celinu i čitana tako ona predstavlja jedno pravo malo remek-delo. Od samog početka zaintrigiralo me je to što su Tovini spisi čuvani među čarapama, kesama i starim ormanima sa pregršt različitih fotografija i što su njeni rođaci kasnije odlučili da to objave posle njene tragične suicidne smrti u 58. godini života.

20 ruj

Brkovi ne čine muškarca

Prvi roman Anta Tomića, koji po mnogo čemu podseća na njegov najpoznatiji roman – Čudo u Poskokovoj Dragi. Iako u nekim momentima deluju naivno i bajkovito, njegove knjige kroz duhovite dijaloge verno oslikavaju realnost na Balkanu, posebno naš neukrotivi mentalitet koji se verovatno nikad neće promeniti bez obzira na dolazak novih trendova i neprestanog razvoja tehnologije. Neki junaci njegovih romana su još uvek
zarobljeni u devedesetim godinama i čini se da im je lepo u tom skučenom prostoru jer primećujemo da oni ne žele da odškrinu izlazna vrata koja su odavno otključana, što dovodi do urnebesnih dijaloga i nezaboravnih
scena koje ćete pamtiti.

16 ruj

Još nepročitano pismo

Za stvaralaštvo Džejn Ostin ne može se prosto reći da su to “samo ljubavni romani iz viktorijanske Engleske”, ma koliko glasni bili njeni surovi kritičari, od savremenika poput Marka Tvena i Šarlote Bronte, pa do danas. Njeni likovi su do detalja izgrađeni i, kakva god njihova sudbina bila, ni u jednom od njih ne ogleda se njen lični stav i karakter. Neosporan literarni talenat upravo dokazuje distanciranjem od svojih likova, dok istovremeno vrlo verno i precizno dočarava život srednje i više klase toga doba.

15 ruj

Lepota će spasiti svet

Vikend preporuke naše saradnice Amare Librum za ovu nedelju su bugarski pisac Georgi Gospodinov i njegova zbirka “Sva naša tela” i čuveni režiser Ingmar Bergman i knjiga “Fani i Aleksander”

12 ruj

Obećana zemlja Samarkanda

Dvadesete su godine prošlog veka u Rusiji, u Povolžju. Građanski rat samo što se završio ostavivši pustoš i glad biblijskih razmera, takve kakve samo u Rusiji mogu da postoje. Sela su pusta, nema ni drveta, ni žita, niti jedne jedine životinje. Izmučeni ljudi u najvećim iskušenjima, ostavljaju bolesne i nejake, žrtvujući ih za šansu jačim i zdravim da prežive. Ostavljena deca bauljaju stepama, bolesna, izmučena i napuštena od svojih najbližih. Slike su nadrealne. U takvom istorijskom trenutku komandir Dejev dobija zadatak da parnom lokomotivom pet stotina gladne, bolesne i napuštene dece odveze iz Kazanja hiljadama kilometara južnije u Samarkand gde će biti zbrinuta u prihvatilištu i gde će dobiti šansu da prežive.

09 ruj

Vikend je za čitanje!

Okean more, Alesandro Bariko Ova fantastična knjiga predstavlja zadiranje filozofije u književnost na tako teatralan način, pa kroz, donekle poetsku formu, otvara sva pitanja ljudske…

08 ruj

Zaborav i smrt su jedno isto

Koliko god daleko da odmaknemo u razmišljanju o životu, nećemo zaobići dve velike sile na kojima svet počiva – Eros i Tanatos. Po predanju, Eros je sve ono što pokreće svet: ljubav, strast, umetnost, energija, stvaralaštvo. Tanatos je ništavilo i smrt. Kod Mladena Jakovljevića to je još i zaborav. Posvećujući obe knjige mračnim porivima nestajanja – od kojih se okrećemo, ali koji nas sa svakim novim danom sve više vuku, Mladen Jakovljević, novosadski pisac srednje generacije, opominje nas da ne bežimo od onoga od čega se ne može pobeći, već da prigrlimo i čuvamo ono što imamo. Dok imamo.

22 srp

Kako da izaberete knjige za letovanje

Koja su to top 5 kriterijuma na osnovu kojih možete da izaberete pravu knjigu za svoj odmor, kako da suzite izbor i pravilno donesete odluku, čitajte u nastavku teksta.

