Intervju – pesnik Aleksandar Petrović Babić Aleksandar Petrović Babić rođen je osamdesetih godina prošlog veka u Svetozarevu. Pamti dane pinball mašina. Izdao je zbirke pesama…
Meditacije o sudaru identiteta
Romanom prvencem „Buda iz predgrađa“ Hanif Kurejši brzo je stekao svetsku slavu i zauzima značajno mesto u modernoj književnosti. Sirovim rečenicama, katkad odsečnim, a začinjenim besprekornim sarkazmom, izneo je suštinu prelomnih momenata u društvu s kraja 20.veka.
Oniričko i pastoralno u romanima Damira Karakaša
U svetu savremene regionalne književnosti, često susrećemo autore koji maštovito pripovedaju svoje priče koristeći bogatstvo oniričkih i pastoralnih elemenata. Ovog leta, moj izbor za letnju kolumnu književnog magazina Book Hub su dva romana istaknutog savremenog hrvatskog autora, Damira Karakaša – Sjećanje šume i Okretište. Oba dela izdvajaju se po svojoj sposobnosti da prodru duboko u ljudsku psihoanalizu i da nas provode kroz zagonetne lavirinte snova i prirodnih pejzaža.
Zbogom, Dilane
Prva pesnička zbirka Zbogom, Dilane, Danila Đokovića, putovanje je lirskog ja kroz male stripovske prozore odrastanja, poimanja sveta oko sebe, ljubavi, melanholičnosti detinjstva i putovanja do zaokruženosti svoje ličnosti. Iako zasnovan na kultnom italijanskom stripu Dylan dog, lirski subjekat obitava između kataloga sopstvenih uspomena na detinjstvo i mladalački period.
Mučnina svakodnevnice – Sartrova filozofska oluja
Turisti iz svih krajeva sveta pomahnitalo se tiskaju oko mene u Dubrovniku. Grad je za njih samo mizanscen popularne HBO serije Igra prestola. Dok prisluškujem razgovore o tome gde je Kalisi ubijena, a gde Sersi Lanister pošla u hod srama, obuzima me neobičan osećaj dokolice i površnosti na ovom istorijskom tlu kome je HBO oduzeo svu prethodnu slavu. Dok posmatram razdragane posetioce koji uživaju u lepotama ovog istorijskog grada, razmišljam o načinima kako da približim filozofski roman široj čitalačkoj publici. Da li je moguće probuditi interesovanje za duboke teme, za razmišljanje nad egzistencijalnim pitanjima, dok uživamo u plićaku sunčane obale?
Putovanje ka autentičnosti
Zbirka pjesama „Žena bez stida“, vrlo produktivne i američkoj čitateljskoj publici poznate autorice, Sandre Cisneros sadrži pet pjesničkih ciklusa čiji su naslovi, kao i nekoliko pjesama u zbirci napisani španjolskim jezikom. To, između ostaloga, potvrđuje autoričinu ukorijenjenost meksičkom mentalitetu. O njoj samoj i okvirnom kontekstu zbirke saznajemo već u predgovoru Jasne Karaule Krasni koji biva uvertirom u misteriozni svijet koloritne meksičke prirode, kuhinje, glazbe, a osobito cvijeća. Takav ekspresivan setting se podudara i s eskpresivnom prirodom autoričine jezične imaginacije, specifičnog autoričinog idiolekta ostavljujući autentičan stilski pečat.
Dezorganizacija govora rata
Nakupine straha, Darko Cvijetić Buybook, Sarajevo, 2023. Rat u Bosni je uveliko završen, ali rat u književnosti Darka Cvijetića još uvek traje. Ugledajući se na…
Summertime and the livin’ is easy – Svi ti mirni i tihi ljudi…
Tirza je duboko emotivan i zbog svoje tematike teško pretočiv u reči, a ipak na neki način osvaja pažnju čitalaca širom sveta. U ovom romanu Grunberg maestralno istražuje složenost ljudske prirode i tabu tema koje su često i izazov za same pisce, kao i za čitaoce. Kroz priču koja se odvija u Holandiji, autor neustrašivo dira u suštinu savremenog društva, koje je napustilo postmodernu i svom literarnom izrazu nije našlo adekvatno uporište u osvetljavanju moralnih dilema, obaveza, patnji i neizbežnih gubitaka savremnog pojedinca. Zbog toga savremena književnost luta kroz nejasno utvrđenu literarnu naraciju.
Daske koje prkose pravilima
Svećom da tražite, teško da biste mogli da pronađete pravi generacijski roman u srpskoj književnosti. Nova generacija milenijalaca je već odavno stasala, a priče koje nam pričaju se možda ponajmanje tiču njih. Iako možemo da razumemo potrebu za kolektivnim istinama, ostajemo trajno uskraćeni za teme i dileme cele jedne generacije koja nemo prolazi mimo nas. Istorijski narativi, pregršt fantastike i mitologije, religijski artefakti – sve je tu, osim onoga što je uzbudljivi život mladih, sada i ovde u ovom „najboljem“ od svih mogućih svetova koji smo im ostavili.
Ljubav u svom punom obliku
Niška publika je još jednom, uz organizaciji i podršku EU kutka Niš imala prilike da u prostoru Banovine sluša Bojanu Vunturišević. Bojana, kantautorka poznata po pesmama kao što su Kese etikete (2017), Daljine (2017), Promašaj (2019), Ljubav (2023), sat vremena je sa svojim bendom, za mnogobrojnu nišku publiku izvodila pesme sa albuma Daljine (2017) i sa novog album Ljubav (2023). Nakon koncerta publika je imala priliku da se slika sa Bojanom a mi smo zahvaljujući divnim ljudima iz EU kutka, imali priliku da sa njom porazgovaramo o stvaranju muzike, poeziji, kapitalizmu i njenim inspiracijama.
Kako nastaje crna
Kako nastaje crna je pesnički prvenac Marije Kostić koji je objavila Književna radionica Rašić. U ovoj zbirci lirski subjekat se kreće između sopstvenog tela, deteta u sebi, težnje ka transformaciji i porodičnih te odnosa sa voljenim osobama. Poetika pesnikinje se oslanja na unutrašnja stanja lirskog subjekta (iz ugla nedovoljno voljenog deteta) a centralni motiv zbirke jesu – ruke dok je osnovna boja – crna.
Ognjenka Lakićević u Nišu
U petak 16. maja čitaoci i poštovaoci poezije su imali priliku da, u prostorijama EU info kutka, slušaju pesnikinju Ognjenku Lakićević. Tradiocionalno petkom, ova organizacija se trudi da u Nišu ugosti značajne pesnikinje koje se svojom poezijom i stavovima zalažu za mnogobrojne društvene teme. Ideja ovog projekta jeste da zajedno sa istaknutim književnicima i stvaraocima govore o stvaralaštvu i poetici, ali i o položaju žene i ženskom identitetu u našem društvu.
Transponovanje bajke u dramski tekst i recepcija kod dece
U poslednje vreme sve više se govori o transponovanju književnih vrsta u dramski tekst namenjen deci. Lutkarsko pozorište u Nišu, kao jedno od najstarijih i najuglednijih pozorišta za decu u Srbiji, ima dugu tradiciju u ovom polju. Upravo smo razgovarali sa glumicom Lutkarskog pozorišta, Mirjanom Đorđević, koja nam je otkrila neke interesantne detalje o procesu stvaranja predstava za decu, a posebno o transponovanju bajke kao književne vrste u dramski tekst.
Pesnički požar koji ne jenjava
Petom zbirkom poezije Vodič kroz požare, Ognjenka je na književnoj savremenoj sceni izazivala zaista veliki čitalački požar koji se i dalje širi i ne jenjava. O pesnikinji ne moramo ništa da znamo da bismo razumeli njene pesme jer se Vodič kroz požare odlikuje jakom i stabilnom intimnošću koja u jednom trenutku čitanja postaje – svačija.
Portret umetnika u emigraciji
Biografija Sergeja Dovlatova mogla bi se iskazati samo jednom mišlju: Buntovnik u stalnom traganju za suštinom. Neka od suštinskih pitanja, otvorio je i u ovom romanu: „Ko sam ja i odakle? Šta nam se dešava? I kako će se ovo završiti?“ Službenik u obezbjeđenju robijaškog logora, novinar, pisac, onaj čije su priče objavljivali na Zapadu ili u samizdatu, našao se u nemilosti sovjetskih vlasti. Progon, emigracija i uzaludni pokušaji borbe za ostanak u otadžbini, drugovanje sa porocima (alkohol) obilježile su njegov život. Kako su na njega i formiranje njegove ličnosti uticali ostali članovi porodice? Vrlo vješto je isprepleo njihove uloge u romanu, emigraciju u Austriju a potom u SAD. Ni u emigraciji ga ne napuštaju misli u otadžbini, što se posebno vidi u odnosu sa kćerkom i psom Glašom.
Exploring National Identity
“Dear America: Memoir of an Undocumented Citizen” by Jose Antonio Vargas is a deeply introspective story of one man’s journey through the complexities of national identity as an undocumented immigrant in the United States. Reading this book, readers will dive into the importance of national identity for every human being and how Vargas’s memoir offers valuable insights into the topic.