08 lip

Pobedio si, Barnse

Stroga i pomalo rezervisana profesorka predmeta „Kultura i civilizacija“ predstavlja šok i intelektualno osveženje studentima sa kojima sarađuje na kursu. Gradeći njen lik na opštim mestima strogih gimnazijskih profesorki sa integritetom, kao ženu koja visoko drži glavu iznad sveprožimajućeg plebsa, naracija Džulijana Barnsa obuhvata sećanja njenog bivšeg studenta, Nila.

17 svi

Beskrajna priča

Dok sada već afirmisani niški pisci i danas nižu uspehe i svojim novim literarnim poduhvatima potvrđuju već izvojevano mesto u istoriji književnosti, novo vreme sa svojim izazovima, donosi nam i neke nove glasove. Mladi autori idu utabanim stazama svojih u književnosti poznatih sugrađana, ali u isto vreme nose i razmišljanja hoće li dostići visoko podignuta očekivanja čitalaca.

13 svi

I život, i literatura

Proučavaocima života i dela Danila Kiša, teoretičarima i istoričarima književnosti, ljubiteljima književnosti koji vole da zavire iza kulisa ne bi li razotkrili magiju nastajanja umetnosti, nedavno objavljena prepiska Danila Kiša u izdanju Arhipelaga biće od nemerljivog značaja. Ovim izborom se polako zaokružuju sabrana dela jednog od najvećih pisaca, čija su autopoetička dela podjednako uzbudljiva kao i sama književna.

15 tra

Tuga i bes

Šta je to tačno kvalitetna, „ prava“ književnost može biti neiscrpna tema mnogima, beskrajna rasprava bez pobednika, gde se na kraju sve svodi na subjektivni doživljaj pročitanog. I upravo u tom grmu leži zec: u utisku koji ostaje nakon što se knjiga zaklopi, o onome što je pred nama i dalje živo, što stvara ožiljke. Onome što ne pruža utehu ili daje lažnu nadu, premazuje život tankim slojem ružičaste boje.

06 tra

Na Istoku stara priča, na Zapadu ništa novo

Ono što počinje kao mladalački, prkosni bunt protiv roditeljskog sistema vrednosti, u knjizi „Gvozdena zavesa“ pretvara se u duboku, snažnu i gorku analizu odnosa Istoka i Zapada. Hladni rat između bezličnog komunizma i darvinističkog kapitalizma nastavlja se u kulturi, temperamentu, nasleđu i politici, vrlo intenzivno i u ljubavi. Hladni rat je ovde mnogo stariji od zvaničnog i, čini se, trajaće beskonačno. Gvozdena zavesa se u romanu Vesne Goldsvorti nikada nije podigla, niti će.

25 ožu

Sociološki triptih Evrope 20. veka

Kako to često biva, jedan od najpoznatijih mađarskih pisaca svih vremena, Šandor Marai, gotovo da nije ni boravio u Mađarskoj. Svoja najbolja dela posvetio je neprikladnoj nostalgiji za nestalim austrougarskim i gospodskim vrednostima društva, pa je po smeni vlasti 1948. lepo zamoljen da napusti zemlju. Provodio je dane u Italiji, Francuskoj i Švajcarskoj, da bi njegovo krajnje odredište bila Amerika. Tu je dočekao i kraj života nikada se ne vrativši u svoju zemlju. Ostavio je za sobom na hiljade stranica još nepročitanih dnevnika (kod nas se pojavio tek izbor u prevodu legendarnog Save Babića) i romane nad kojim ostaju zamšljeni i današnji čitaoci.

23 ožu

Ostavite svaku nadu

Svoj hvaljeni i od publike lepo dočekan roman “Soba 427” Jadranka Milenković smešta u zatvoreni sistem pulmološke bolnice, u smeštajnu jedinicu baš pod tim brojem, ne bi li nam pokazala koliko smo “pri čistoj svesti i zdravoj pameti” malo sposobni da sagledamo i spoznamo svet oko sebe. Potrebno je da nas nešto kao što je neka retka bolest izmesti, ne bismo li bili svesni raznovrsnosti malog i kolektivnog života koji nas svakodnevno okružuje. Niti bolest mora da je prava bolest (setimo se Davosa), niti krivica mora da je zaslužena krivica (znamo za „Prokletu avliju”), da bi se neka vrata za nama zatvorila, zidovi podigli, a da novi svet sa novim zakonima, etikom, hijerarhijom i vrednostima bude uspostavljen.

18 ožu

Epizodisti i junaci: 3D čitalačko iskustvo

Vladislava Vojnović ne gubi vreme, ona prilazi slobodno i srdačno i šarmira nas već prvim rečenicama. Tim neposrednim i otvorenim pristupom čini da komunikacija sa čitaocima bude lakša; govoreći jednostavno i jasno, momentalno nas uvlači u priču. Govoreći, jer imate utisak kao da je čujete, da je tu pored vas i vodi vas da vam pokaže svoj svet.

04 ožu

Niška književna scena u tranziciji

Bilo je nečeg spektakularnog u samoj zamisli na život posle 2000-te.

Samo deceniju ranije nismo ni sanjali da će vreme digitalizacije, robotizacije i društvenih mreža tako brzo promeniti naš način života, zabave i načina mišljenja. U toliko velikoj meri i čitanja, da su se masovno otvorile polemike hoće li knjiga (u bilo kom vidu, a naročito u štampanom) opstati.

23 velj

Niška književna scena devedesetih

Ukoliko bez gledanja u rečnik znate šta znače reči: embargo, pozivarac, inflacija i restrikcija (a da nije vezano za hrono ishranu), možemo vam čestitati jer ćete lako razumeti tekst o književnosti u poslednjim godinama XX veka.

18 velj

Niška književna scena

Grad Niš najbolje ćete upoznati kroz kafane i nišku književnu scenu, što će reći, na istom mestu, jer najbolji pripovedači oduvek odatle crpu inspiraciju i tamo se još uvek nalaze. Nekako smo skloni da razmišljamo o književnosti Niša kao o švedskom stolu na nekom luksuznijem skupu – ima tu raznih đakonija, od etno motiva do horora, od ljubavnih egzaltacija do vrhunske poezije, narodnih mudrosti univerzalnih dimenzija. Od višestruko nagrađivanih i cenjenih pisaca do čitalačke publike kojoj nagrade ništa ne znače, jer vole dobru priču, koju razumeju svim srcem. Pa ko šta voli – ima sve.

15 velj

Fear of the dark

Strašnu knjigu je napisao Damir Karakaš. U njoj pripoveda o događaju koji mu je obeležio život. Vraćajući se iz šetnje, na okretnici tramvaja, nepoznata lica ga prebijaju do smrti. Događaj je jedva preživeo, taman toliko da može o tome da posvedoči u knjizi, na način koji samo najveći pripovedači to umeju. Bez detaljnih opisa napadača, bez senzacije: pogledajte šta mi se desilo (foto)(video), vešto izbegavši sve zamke patetike i angažovanosti, Damir Karakaš je u „Okretištu“ ispisao svoje najintimnije stranice, podižući priču o nasilju, zlu i strahu na univerzalni nivo.

04 velj

Nada umire poslednja

Dok „Životinjska farma“ Džordža Orvela poslednjih meseci biva sve popularnija kod nas, iznova osvaja čitalačku publiku i stiče nove obožavaoce, nama je pažnju privukla „Pobuna“, poslednje delo poljskog nobelovca Vladislava Stanislava Rejmonta, za koju mnogi tvrde da je „Farma pre Farme“. Ovaj roman objavljen je dvadesetak godina pre Orvelovog i postoji velika verovatnoća da ga je Orvel čitao i u njemu našao inspiraciju.