DEAR AMERICA AND THE UNDOCUMENTED CITIZEN
Jose Antonio Vargas, born in the Philippines, raised in the U.S. is a journalist and the founder of “Define American”, organization of immigration rights activists.
Dear America, Notes of an undocumented citizen, is his autobiography. It was published in the year 2018, during Tramp’s administration, which was known as highly oriented towards lowering the number of immigrants in the USA.
I am a traitor, a wolf among sheep; there is something different about me and that difference is not good – the path of independence in „Educated” by Tara Westover
This is not a book about Mormonism. This is not a book about extreme American life. This is not a book about living in a dysfunctional family. This is not a book about facing mental and physical violence and economic dependence. This is a book about a young woman who got over all these things, who became educated and made her new life − a book about almost everything.
„Educated” is a memoir by Tara Westover, a young American scientist. She was the youngest of seven children in an isolated family in Idaho. The kids didn’t have birth certificates and didn’t go to school. You can’t be a person without a birthday, said her grandmother, but Tara’s parents didn’t see the problem in living behind the modern world. Tara considered her family as a pack of wolves, or human beings who roam the mountain like savages because they were separated from civilization.
Collision of rural religious fanaticism and urban heritage in the United States
In the novel, we will read about the efforts of a girl to overcome her difficult childhood in Idaho and save herself from the fundamentalism of her family. The first part of the novel brings us the story from the perspective of a girl who is raised by religious fanatics. Her life takes place in the rural part of the USA, the economic and social periphery of the most powerful country in the world. We are presented with the characters of the desperate and the poor, who, in addition to the initial empathy, cause the readers to be appalled by their brutality and superstition. On the literary pages in front of us, it’s as if Lars von Trier’s heroes from Dogville come to life. The main character in the novel – Tara, was born into one such family.
Transcending Boundaries: A Postmodern Reading of Alienation and Awareness in ‘Educated’
In her compelling memoir “Educated,” Tara Westover transports us to a world that is seemingly removed from the pinnacles of civilization. This world exists not on a distant continent but within the heart of the United States, a nation synonymous with progress and enlightenment. Westover’s childhood tale, characterized by ignorance and estrangement, proffers a vivid illustration of a life lived at the fringe of modernity. This unique portrayal incites a profound examination of our understanding of modern civilization, its outreach, and the psychological and philosophical repercussions of existing within its periphery. To dissect these complex dimensions, we shall lean on the theoretical frameworks provided by prominent thinkers Jacques Lacan and Jacques Derrida.
When Dreams are Bigger then Fear
“When you haven’t had enough to eat, when your electricity and heat are cut off, you’re not afraid when someone says life is going to be hard. The fear factor was minimised for me. I already knew fear. My dreams were bigger than the fear.”
Born and growing up in Rhode Island in poverty, with parents and grand and great grandparents who also lived in poverty, with her ancestors who were slaves, what was a chance for the little girl to run away, overcome trauma and succeed in life? Well, impossible or minor She was living with siblings in constant fear that her abusive father, an alcoholic, would have killed their mother.
U susret neminovnosti – dan kada su došli Marsovci
Britanski pisac Herbert Džordž Vels se, pored svog francuskog kolege Žila Verna, smatra jednim od rodonačelnika naučne fantastike. Dok se Žil Vern čvrsto držao naučnih dostignuća koja je vešto koristio u svojim delima, H. Dž. Vels je osmišljavao fiktivna uvodeći originalne ideje koje su ostali pisci obrađivali na svoj način.
U Vremeplovu se bavio putovanjem kroz vreme i mogućnošću buduće evolucije, Ostrvo doktora Moroa je surova priča o izigravanju Boga i kvarenja prirodnog poretka, Nevidljivi čovek je, uz Stivensovog Dokotra Džekila i gospodina Hajda, najbolja studija o monstruoznoj prirodi ljudske vrste.
I došli smo do Rata svetova, gde se, ispod marskovske invazije, vešto kritikovala politika kolonijalizma i tlačenja porobljenih naroda.
Igra može spasiti svet
Peti po redu Festival fantastike „Vračevi i mačevi“ održan je ovog vikenda u Nišu sa bogatim programom, internacionalnim gostima i brojnom publikom koja prevazilazi obožavaoce isključivo fantastične književnosti. Organizatori festivala su bili Ordo Draco Niš i Udruženje ljubitelja fantastike uz saradnju sa Niškim kulturnim centrom i izdavačkom kućom Laguna. Festival je trajao 3 dana u kome su organizovane izložbe, pub kvizovi, kosplej takmičenja sa kostimiziranim likovima iz popularnih književnih dela.
Fino upakovani današnji svet
Čitajući “Tirzu”, imala sam osećaj da Grumberga mogu svrstati negde između Kucija i Frenzena, između “Sramote” i “Slobode”, uz Kucijevo umeće pisanja i Frenzenovo savršensvo konstruisanja porodice i njihovih ludih i ekscentričnih likova. S tim što je Grunberg postavio ludost na jedan sasvim viši nivo, na nivo Jergena Hofmestera, upamtite ovo ime, jer sličnog lika u literaturu nećete skoro naći.
Piše: Ana Lazarević
Pogledaj dom svoj, anđele!
Gonsalo Manuel Tavareš je portugalski pisac rođen u avgustu 1970. u Luandi, u Angoli. Angola je dugo bila portugalska kolonija. Sadašnja teritorija Angole bila je naseljena još od paleolita. Nacionalna država nastala je kao rezultat portugalske kolonizacije, koja je započela na priobalnim naseljima osnovanim u 16. veku. Portugalci su postepeno naseljevali i unutrašnjost zemlje, ali su im se opirale grupe kao što su Cuamato, Kwanyama i Mbunda. Pre svega, nasilno zauzimanje teritorije dešavalo se zbog bogatih nalazišta nafte i dijamanata.
Šta se jede pod cirkuskom šatrom sveta – sve ono što smo svarili, a nikako nismo smeli
Roman Zašto se dete kuva u palenti, mahom je, ako ne i sasvim, zasnovan na autobiografskim elementima švajcarske spisateljice rumunskog porekla, Aglaje Veteranji, koja je sa porodicom izbegla iz Čaušeskuove Rumunije. Pored tematike koja je intrigantna, velika i važna, struktura romana i stil pisanja su nekonvencionalni, gotovo eksperimentalni. Rečenice su jednostavne i nepretenciozne, a opet poetične i, usudila bih se reći, filozofske. Tekst i vizuelno odskače od uobičajenog – pisan je u fragmentima, neki delovi su naglašeni, a dosta beline i praznog prostora asocira na sve ono neizrečeno u ovoj strašnoj priči.
Borba protiv rasizma – ovo nije crno-beli svet
Finding me su vešto napisani memoari, jednostavnim jezikom, tako da svima koji se upuštaju u prve korake čitanja na engleskom jeziku, preporučujem da potraže ovaj naslov u prostorijama Američkog kutka U Nišu. Dok okrećete stranice ovog memoara, imaćete utisak kao da slušate ispovest iz uzbudljivog života vama bliske osobe. Pored, problema rasizma – motiv drugog proširićemo i na emigraciju koja se po kapitilastički uređenom svetu takođe u književnosti ispoljava kroz ovaj motiv (Mira Furlan, Vladimir Tasić i dr.)
Kad se ambiciozno dete okrene protiv brižnog roditelja
Vladimir Đukanović svoju uspešnu profesionalnu karijeru izgradio je u Americi i odatle nam dolazi potkovan impozantnim znanjem o veštačkoj inteligenciji i izvesnoj, a zastrašujućoj budućnosti koja nam se dešava – danas. Prozvan „filozof sa Volstrita“, ovaj vrstan analitičar nedavno je uplovio u književne vode i svojim romanom prvencem Blistanje već privukao pažnju mnogobrojne domaće čitalačke publike.
Kako da pobedite čitalačku krizu
Koliko god da ste pasionirani čitalac, sigurno vam se bar jednom u životu desilo da zapadnete u čitalačku krizu. To je onaj dobro poznati osećaj kad zaglavite na 86. stranici popularne knjige i ne možete nikako dalje. Dugo se zadržavate, prelećete preko teksta, a da vas neko pita šta čitate, teško da bi dobio ikakav odgovor. Imate jak osećaj da je pogrešno da započetu knjigu ostavite, a mesecima se ne odlučujete da promenite štivo i krenete dalje.
U svetu bez knjiga ne bi vredelo živeti
Iako delo pokreće mnoga pitanja, svakako najdominantnija tema je kontekst jugoslovenskog sukoba. Sve počinje odlukom koju je Mira (Hrvatica) donela sa svojim suprugom, rediteljem Goranom Gajićem (Srbinom), napusti SFRJ 1991. Odluku su supružnici doneli na osnovu njihovog (a pre svega Mirinog) principijelnog stava protiv etničkih krvavih klanica, javljanje snažnih nacionalističkih desničarskih uporušta širom SFRJ, koji su rasparčali Jugoslaviju u surovom građanskom ratu u srcu Evrope.
Ptica rođena u kavezu misli da je letenje bolest (još jedna priča o emigraciji)
Pred vama se nalazi roman koji je izdavačka kuća Arete iz Beograda objavila još 2016. godine. Odabrao sam ga za prikaz, kako bismo produbili našu priču o emigrantima kao dominantnoj temi današnjice i pokušali da uvedemo pojam postkolonijalna književnost posmatran kroz prizmu savremenih tumačenja. Savremenost se ogleda u tome što smo u prethodnim tekstovima proučavili dominaciju autofikcijskog žanra, dok ćemo proučavajući ovaj roman progovoriti o pseudobiografiji. Ono što je posebno zanimljivo, da ćemo u razmatranju ovog romana priključiti starije metodološke postulate proučavanja pisane reči i progovorati o magičnom realizmu koji smo upoznali sa veličanstvenim Markesom.
Džoana Rouling i fenomen Harija Potera
Sigurno ste čuli do sada da je Hari Poter najprodavaniji serijal knjiga u istoriji. Fantastična priča koja se proteže u sedam tomova govori o dečaku koji odrasta između dva sveta: sveta običnih ljudi, normalaca, i čarobnjaka i veštica. Za one koji još uvek ne znaju, reč je o drevnoj priči o borbi dobra i zla koja u sebi sadrži neke od najstarijih mitova i motiva iz svetske i engleske književnosti.
Ronjenje na dah do sopstvenih dubina
Riblja kost je prva i debitantska zbirka pesnikinje Suzane Džuver u izdanju PPM Enklave. Samim naslovom se daje ključ jednog od mnogih tumačenja zbirke: poput riblje kosti, isprepletanost sukoba u samom lirskom subjektu ali i sa svetom oko sebe nastanjuje unutrašnost lirskog subjekta. Podeljenja na tri smisaone celine: Zadržavanje daha, Odbrojavanje i Nedostatak kiseonika, ova zbirka nas vodi u doživljaj sličan onom kada uronimo u vodu: bez daha, bez reči i u svoj svojoj ranjivosti u dubinama.
Dramski tekst i njegov kontekst – predstava Afera nedužne Anabele Narodnog pozorišta u Nišu
Noviji pristup proučavanju književnog teksta sve više tumači tekstove stavljajući ih u kontekst aktuelnog društvenog trenutka. Za to je pogodna i romaneskna i dramska građa. Stiven Grinblat je novoistorijsko tumačenje književnih tekstova bazirao na tumačenju renesansne drame. Primena ove metode je više nego pogodna za tumačenje drame Afera nedužne Anabele, koju niška publika ima priliku da pogleda ovih dana u Narodnom pozorištu u Nišu.
Psi koji trče unazad – mrtva priroda sa autoportretom
Psi koji trče unazad Marka Đorđevića u izdanju Književne radionice Rašić hrabar je poduhvat autora koji kroz nežni lirizam popunjava drugačiju vrstu porodičnog albuma.
Pesnik se ne plaši raslojavanja ličnog i intimnog. U zbirci koja se tematski prvenstveno bazira na familijarnim odnosima, kroz motive i izraze važne za našu tradiciju, narodnu, ali i porodičnu, poput snohvatica, uspavanki, kolopleta, belega, testa za pogače, krsne slave, praga kuće, predratnih regala i babine vitrine, on dosledno i do kraja sprovodi izmeštanje naučenog u savremeni kontekst, poručujući da onoliko koliko tradicija počiva u nama, počivamo i mi u tradiciji i krojimo onu buduću.
Pesnički maraton održan na Filozofskom fakultetu u Nišu
Niš je Svetski dan poezije obeležio i na Filozofskom fakultetu. U organizaciji Departmana za srbistiku i uvažene profesorke Jelene Mladenović, a uz pomoć ostalih profesora istoimenog fakulteta, deo pesničkog maratona koji je trajao više od deset sati, bili su – svi.
Manifestaciju su otvorili studenti Srbistike, ali poezija nije čitana samo na srpskom, već i na nemačkom, ruskom, francuskom i drugim jezicima sveta. Studenti su odali poštu i najznačajnijim domaćim pesnicima, podsećajući nas još jednom na nacionalno blago koje naša zemlja nosi i u stihovima.
Veliki majstor kratke forme
Branimir Šćepanović bio je vrstan pripovjedač, autor tri romana (Usta puna zemlje, Sramno leto, Iskupljenje), pripovijedaka, a između ostalog, na osnovu njegovih djela pisani su i scenariji za film. Dobitnik je dvije Zlatne arene za filmski scenario u Puli 1963. i 1973. godine. Njegov najpoznatiji roman Usta puna zemlje se, takođe, našao na filmskom platnu, a premijerno je prikazan na ovogodišnjem beogradskom FESTU.
Razgovor sa srpskom Alis Manro – književnicom Jelenom Lengold
Jelena Lengold je jedna od najistaknutijih književnica savremene srpske književnosti. Sfera njenog delovanja je višestruka. Radila je desetak godina kao novinar u redakciji kulture Radio Beograda, a od septembra 2011. kao projekt-koordinator Nansenskolen Humanističke akademije iz Lilehamera u Norveškoj, na predmetu konflikt menadžment. Književni opus ove književnice obuhvata: pesme, priče i romane. Njene knjige su objavljene na engleskom, italijanskom, danskom, nemačkom, bugarskom, mađarskom, španskom, grčkom, albanskom, makedonskom, slovenačkom, poljskom i češkom jeziku. Priče Jelene Lengold zastupljene su u više antologija savremene srpske književnosti objavljenih u Srbiji i svetu. Živi u Beogradu kao profesionalni pisac.
Umetnost ne može da umre
Stefan Marković, novinar, prošle godine objavio je svoj prvi roman „Pokojnik drugog reda”. U mešavini burleske i satire, Stefan nam na duhovit, ali pronicljiv način, dokazuje da je fenomen apsurda odavno napustio okvire umetničkog i preselio se u naše svakodnevno mrtvovanje. Sa njim smo razgovarali o pokojnicima drugog reda, ali i životu i pisanju.
Tajna smrti Branka Miljkovića
Kako je sam pisac govorio, na ovoj knjizi je radio godinama. Svu tu piščevu posvećenost možete prepoznati dok procesuirate veliki broj manje poznatih informacija vezanih za život Branka i njegovih savremenika. Sveobuhvatan pristup istorijskoj građi (na kakav smo navikli kad je Dejan Stojiljković u pitanju), doneće još jedan roman u žanru istorijske metafikcije.
Amerika, to je prvo što sam pomislio kada sam došao u Kanadu
Roman Oproštajni dar tematizuje jedan društveno istorijski fenomen- emigraciju (odlazak). Motive emigracije pratićemo kroz dva glavna lika emigranata – dva brata, koji se pojavljuju u vidu para (brat tamo – brat ovde), odnosno (mrtvi brat – živi brat). Glavnim likovima emigranata, pridružićemo i sporedne likove emigranata (lik supruge živog brata i emigranti koje glavni lik susreće po kanadskim četvrtima).
Pisanje bez zaklona cinizma i ironije
Priča o dve napuljske devojčice, istovremeno rivalke i prijateljice, koje žele da pobegnu iz bede u kojoj su rođene, prati sve faze njihovog života, od pedesetih godina 20. veka i detinjstva u siromašnom napuljskom kvartu, u kome se nasilje podrazumeva, preko godina odrastanja, sazrevanja, stvaranja porodice, borbe za ličnu afirmaciju ili preživljavanje. U prvoj knjizi one su devojčice čiji karakteri nagoveštavaju njihovu moguću sudbinu, Elena, koja je narator romana, ispripovedanog u prvom licu, je poslušna, vredna i predana učenju, Lila genijalna, ali impulsivna, nemoćna da kontroliše svoje mračne crte. U poslednjoj knjizi – one su žene koje su od života uzele ono što su mogle, ili mislile da mogu. Elena se borila i izborila za život intelektualke, spisateljice, Lila je ostala u rejonu svog detinjstva.
Blago ženama u Blagu cara Radovana!
Proučavaoci Dučićevog književnog opusa ističu više tematskih oblasti kojima se pesnik bavio. Jovan Skerlić tvrdi da je Dučićeva poetika, poetika velikih tema. “Kod Dučića se stalno oseća napor da bude na visini zadatka koji je sebi postavio, da o velikim stvarima peva na način velikog pesnika.” I Miodrag Pavlović se slaže sa ovim tvrdnjama: “Spisak Dučićevih preokupacija je širok, on se obraćao svim osnovnim pesničkim temama, no nije ih varirao u posebnim pojavnim oblicima: o ženi je pisao kao o Ženi, o ljubavi kao o Ljubavi, o prirodi kao o Prirodi.”
Pa hajde da se podsetimo šta je Dučić pisao o velikim temama, pre svega o Ženi!
A htela sam, Maja Solar
A htela sam je jedan posve književno hrabar i nov poetsko-prozni poduhvat na kakav čitaoci nisu navikli u poslednjoj deceniji savremene poezije. Maja Solar, u izdanju PPM Enklave, ovom erotskom poemom daje jedan svež i hrabar glas kakav smo mogli videti u zbirci pesmama Kako sam postala flamenko plesačica, Jelene Žugić.
Zbirka tematski oscilira oko tri glavna motiva koji su utoliko isprepletane koliko mogu biti i poetsko-prozni delovi za sebe: nesanica, anksioznost i seks.