28 sij

Među javom i med snom

Da biste uživali u Omami, potrebno je samo da odvojite vreme, smestite se udobno i prepustite jasnim rečenicama, dinamičnim obrtima i interesantnoj potrazi za jednim čovekom u uskomešanom kotlu evropskog megalopolisa. Međutim, ako želite da u potpunosti proniknete u sva moguća značenja i dobro pročitate ovaj roman, moraćete da budete nešto poput geologa i da krenete da “skidate” jedan po jedan sloj koji je tu nataložen. Nanosi značenja, simbola, intertekstualnih veza, otkrivaće vam nove linije razumevanja, ali i povesti u nova čitanja. Koliko ćete slojeva otkriti, zavisi isključivo od vaše spremnosti da istražujete…

25 sij

U lancima

Ogrnuta prepoznatljivim književnim šinjelom, Nina Savčić u romanu “U lancima” donosi još jednu priču o „malom čoveku“, njegovoj nesnađenosti i večitoj potrazi za smislom. Ovaj šinjel, doduše, proštepan je modernističkim koncem: ništa ne sme da ometa pripovedni tok, pa ni klasično, jasno odvojeni dijalozi; ova priča kao da je kazivana naizust, pa tako mora biti i pročitana, odmah, odjednom, cela. Kad shvatite da vas je zarobila u svoje narativne lance, već će biti kasno, odupiranja nema. Ali, prepustite se, bez straha, jer svaki put ima svoje odredište gde vas čeka razlog.

21 sij

Milena, generacijo

Stvarajući na preko 160 stranica poemu ili roman u stihovima “Deca”, Milena Marković je uspela da sve bitne teme u celosti složi u autobiografsku porodičnu sagu, ne preskačući ništa, nadovezujući jednu na drugu sve ključne teme svog pesništva. U ovoj poetskoj autobiografiji čitamo i roman o odrastanju, i o trusnom, ratnom području koje nam guta voljene ljude, o ženskim pitanjima, porodici i majčinstvu.

18 sij

Bilo jednom, u toj Americi

Vila Kader svojim romanom „Izgubljena dama“ pre stotinak godina odala je poslednju počast utemeljivačima i pravim herojima sveta u nastajanju, tamo, „preko velike bare“, a sada se (u izdanju Derete) i pred našom čitalačkom publikom pojavljuje ovaj mali biser klasične američke književnosti.

13 sij

Kužno ostrvo na kraju sveta

Kada je počeo da piše roman “Noći kuge”, Orhan Pamuk nije mogao ni da sanja da će stvarnost vrlo brzo potvrditi događaje iznete u knjizi. Samo par godina od literarne zamisli o zaraznoj bolesti koja odnosi živote na izdvojenom ostrvu na Sredozemnom moru, pojavio se kobni virus, ovoga puta svetskih razmera i sa podjednako stravičnim efektima, koji je nepovratno promenio svet u kome živimo.

11 sij

Ljube li se Istok i Zapad?

Ovo je priča o jednoj čudesnoj knjizi. Ta je knjiga pisana da bi slavila ljubav, ali u isto vreme sakrila tajnu drevnih vavilonskih mudrosti i znanja. Mada bi trebalo da nas zabavi, mnogo čemu imaće i da nas poduči. Osim što je istorijski i ljubavni roman, „Smrt u Vavilonu, ljubav u Istanbulu“ možemo okarakterisati i kao avanturu, pomalo kao putopis, pa čak i triler.

04 sij

Fabrika mašte

Posve neobična prstenasta kompozicija čini Kći direktora cirkusa jedinstvenim i izdvaja ga od drugih ostvarenja Justejna Gordera. Glavni lik je Peter, koji poseduje talenat za izmišljanje priča. Nimalo sujetan, ali beskrajno maštovit, (pro)davaće svoje ideje piscima i zabavljati se dok posmatra kako ih oni, više ili manje uspešno, razrađuju. Čitajući sve te njegove priče, moramo samo paziti da i sami ne upadnemo u zamku, da nas ne zavede neka od njegovih ideja, pa počnemo da razmišljamo kakav bismo joj obrt ili završetak dali.

28 pro

Pogovor

Novi roman Davida Albaharija doneo je još jedan misaoni i jezički pomak u našoj književnosti.
Ono što Albaharija razlikuje od svih pisaca je veliki trud da napravi otklon od stvarnosti i da se distancira od onog što je dnevno, ne bi li dosegao univerzalno. Međutim, koristeći jezik što tačnije i istinitije, pokazuje nam da je i te kako prisutan i da govoreći o svojim junacima-simbolima, više nego ikad govori o nama samima.

20 pro

Valja li Valjarević?