Život (ni)je roman – šta znači „kafkijanski“
Franc Kafka smatra se jednim od najznačajnijih stvaralaca u istoriji svetske književnosti. Poznat je po svom jedinstveno mračnom, simboličnom i nadrealističkom stilu pisanja. Stilu i…
Humor je jedna od glavnih vrednosti ljudskog života
Za Velibora Petkovića mnogi govore da je dobri duh niške kulture. Omiljeni profesor na Departmanu za komunikologiju i novinarstvo Filozofskog fakulteta u Nišu, nekadašnji novinar Radio Niša i Radio Beograda 2, proučavalac dela Duška Radovića, voditelj mnogih kulturnih programa, učesnik brojnih književnih večeri, pasionirani čitalac i pisac. I time se ne iscrpljuje njegov angažman na promociji kulture grada Niša. Zbog svega ovoga, boljeg sagovornika za priču o kulturi u Nišu ne možemo da nađemo.
Pavel Sanajev i Alesandro Bariko – priča kao film
Sahranite me iza lajsne, Pavel Sanajev “Pre nego što pređem na sledeću priču, želeo bih nešto da razjasnim. Siguran sam da postoje ljudi koji će…
Stovarište emocija Sergeja Trifunovića
Stovarište je knjiga sva od emocija o kome god događaju ili čoveku da priča. Sergej u ovoj knjizi sreće zanimljive ljude za koje smo čuli prelistavajući žute stranice svetskih časopisa. Gledamo ih na velikom ekranu, slušamo njihov pesme i divimo im se. Svako od tih imena na neki način govori o Sergeju. Jer svaka od impresija tim ljudima govori o njemu samom, svedoči o njegovom ukusu ili, još važnije, o životnoj fazi u kojoj se nalazi.
Može li čovek protiv svog rata?
Alberto Moravija je bio zabranjivan i od strane Vatikana i od strane fašista, i kroz ceo svoj rad kritikovao je katoličku crkvu i fašistički režim. Konformista je napisan 1951. godine i upravo je kritika tog režima kao i pojedinaca koji su bili njegovi nosioci.
Sa druge strane, Kurt Voneget je pisao Klanicu pet više od dvadeset godina, podstaknut sopstvenim tragičnim iskustvima koji su mu zauvek obeležili život. Ova „Slavna knjiga o Drezdenu“ kako sam autor u predgovoru navodi, kao osnov priče ima strašan masakar s kraja Drugog svetskog rata, kada je u bombaškom napadu saveznika na Drezden bačeno 650.000 kilograma eksploziva i kada je ubijeno 135.000 ljudi – više nego u Hirošimi i Nagasakiju zajedno.
Književne nagrade u Srbiji (sa njima teško, a bez njih nikako)
Početak godine literarnoj zajednici u Srbiji donosi velika uzbuđenja i iščekivanja. Nekoliko najvećih književnih nagrada dodeljuje se odmah na početku godine, donoseći nove polemike, potvrde i osporavanja, mišljenja čitalaca i javnosti. Baš u ono vreme kada podvlačimo račune, nagrade koje se sa zanimanjem prate, pokazuju nam kakva je bila književna produkcija prethodne godine, u kom smeru se kreće savremena književnost i umemo li da je čitamo i tumačimo kako dolikuje.
Između nametnutog i izabranog
Knjigu memoara možemo čitati na različite načine, a knjigu Obrazovana – kao jednu iskrenu i tešku priču o odrastanju i uspehu. Jedan takav utisak podelio je sa nama Milan Filipović i mi ga objavljujemo u celosti.
Kolizija ruralnog verskog fanatizma i urbanog nasleđa u Sjedinjenim Američkim Državama
Ljubiteljima anglo-američke kulture i njene literalne tradicije odavno je jasno da je nešto trulo u državi Danskoj. Ta trulež je transcendentirala u univerzalne pojmove koji se odnose na sagledavanje opšteg stanja čovekove svesti u modernom dobu i pokrenula moderne literalne teorije i perspektive čitanja. Ukoliko svoju pažnju usmerimo na sagledavanje američke literarne tradicije još od kolonijalne književnosti, uočićemo da su se glavni motivi u romanima bazirali na koliziji sukoba između urbanih i ruralnih područja SAD-a. Ovaj sukob dao je plodno tle za nastanak mnogobrojnih remek-dela i variranje motiva kroz sinhronijsku i dijahronsku osu posmatranja celokupnog literarnog nasleđa Amerike. Ukoliko krenemo od prve američke pesnikinje En Bredstrit, preko Meri Roulendson (autorke prvog bestselera u SAD, Suverenitet i dobrota Božja), preko Emili Dikinson, Vile Kader, Hemingveja, Foknera, Idit Vorton, Toni Morison, preko Keruaka pa sve do Frenzena, suočićemo se sa mnogostrukim variranjem motiva ruralnog i urbanog
New York, New Delhi, New Sad
Najavljeno proglašenje NIN-ove nagrade je sjajna prilika da se podsetimo jednog izuzetnog dobitnika, Vladimira Tasića, za roman Kiša i hartija. Roman je ostavio veliki pečat u modernoj srpskoj literaturi i dao nam područje za istraživanje regionalne književnosti kroz novoistorijsku prizmu sagladavanja konteksta koji je kraj dvadesetog veka i početak dvadeset i prvog veka ostavio na autore iz regiona. Mnogi i dalje pišu pod tim snažnim uticajem.
Roman Kiša i hartija nastavlja tematizaciju fenomena emigracije koji postaje jedan od glavnih motiva savremene regionalne književnosti. Tasić se fenomenu odlaska bavio i u drugim knjigama, ali mu se u Kiši i hartiji detaljno približava i širi mogućnost njegovog raznovrsnijeg sagledavanja. Ono se ogleda u tome što sada Tasićeve junake možemo posmatrati na osnovu šireg društvenoistorijskog konteksta, više uronjene u aktuelni i kontraverzni trenutak istorije u različitim delovima sveta, spremnije da o tom kontekstu iskažu eksplicitne stavove u samom pripovednom tkivu.
U novu 2023. godinu sa najboljim preporukama!
U poslednjm tekstu Book Hub-a ove godine Amare Librum nam donosi nove vikend preporuke, koje su ujedno i praznične, novogodišnje preporuke za čitanje.
Ovoga puta – jedna topla priča iz pera Erlenda Lua i jedna emotivna priča Rut Ozeki. Sasvim dooljno za uživanje do naredne godine!
Volite li Momu Kapora?
Pre nekoliko dana, na mom prvom književnom klubu, dok smo smišljali što pametnije odgovore o svojim čitalačim navikama i preferencijama, profesorka Maja me je iznenadila pitanjem: „Da li volite Momu Kapora?“. Pitanje sam u trenutku doživela kao Prustovsku madlenu – vratilo me je u formativne godine ranih gimnazijskih dana kada smo sa velikim uzbuđenjem odlazili u biblioteku tražeći u knjigama odgovore na pitanja ko smo i zašto nam se sve ovo (život) dešava. Pokušaj otkrivanja života se u mom slučaju poklopio sa otkrivanjem književnosti, a Momo Kapor, nikada veliki i nagrađivani pisac o kome se pišu gimnazijski eseji, skrajnut na akademsku marginu, ali ne i čitalačku, postao je moj vodič, inspirator i, ono što bi danas rekli, life coach.
Ne želim ostati tvoj književni lik
Svi čitaoci koji su uplovili u čitanje Knausgorove Moje borbe, susreli su se sa jednim od najupečatljivijih književnih likova današnjice – Lindom Knausgor. Intrigantni postulati autofikcijskog žanra transportovali su Lindu iz stvarnog sveta pokazujući nam je ogoljenu u njenoj privatnosti. Osoba suočena sa disfunkcionalnim porodičnim naslađem, teškom kliničkom depresijom, dijagnozom bipolarnog poremećaja, supruga velikog pisca Karla Uvea Knausgora, majka neoprezno uvučena u veliki književni poduhvat ne shvatajući da može dostojanstveno da ga iznese do kraja. Linda je pre svega autorka, književnica, kojoj je projekat Moja borba, poljuljao ne samo lično dostojanstvo, već i profesionalni ugled književnice.
62/Model za sastavljanje
Podnaslov „Model za sastavljanje“ mogao bi da navede na pomisao da su različiti delovi priče, odvojeni praznim prostorom, osmišljeni kao izmenljivi delovi. Ako neki i jesu, sastavljanje koje se pominje drugačije je prirode i odnosi se na nivo pisanja gde ponavljanja i izmeštanja zahtevaju oslobođenje od svih nametnutih pravila i krutih formi , ali ponajviše na nivou značenja, gde otvorenost prema veštini kombinovanja mora biti upornija i neminovnija. Čitaočev izbor, njegovo lično građenje elemenata priče, biće u svakom slučaju knjiga koju je odabrao da pročita.
Revolucija i senzacija književnog sveta – Moja borba Karla Uvea Knausgora
Krajem 2006. godine i početkom 2007. godine, Knausgor je shvatio da je zapadna književnost preopterećena fikcijom. Trudio se da napiše nešto i shvatio je da mu je pomisao da treba da zamisli neki fiktivni književni lik i njegove avanture mrsko. Ne iznenađuje ovaj autorov stav, pošto smo već prevazišli postmodernističku prozu, da je skoro sve već napisano i sve već rečeno. Ako sledimo autorov stav da jedino ono što u vremenu posle postmoderne može biti vredno su dnevnici i eseji, dolazimo do revolucionarnog pristupa u pisanju, a svakako i u književno-naučnom proučavanju pisane reči, da nova književnost treba da se sastoji isključivo od glasa sopstvene ličnosti, sopstvenog života, lica i pogleda koje susrećete u svojoj svakodnevnici.
Ovaj stav, doveo je do Moje borbe, koju je autor grozničavo pisao gotovo svakodnevno i rezultiralo u naraciji u ich-formi o sopstvenom životu koja se proširila na šest tomova i više od 3 600 stranica. Prve tri knjige u origanalom izdanju objavljene su tokom 2009. godine, četvrti i pet tom izašao je 2010. godine, da bi se završni šesti tom pojavio tokom 2011. godine na preko 1000 stranica. Do 2012. godine, romani su već bili prodati u preko od 458 000 primeraka u samoj Norveškoj i književna scena Evrope se duboko podelila i promenila u pristupu ovom delu.
Eros i Tanatos u fantazmagoričnoj viziji Holokausta
“Beli hotel” vas ispunjava dubokim i trajnim osećajima koje svakako nećemo označiti kao prijatne, ali visoka književnost upravo i poziva na preispitivanje najdubljih mesta ljudske podsvesti, tragedija, patnje, katarzične boli u preispitivanju civilizacijskih normi. Pre svega, prave knjigoljupce zadivljuje prvenstveno struktura romana, a bol koji ćete osetiti i koji će u vama ostati zauvek dolazi iz siline sadržaja i fabularnog toka. Drugo izdanje ovog romana iz 2015. godine, našoj čitalačkoj publici, stiže u izdanju Odiseje iz Beograda. Prevodilac romana je Slobodanka Glišić, a sjajne stihove D.M. Tomasa prepevao je naš slavni pesnik Ivan V. Lalić.
Sve što se množi nulom, daje nulu
Povodom izlaska nove knjige pod nazivom Zero u izdanju VBG Grafike iz Bijelog Polja razgovaramo sa piscem Draganom Drobnjakom.
Dragan Drobnjak, rođen je 11. oktobra 1976. godine u Doboju. Osnovnu školu je završio u Turiji kod Tuzle, srednju u Herceg Novom. Radio je kao urednik, novinar, TV novinar, knjižar, pekar, fizikalac u brodogradilištu, prodavac krofni na plaži. Objavio je roman Ovo, ono i božuri (2001.) Poeziju i prozu objavljuje u novinama, zbornicima i časopisima. Diplomirao je na departmanu za Srpski jezik i književnost, na Filozofskom fakultetu u Nišu. Živi na relaciji Pavino Polje – Boka Kotorska
Život u savremenoj distopiji
Dimitrij Gluhovski je ruski pisac i novinar, rođen 1979. godine, koji je vec sa 18 godina počeo da piše knjigu „Metro 2033“, i sam, u inat izdavačima, kao neku vrstu eksperimetna, rešio da svoju knjigu nesebicno deli na internetu. Procenjuje se da je knjigu online pročitalo oko 2 miliona ljudi i po njoj je snimljen film i nastala je istoimena, planetarno popularna kompijuterska igrica.
Kako da oprostite sami sebi?
“Potpuno je neverovatno koliko neke knjige mogu tiho i nenametljivo da govore o najvećim ljudskim traumama, obično spakovanim u prtljag, uprćen još iz detinjstva. Toliko tiho da čovek mora i sebe i okolinu da preispituje da li je siguran da je pročitao ono što je pročitao. Meni je to određena vrsta majstorstva, jer mi se čini daleko lakšim govoriti o tragediji punih usta bola. To svakoga kosne, izazove bazičnu potrebu odraslog da dete iz romana prigrli i uteši.
U romanu “Oproštaj” Agnes Lidbek to nije slučaj. Ona mirno priča priču, gotovo uzdržano, gotovo u obrisima, kao u švenkovima kamerom, tako da vam se scene vraćaju tek naknadno.”
Donosimo paralelni prikaz knjige “Oproštaj” iz pera Vojislave Crnjanski Spasojević i Lidije Nikolić.
Niška pesnička scena, deo I
Novi tekst na sajtu Book Hub-a donosi vam listu mladih, ambicioznih umetnika savremene niške generacije. Ko su budući uvaženi pesnici Niša? Pročitajte više o njima i njihovoj poeziji u našem tekstu.
Magda Sabo: raskošni talenat mađarskog ženskog pisma
Magda Sabo (1917-2007) najprevođenija je mađarska spisateljica čija su dela prevedena na preko trideset jezika. Tokom svog stvaralaštva, a usled političkih previranja u Mađarskoj, kao neprijatelju komunizma čija dela nisu bila u skladu sa „staljinističkim“ viđenjem književnosti, knjige su joj bile zabranjivane sve do 1958. godine, kada ponovo počinje da ih objavljuje. U periodu od 1940. godine do 1945. godine radila je kao profesor latinskog i mađarskog u jednom ženskom internatu, i smatra se da je upravo sopstvena iskustva utkala u roman Abigel, koji je objavljen 1970. godine i koji je brzo postao jedan od najvoljenijih u Mađarskoj.
Elastične priče o svima nama
Aleksandar Stankov, novinar, filolog, autor bloga Zapisi sa južne strane ispisao je priče u kojima ćete sresti sebe – doslednog, ranjivog, elastičnog. Prepoznaćete ulice, kafane i kafiće. Prepoznaćete i ljude, one koji su kao vi i one zbog kojih ste vi drugačiji, nepokolebljivi i nepotkupljivi. Dalje ćete osetiti nostalgiju. Zatim će se provući nelagoda, a onda i gnev, jer je sve baš tako kako je u pričama, a, čini se, nemoćni smo da učinimo bilo šta da bude drugačije. A možda je dovoljno već i to što ne pristajemo da budemo deo te prljave igre.
Lukrecija Bordžija, naša savremenica
Dario Fo je bio poznat po oštroj satiri čija su meta bili politika, crkva i država. To se najbolje vidi u jednom od njegovih najpoznatijih romana “Papina kći”, koji ovom prilikom kratko predstavljamo i preporučujemo. Inače je pisao komade za pozorište, između ostalog i za svoje sopstveno. Hapšen je 47 puta, ali ga to nije sprečilo da kritikuje politiku i crkvu.
Fo je delovao kao politički aktivista do samog kraja kritikovanjem italijanskih vlasti i pružanjem podrške pokretu Pet zvezda, koji je orijentisan protiv establišmenta.
Istorija u DNK
Pred čitaocima je roman kakvi su veoma retki čak i u kulturnim i književnim sredinama mnogo većim od ove naše, a njegov značaj je upravo u tome što je pisac evocirajući ceo jedan vek uspeo da izbegne zauzimanje bilo koje strane, usredsredivši svoju pažnju na ljude i njihove sudbine, kojima je istorija nesretno zapisana u DNK.
Bubašvaba koja vam neće dozvoliti da je zgazite
Roman Vegetarijanka objavljen je u izdavačkoj kući Dereta iz Beograda u prevodu Ane Marije Grbić, i od tog trenutka, evo već par godina, nosi pravo obeležje onoga što možemo nazvati visoka književnost. Ova knjiga je za mene izuzetno važna zato što će progovoriti o našem društvu, našim normama i našim očekivanjima od pojedinca, kao i od celog sveta oko nas na jedan veoma radikalan način.
To je način koji će uneti nespokoj i koji će roditi iskru za tako neophodnu promenu sveta i njegovog naslađa u novom dobu 21. veka. Koliko god da će vam se činiti da ove ideje neće uticati na vas, one su veoma snažne i u vašoj podsvesti ostaviće crv sumnje koji će vas naterati na razmišljanje koje neumitno vodi ka promeni stava o svemu što nas okružuje. Dokle će nas to dovesti, to ne znam, ali sam sasvim siguran da ovo delo unosi promenu u načinu razmišljanja, ma koliko ona spora bila. Zato se dobro upitajte da li ste spremni za ovu knjigu, jer svaka promena mnogo boli, naročito pred neizvesnim rezultatom koji ona donosi. Šta nam stiže posle kapitalizma?
Ivica i Marica u kandžama Drugog svetskog rata i Sovjetske okupacije
Blizanačka trilogija je jedno od vrhunskih dela moderne svetske književnosti. Već sa prvim stranicama ovog dela imaćete utisak da uranjate u svet Grimovih bajki. Na tom putu čekaće vas mnogo iznenađenja. Šta je ono što se prvo uočava? Jezik dela – narator je dete koje svoju priču pripoveda u ich formi jezikom deteta. Rečenice koje će se nizati pred vama biće jednostavne i infantilne. Proces identifikacije napraviće od vas bezbrižno dete koje se našlo pred nazamislivim zlom mračne šume kroz koju će vas pripovedači voditi za ruku kroz roman. Naslućujete da cela atmosfera podseća na bajke braće Grim. Beležnica počinje kao bajka Ivica i Marica.
Kineski Aristofan u borbi protiv ideologije
Mo Jen je književni pseudonim Guan Mojea rođenog 17. februara 1955. Zanimljivo je značenje pseudonima koji je odabrao – kao veoma brbljivo dete roditelji su ga stalno opominjali da ćuti (mo jen znači – ne govori, ćuti). Tokom Kulturne revolucije bio je prinuđen da napusti školu i čuva stoku. Njegove knjige “Žabe” i “Promena” preporučujemo za čitanje ovog vikenda.