“Fric i Dobrila” Srđan Valjarević, Laguna

Ne postoji pisac na našim prostorima čiju smo novu knjigu više iščekivali. Svojim nepretencioznim stilom i autsajderskim pogledom na svet Valjarević nas je privukao još sredinom devedesetih, da bi nas romanom “Komo” na početku dvehiljaditih totalno pridobio. Izabravši autofikciju za način izražavanja, pomogao nam je da se lakše identifikujemo sa njegovim usamljenim likom, ali i jadnom zemljom u kojoj smo živeli, voleći je i mrzeći istovremeno.

17 pro

Kako sam postao čovek

“Feniksov sindrom” Aleksej Slapovski, Arhipelag

Ako biste dobili priliku da počnete život ispočetka, kakav bi to život onda bio? Kakvi biste ljudi izabrali da budete? Bolji, isti? Aleksej Slapovski istkao je priču o propuštenim i iskorišćenim šansama za nove početke. Dramaturški vešto izgradio je likove malih, običnih ljudi i isprepletao njihove sudbine u tranzicijski surovom i sirovom društvu.

14 pro

Život u porodici

Godine o kojima piše Bora Ćosić u knjizi “Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji”, ovenčanoj 1969. prestižnom NIN-ovom nagradom, godine su Drugog svetskog rata. Ali tema ove knjige neće biti rat i borba protiv (brojno nadmoćnijeg) neprijatelja i okupatora, već turbulentno vreme domaće revolucije i klasnog preokreta koji će u posleratnim godinama nastupiti.

10 pro

Progovori, sliko

Dvostruki portret, roman o Agati Kristi i Oskaru Kokoški Pre nego romansirana biografija dvoje umetnika, Oskara Kokoške i Agate Kristi, ovo je rekapitulacija svega što…

06 pro

Slučaj Basara: Sloboda ili ništa

“Kontraendorfin” Svetislav Basara, Laguna U srpsku književnost Svetislav Basara je ušao još sredinom osamdesetih godina svojim angažovanim i neobičnim estetičkim i idejnim stavovima. Koliko je…

03 pro

Limbo dance

„Luda žena“ Huana Hosea Miljasa Genijalna, višeslojna, posve jedinstvena novela poznatog španskog pisca i novinara Huana Hosea Miljasa, „Luda žena“, smelo nam postavlja pitanja koja…

29 stu

Zlatna sredina – preduslov za „happy end“

“Uspenje i sunovrat Ikara Gubelkijana” Borislav Pekić
Borislav Pekić je dosta pisao i govorio o svom shvatanju književnosti, o njenom smislu i suštini, o njenoj potrebi u društvu, o književnosti kao „korisnoj laži“. Tu se pre svega misli na intervjue za različite časopise (Književne novine, Student, Književnost, Književna kritika, Književna reč), dnevničke zabeleške „Skinuto sa trake“ i , naravno, njegova dela – koja govore sama za sebe najviše od svega.

25 stu

Pravda za Stražara!

“Idi postavi stražara”, Harper Li Neke priče ne mogu da se ispričaju naizust, da odjednom iz njih sve isteče. Potrebno je vreme kako bi svi…

23 stu

Bezglasni vapaj za smislom

Vrtoglavi uspeh Sali Runi može da znači samo jedno – svetu je bio potreban sveži glas koji će jednu potpuno novu generaciju mladih ljudi izvući iz Hogvortsa i pustiti ih u realni svet normalaca, prepun teskobe i nezadovoljstava.

20 stu

Šta smo prEčitali?

Možemo li za pisce misterioznih priča reći da su dobri samo ako nam konstantno drže pažnju dinamičnom radnjom i na kraju ponude neočekivano rešenje? Ili nam je potrebno i nešto više? Ponese nas radnja, adrenalin raste, hitamo ka kraju i velikom otkriću – ko je zločinac, jesmo li i sami dobri detektivi, da li smo mogli i pre kraja da „znamo“ kakav će biti isti… Dobar triler uglavnom karakteriše nepredvidiv rasplet, ali postoje i čitaoci koji bi u toj čitalačkoj jurnjavi zastali i pogledali pažljivije.

20 stu

Zavodljivo odvratna sreća

Giljermo Martinez “Odvratna sreća” Neki pisci prođu nezapaženo i potpuno ispod radara popularnosti. Prava je šteta, a razlog nikako da otkrijemo, zašto njihova genijalnost ne…