Vikend putovanje kroz svet knjiga
Čak i kada nismo u situaciji da nekuda otputujemo, tu su knjige da nas vode u daleke svetove koje nam otkrivaju. Olga Tokarčuk i Tomas Bernhard, ovonedeljne preporuke za čitanje Amare Librum, pravi su primer za to.
Jevgenij Zamjatin. MI. Histerija i haos jedne sterilnosti
Hiljadu godina nakon dvestogodišnjeg rata, u kome je drastično smanjen ukupan broj ljudi na planeti i savladani su gospodari drevnog sveta “ljubav i glad”, život se odvija u kontrolisanim uslovima iza “Zelenog zida”, u stambenim jedinicama sa providnim zidovima. Nad svakom vrstom mašte, individualnosti i fantazija nadvijena je moć logike i razuma, a stanovnici Jedinstvene države na čijem je čelu vrhovni “Dobrotvor” zupčanici su jednoličnog mehanizma izolovanog od bilo kakvih spoljašnjih uticaja. Svaki od njih, umesto ličnog imena nosi predznak u vidu slova (muškarci konsonante, žene vokale) i dodeljenu numeričku vrednost.
Najviše zla čine oni koji se nikada ne odluče
Pred vama se nalazi Conditio humana Hane Arent, studija o modernom stanju čovečanstva koja je prvi put objavljena još davne 1958. godine. Ono što će vam prvo zapasti za oko je da, kada se upustite u čitanje ovog dela, shvatićete univerzalnost napisanog i to da je sve što tu piše, danas pred novim pretećim sukobom istoka i zapada, sve aktuelnije nego ikada.
Jesenje vikend preporuke
Za ovu nedelju vam preporučujemo dva izvanredna romana – Jesen, Ali Smit i Nežna je noć Frenisa Skota Ficdžeralda.
U pogovoru knjige stoji da je Ali Smit želela da napravi književni eksperiment pišući o trenutnim globalnim dešavanjima koja svet menjaju, proveravajući da li je književnost zadržala svoju moć da te promene prati i da ih komentariše.
Umeće malog ratovanja
S obzirom da je ovo roman prvenac, raduje me što smo već dobili formiranog pisca koji piše modernim jezikom, najobičnije stvari pretvara u najzanimljivije, uspeva da čitaocu nenamerno izazove smeh i na duhovit način osuđuje sve ono što je loše. Uroš Dimitrijević uveliko sprema drugu knjigu, pa se nadam da ćete do tada da pročitate “Sirote male ratove” kako bi na sledećoj promociji napunili neki kafić. Ili makar da blokiramo neki parking gde će ponovo otvoriti gepek svog automobila i prodavati knjige kao što je bio slučaj sa prvom promocijom.
Obuhvatiti vek, obuhvatiti život
Kada je pre nekoliko dana javljeno da je Nobelovu nagradu za književnost dobila Ani Erno „za hrabrost i kliničku oštrinu sa kojom otkriva korene, otuđenja i kolektivna ograničenja ličnog sećanja“, retko ko je u Srbiji znao ko je ona. Njene tri knjige na srpskom jeziku objavila je Prosveta još 1997. godine (Jednostavna strast, Mesto pod suncem i Nisam izašla iz svoje noći). Autorka je dala dva intervjua, u Večernjim novostima 1997. godine prilikom posete Beogradu i 2019. godine u NIN-u, premda ni to, kao ni njeno empatično oglašavanje povodom bombardovanja Srbije 1999. nije mnogo učinilo za njenu popularnost kod nas.
Samo posvećeni ljubitelji književnosti su sa pažnjom pratili šta se dešava u susednoj Hrvatskoj sa delima Ani Enro.
Moj tata krvari istoriju
Strip se pojavio 1986. i pred čitaoce doneo Mausa, kao priču koju vode otac i sin, kroz koju ćemo videti kontekstualni prizor doživljaja Drugog svetskog rata Špigelmanovog tate Vladeke i njegove mame Anje. Koristeći životinje koje govore, Špigelman svojim čitaocima omogućava emocionalno bezbednu distancu da mogu pratiti priču koja se odvija tokom holokausta. Sami čitaoci će, pre nego što shvate, biti sa Vladekom u najokrutnijoj jami Dantenteovog Pakla.
Vikend je za dobre stvari
U preporukama za vikend ove nedelje: španski dobitnik Nobelove nagrade Kamilo Hose Sela i jedan od najboljih romana koji su dobili NIN-ovu nagradu . Sudbina i komentari Radoslava Petkovića.
Ovo nije zemlja za nas
Tematska osnova Staklenog zida, slična je sa Tasićevim prethodnim romanima. Ponovo se susrećemo sa likovima izmeštenim iz prvobitnog okruženja (svoje domovine), vidimo nemogućnost njihovog stvarnog bekstva od istorijskog i porodičnog nasleđa, iznova se obrađuje tema suočavanja sa istorijom drugog podneblja, nanovo je prisutan i kontekst globalizma, i na kraju iznova imamo pokušaj da se u unutrašnjim preispitivanjima izađe iz istorijskog determinizma i pobegne u umetnost.
Pobunjeni pesnik
Prvi deo najavljene trilogije „Astal tiš riba friš“ novosadskog pesnika (muzičara, pisca) Slobodana Tišme uneo je poetsku i narativnu svežinu u našu savremenu literaturu. Koristeći žanr autobiografske fikcije, Tišma je kroz priču o umetniku u mladosti kazao puno o jednom vremenu i okolnostima koje su njega lično kreirale kao pesnika. Više od priče o samoj umetnosti (neka sama za sebe govori), ovo je priča o onome ko tu umetnost stvara. Zato je poniranje pesnika u sopstvene dubine neminovno, lično, i na momente podsmešljivo.
Čitanje kao uranjanje u kontekst
Postulati novog istorizma i kulturnog materijalizma, o čoveku kao konstrukciji, a ne esenciji, i proučavaocu teksta kao proizvodu svoje istorije mogu nam u metodološkom smislu poslužiti u sagledavanju regionalne književne produkcije i rasvetljavanju određenih postupaka likova u romanima. Takođe, zahvaljujući ovkvom sagledavanju književnosti, sve češće se govori o jedinstvenom kulturnom prostoru u regiji.
Filip Rot – pisac koji širi vidike
Filip Rot i njegov način pripovedanja, njegov smisao za naopako, njegova neumoljivost i direktan udarac u stomak – to treba spremno dočekati dok mu se otvaramo i zajedno zgražavamo pred malogradjanštinom, lažnim moralom, konvencijama koje služe da saseču krila, da zgrabe i da unize sve različitosti
Ustoličenje sajberpanka
Vreme hiperprodukcije naučnu fantastiku je danas uglavnom pretvorilo u vid komercijalizovane i lake književnosti. Međutim, treba praviti oštru razliku između literature i pop-kulture. Roman Neuromant je reprezentativni uzorak te diferencijalnosti. Obilje inovatnih ideja, ogroman doprinos samom žanru, ustoličenje novog naučnofantastičnog podžanra, izvanredna dinamičnost u fabuliranju, vizionarski karakter dela. Sve to ovaj roman dovodi u sam vrh naučnofantastične literature i književnosti uopšte.
Oliver Tvist na afrički način
Gurna nam u ovom romanu govori o zajedničkom životu nekoliko različitih rasa na istom tlu početkom dvadesetog veka, položaju žena u Africi, kao i o prodaji dece zarad otplaćivanja duga na šta se u tom periodu gledalo kao na nešto najnormalnije. Upravo na taj način i počinje ova priča – prodajom malog Jusufa „stricu“ kako bi njegov otac izmirio veliki dug koji ima prema pomenutom stricu Azizu, uglednom i bogatom trgovcu.
Utopija jednog idealnog društva
Posjedovati hrabrost, odlika je rijetkih. Progovoriti o zabranjenim temama u doba Sovjetske Rusije – takođe. Napisati djelo komunicirajući sa tadašnjom ideologijom, žanrovski neodređeno (рус. повест – na prelazu između novele i romana) i objaviti ga samostalno, naći put do čitalaca uprkos cenzuri, takođe je uspjeh. Ukop je nastao između 1929. i 1930. godine, a zvanično je objavljen tek 1987.
Važno je napomenuti da je Ukop inspirisan Staljinovim govorom iz 1929. godine u kome je posebno isticao problem suprotnosti u odnosima i životu grada i sela.
Tomas Bernhard “Hodanje” – da li krenuti u ovu šetnju?
“Hodanje” Tomasa Bernharda je literarni lavirint sa malobrojnim likovima, ali sa nebrojeno mnogo staza kojima vam misli mogu odlutati. Ukoliko se do sada niste susreli sa delom Tomasa Bernharda, budite spremni za mentalno planinarenje, jer ova novela traži angažovanog čitaoca.
Pre nego što prihvatite naš poziv, znajte, njegov stil, neparagrafirane stranice, izostanak poglavlja i duge misli nije lako voleti. Zašto?
Iskoristi dan – za čitanje!
Stilske vežbe, Rejmon Keno
Ova knjiga, istaknutog francuskog pisca Rejmona Kenoa, izdata je 1947. godine. Pet godina ranije, 1942. godine, pokušao je da objavi zbirku koju je tada činilo dvanaest „vežbi“, ali kako ga je izdavač odbio, nastavio je da tekst proširuje, da bi knjiga do konačnog objavljivanja sadržala čak 99 „stilskih vežbi“.
Kovčeg determinizma iskovan nesrećnim formativnim godinama
Čuveni Tolstojev početak romana Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica, nesrećna je na svoj način kao da je ovaploćena u jednom od najnovijih izdanja Booke iz Beograda. Iako je ova danska spisateljica obavezna lektira u danskom obrazovnom sistemu, na našu književnu scenu stupa tek ove godine i zasluženo je napravila veliko interesovanje čitalaca. Kopenhaška trilogija isprava nije bila objavljena kao jedinstvena knjiga. Najpre su objavljeni Detinjstvo i Mladost 1967; a potom i Zavisnost 1971. Danas ovu knjigu čitamo kao celinu i čitana tako ona predstavlja jedno pravo malo remek-delo. Od samog početka zaintrigiralo me je to što su Tovini spisi čuvani među čarapama, kesama i starim ormanima sa pregršt različitih fotografija i što su njeni rođaci kasnije odlučili da to objave posle njene tragične suicidne smrti u 58. godini života.
Brkovi ne čine muškarca
Prvi roman Anta Tomića, koji po mnogo čemu podseća na njegov najpoznatiji roman – Čudo u Poskokovoj Dragi. Iako u nekim momentima deluju naivno i bajkovito, njegove knjige kroz duhovite dijaloge verno oslikavaju realnost na Balkanu, posebno naš neukrotivi mentalitet koji se verovatno nikad neće promeniti bez obzira na dolazak novih trendova i neprestanog razvoja tehnologije. Neki junaci njegovih romana su još uvek
zarobljeni u devedesetim godinama i čini se da im je lepo u tom skučenom prostoru jer primećujemo da oni ne žele da odškrinu izlazna vrata koja su odavno otključana, što dovodi do urnebesnih dijaloga i nezaboravnih
scena koje ćete pamtiti.
Još nepročitano pismo
Za stvaralaštvo Džejn Ostin ne može se prosto reći da su to “samo ljubavni romani iz viktorijanske Engleske”, ma koliko glasni bili njeni surovi kritičari, od savremenika poput Marka Tvena i Šarlote Bronte, pa do danas. Njeni likovi su do detalja izgrađeni i, kakva god njihova sudbina bila, ni u jednom od njih ne ogleda se njen lični stav i karakter. Neosporan literarni talenat upravo dokazuje distanciranjem od svojih likova, dok istovremeno vrlo verno i precizno dočarava život srednje i više klase toga doba.
Lepota će spasiti svet
Vikend preporuke naše saradnice Amare Librum za ovu nedelju su bugarski pisac Georgi Gospodinov i njegova zbirka “Sva naša tela” i čuveni režiser Ingmar Bergman i knjiga “Fani i Aleksander”
Obećana zemlja Samarkanda
Dvadesete su godine prošlog veka u Rusiji, u Povolžju. Građanski rat samo što se završio ostavivši pustoš i glad biblijskih razmera, takve kakve samo u Rusiji mogu da postoje. Sela su pusta, nema ni drveta, ni žita, niti jedne jedine životinje. Izmučeni ljudi u najvećim iskušenjima, ostavljaju bolesne i nejake, žrtvujući ih za šansu jačim i zdravim da prežive. Ostavljena deca bauljaju stepama, bolesna, izmučena i napuštena od svojih najbližih. Slike su nadrealne. U takvom istorijskom trenutku komandir Dejev dobija zadatak da parnom lokomotivom pet stotina gladne, bolesne i napuštene dece odveze iz Kazanja hiljadama kilometara južnije u Samarkand gde će biti zbrinuta u prihvatilištu i gde će dobiti šansu da prežive.
Vikend je za čitanje!
Okean more, Alesandro Bariko Ova fantastična knjiga predstavlja zadiranje filozofije u književnost na tako teatralan način, pa kroz, donekle poetsku formu, otvara sva pitanja ljudske…
Zaborav i smrt su jedno isto
Koliko god daleko da odmaknemo u razmišljanju o životu, nećemo zaobići dve velike sile na kojima svet počiva – Eros i Tanatos. Po predanju, Eros je sve ono što pokreće svet: ljubav, strast, umetnost, energija, stvaralaštvo. Tanatos je ništavilo i smrt. Kod Mladena Jakovljevića to je još i zaborav. Posvećujući obe knjige mračnim porivima nestajanja – od kojih se okrećemo, ali koji nas sa svakim novim danom sve više vuku, Mladen Jakovljević, novosadski pisac srednje generacije, opominje nas da ne bežimo od onoga od čega se ne može pobeći, već da prigrlimo i čuvamo ono što imamo. Dok imamo.
Kako da izaberete knjige za letovanje
Koja su to top 5 kriterijuma na osnovu kojih možete da izaberete pravu knjigu za svoj odmor, kako da suzite izbor i pravilno donesete odluku, čitajte u nastavku teksta.
Pobedio si, Barnse
Stroga i pomalo rezervisana profesorka predmeta „Kultura i civilizacija“ predstavlja šok i intelektualno osveženje studentima sa kojima sarađuje na kursu. Gradeći njen lik na opštim mestima strogih gimnazijskih profesorki sa integritetom, kao ženu koja visoko drži glavu iznad sveprožimajućeg plebsa, naracija Džulijana Barnsa obuhvata sećanja njenog bivšeg studenta, Nila.
Beskrajna priča
Dok sada već afirmisani niški pisci i danas nižu uspehe i svojim novim literarnim poduhvatima potvrđuju već izvojevano mesto u istoriji književnosti, novo vreme sa svojim izazovima, donosi nam i neke nove glasove. Mladi autori idu utabanim stazama svojih u književnosti poznatih sugrađana, ali u isto vreme nose i razmišljanja hoće li dostići visoko podignuta očekivanja čitalaca.
I život, i literatura
Proučavaocima života i dela Danila Kiša, teoretičarima i istoričarima književnosti, ljubiteljima književnosti koji vole da zavire iza kulisa ne bi li razotkrili magiju nastajanja umetnosti, nedavno objavljena prepiska Danila Kiša u izdanju Arhipelaga biće od nemerljivog značaja. Ovim izborom se polako zaokružuju sabrana dela jednog od najvećih pisaca, čija su autopoetička dela podjednako uzbudljiva kao i sama književna.
Tuga i bes
Šta je to tačno kvalitetna, „ prava“ književnost može biti neiscrpna tema mnogima, beskrajna rasprava bez pobednika, gde se na kraju sve svodi na subjektivni doživljaj pročitanog. I upravo u tom grmu leži zec: u utisku koji ostaje nakon što se knjiga zaklopi, o onome što je pred nama i dalje živo, što stvara ožiljke. Onome što ne pruža utehu ili daje lažnu nadu, premazuje život tankim slojem ružičaste boje.
Na Istoku stara priča, na Zapadu ništa novo
Ono što počinje kao mladalački, prkosni bunt protiv roditeljskog sistema vrednosti, u knjizi „Gvozdena zavesa“ pretvara se u duboku, snažnu i gorku analizu odnosa Istoka i Zapada. Hladni rat između bezličnog komunizma i darvinističkog kapitalizma nastavlja se u kulturi, temperamentu, nasleđu i politici, vrlo intenzivno i u ljubavi. Hladni rat je ovde mnogo stariji od zvaničnog i, čini se, trajaće beskonačno. Gvozdena zavesa se u romanu Vesne Goldsvorti nikada nije podigla, niti će.
Sociološki triptih Evrope 20. veka
Kako to često biva, jedan od najpoznatijih mađarskih pisaca svih vremena, Šandor Marai, gotovo da nije ni boravio u Mađarskoj. Svoja najbolja dela posvetio je neprikladnoj nostalgiji za nestalim austrougarskim i gospodskim vrednostima društva, pa je po smeni vlasti 1948. lepo zamoljen da napusti zemlju. Provodio je dane u Italiji, Francuskoj i Švajcarskoj, da bi njegovo krajnje odredište bila Amerika. Tu je dočekao i kraj života nikada se ne vrativši u svoju zemlju. Ostavio je za sobom na hiljade stranica još nepročitanih dnevnika (kod nas se pojavio tek izbor u prevodu legendarnog Save Babića) i romane nad kojim ostaju zamšljeni i današnji čitaoci.
Ostavite svaku nadu
Svoj hvaljeni i od publike lepo dočekan roman “Soba 427” Jadranka Milenković smešta u zatvoreni sistem pulmološke bolnice, u smeštajnu jedinicu baš pod tim brojem, ne bi li nam pokazala koliko smo “pri čistoj svesti i zdravoj pameti” malo sposobni da sagledamo i spoznamo svet oko sebe. Potrebno je da nas nešto kao što je neka retka bolest izmesti, ne bismo li bili svesni raznovrsnosti malog i kolektivnog života koji nas svakodnevno okružuje. Niti bolest mora da je prava bolest (setimo se Davosa), niti krivica mora da je zaslužena krivica (znamo za „Prokletu avliju”), da bi se neka vrata za nama zatvorila, zidovi podigli, a da novi svet sa novim zakonima, etikom, hijerarhijom i vrednostima bude uspostavljen.
Epizodisti i junaci: 3D čitalačko iskustvo
Vladislava Vojnović ne gubi vreme, ona prilazi slobodno i srdačno i šarmira nas već prvim rečenicama. Tim neposrednim i otvorenim pristupom čini da komunikacija sa čitaocima bude lakša; govoreći jednostavno i jasno, momentalno nas uvlači u priču. Govoreći, jer imate utisak kao da je čujete, da je tu pored vas i vodi vas da vam pokaže svoj svet.
Niška književna scena u tranziciji
Bilo je nečeg spektakularnog u samoj zamisli na život posle 2000-te.
Samo deceniju ranije nismo ni sanjali da će vreme digitalizacije, robotizacije i društvenih mreža tako brzo promeniti naš način života, zabave i načina mišljenja. U toliko velikoj meri i čitanja, da su se masovno otvorile polemike hoće li knjiga (u bilo kom vidu, a naročito u štampanom) opstati.
Niška književna scena devedesetih
Ukoliko bez gledanja u rečnik znate šta znače reči: embargo, pozivarac, inflacija i restrikcija (a da nije vezano za hrono ishranu), možemo vam čestitati jer ćete lako razumeti tekst o književnosti u poslednjim godinama XX veka.
Niška književna scena
Grad Niš najbolje ćete upoznati kroz kafane i nišku književnu scenu, što će reći, na istom mestu, jer najbolji pripovedači oduvek odatle crpu inspiraciju i tamo se još uvek nalaze. Nekako smo skloni da razmišljamo o književnosti Niša kao o švedskom stolu na nekom luksuznijem skupu – ima tu raznih đakonija, od etno motiva do horora, od ljubavnih egzaltacija do vrhunske poezije, narodnih mudrosti univerzalnih dimenzija. Od višestruko nagrađivanih i cenjenih pisaca do čitalačke publike kojoj nagrade ništa ne znače, jer vole dobru priču, koju razumeju svim srcem. Pa ko šta voli – ima sve.
Fear of the dark
Strašnu knjigu je napisao Damir Karakaš. U njoj pripoveda o događaju koji mu je obeležio život. Vraćajući se iz šetnje, na okretnici tramvaja, nepoznata lica ga prebijaju do smrti. Događaj je jedva preživeo, taman toliko da može o tome da posvedoči u knjizi, na način koji samo najveći pripovedači to umeju. Bez detaljnih opisa napadača, bez senzacije: pogledajte šta mi se desilo (foto)(video), vešto izbegavši sve zamke patetike i angažovanosti, Damir Karakaš je u „Okretištu“ ispisao svoje najintimnije stranice, podižući priču o nasilju, zlu i strahu na univerzalni nivo.
Nada umire poslednja
Dok „Životinjska farma“ Džordža Orvela poslednjih meseci biva sve popularnija kod nas, iznova osvaja čitalačku publiku i stiče nove obožavaoce, nama je pažnju privukla „Pobuna“, poslednje delo poljskog nobelovca Vladislava Stanislava Rejmonta, za koju mnogi tvrde da je „Farma pre Farme“. Ovaj roman objavljen je dvadesetak godina pre Orvelovog i postoji velika verovatnoća da ga je Orvel čitao i u njemu našao inspiraciju.
Među javom i med snom
Da biste uživali u Omami, potrebno je samo da odvojite vreme, smestite se udobno i prepustite jasnim rečenicama, dinamičnim obrtima i interesantnoj potrazi za jednim čovekom u uskomešanom kotlu evropskog megalopolisa. Međutim, ako želite da u potpunosti proniknete u sva moguća značenja i dobro pročitate ovaj roman, moraćete da budete nešto poput geologa i da krenete da “skidate” jedan po jedan sloj koji je tu nataložen. Nanosi značenja, simbola, intertekstualnih veza, otkrivaće vam nove linije razumevanja, ali i povesti u nova čitanja. Koliko ćete slojeva otkriti, zavisi isključivo od vaše spremnosti da istražujete…
U lancima
Ogrnuta prepoznatljivim književnim šinjelom, Nina Savčić u romanu “U lancima” donosi još jednu priču o „malom čoveku“, njegovoj nesnađenosti i večitoj potrazi za smislom. Ovaj šinjel, doduše, proštepan je modernističkim koncem: ništa ne sme da ometa pripovedni tok, pa ni klasično, jasno odvojeni dijalozi; ova priča kao da je kazivana naizust, pa tako mora biti i pročitana, odmah, odjednom, cela. Kad shvatite da vas je zarobila u svoje narativne lance, već će biti kasno, odupiranja nema. Ali, prepustite se, bez straha, jer svaki put ima svoje odredište gde vas čeka razlog.
Milena, generacijo
Stvarajući na preko 160 stranica poemu ili roman u stihovima “Deca”, Milena Marković je uspela da sve bitne teme u celosti složi u autobiografsku porodičnu sagu, ne preskačući ništa, nadovezujući jednu na drugu sve ključne teme svog pesništva. U ovoj poetskoj autobiografiji čitamo i roman o odrastanju, i o trusnom, ratnom području koje nam guta voljene ljude, o ženskim pitanjima, porodici i majčinstvu.
Bilo jednom, u toj Americi
Vila Kader svojim romanom „Izgubljena dama“ pre stotinak godina odala je poslednju počast utemeljivačima i pravim herojima sveta u nastajanju, tamo, „preko velike bare“, a sada se (u izdanju Derete) i pred našom čitalačkom publikom pojavljuje ovaj mali biser klasične američke književnosti.
Kužno ostrvo na kraju sveta
Kada je počeo da piše roman “Noći kuge”, Orhan Pamuk nije mogao ni da sanja da će stvarnost vrlo brzo potvrditi događaje iznete u knjizi. Samo par godina od literarne zamisli o zaraznoj bolesti koja odnosi živote na izdvojenom ostrvu na Sredozemnom moru, pojavio se kobni virus, ovoga puta svetskih razmera i sa podjednako stravičnim efektima, koji je nepovratno promenio svet u kome živimo.
Ljube li se Istok i Zapad?
Ovo je priča o jednoj čudesnoj knjizi. Ta je knjiga pisana da bi slavila ljubav, ali u isto vreme sakrila tajnu drevnih vavilonskih mudrosti i znanja. Mada bi trebalo da nas zabavi, mnogo čemu imaće i da nas poduči. Osim što je istorijski i ljubavni roman, „Smrt u Vavilonu, ljubav u Istanbulu“ možemo okarakterisati i kao avanturu, pomalo kao putopis, pa čak i triler.
Fabrika mašte
Posve neobična prstenasta kompozicija čini Kći direktora cirkusa jedinstvenim i izdvaja ga od drugih ostvarenja Justejna Gordera. Glavni lik je Peter, koji poseduje talenat za izmišljanje priča. Nimalo sujetan, ali beskrajno maštovit, (pro)davaće svoje ideje piscima i zabavljati se dok posmatra kako ih oni, više ili manje uspešno, razrađuju. Čitajući sve te njegove priče, moramo samo paziti da i sami ne upadnemo u zamku, da nas ne zavede neka od njegovih ideja, pa počnemo da razmišljamo kakav bismo joj obrt ili završetak dali.
Pogovor
Novi roman Davida Albaharija doneo je još jedan misaoni i jezički pomak u našoj književnosti.
Ono što Albaharija razlikuje od svih pisaca je veliki trud da napravi otklon od stvarnosti i da se distancira od onog što je dnevno, ne bi li dosegao univerzalno. Međutim, koristeći jezik što tačnije i istinitije, pokazuje nam da je i te kako prisutan i da govoreći o svojim junacima-simbolima, više nego ikad govori o nama samima.
Valja li Valjarević?
“Fric i Dobrila” Srđan Valjarević, Laguna
Ne postoji pisac na našim prostorima čiju smo novu knjigu više iščekivali. Svojim nepretencioznim stilom i autsajderskim pogledom na svet Valjarević nas je privukao još sredinom devedesetih, da bi nas romanom “Komo” na početku dvehiljaditih totalno pridobio. Izabravši autofikciju za način izražavanja, pomogao nam je da se lakše identifikujemo sa njegovim usamljenim likom, ali i jadnom zemljom u kojoj smo živeli, voleći je i mrzeći istovremeno.
Kako sam postao čovek
“Feniksov sindrom” Aleksej Slapovski, Arhipelag
Ako biste dobili priliku da počnete život ispočetka, kakav bi to život onda bio? Kakvi biste ljudi izabrali da budete? Bolji, isti? Aleksej Slapovski istkao je priču o propuštenim i iskorišćenim šansama za nove početke. Dramaturški vešto izgradio je likove malih, običnih ljudi i isprepletao njihove sudbine u tranzicijski surovom i sirovom društvu.
Život u porodici
Godine o kojima piše Bora Ćosić u knjizi “Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji”, ovenčanoj 1969. prestižnom NIN-ovom nagradom, godine su Drugog svetskog rata. Ali tema ove knjige neće biti rat i borba protiv (brojno nadmoćnijeg) neprijatelja i okupatora, već turbulentno vreme domaće revolucije i klasnog preokreta koji će u posleratnim godinama nastupiti.
Progovori, sliko
Dvostruki portret, roman o Agati Kristi i Oskaru Kokoški Pre nego romansirana biografija dvoje umetnika, Oskara Kokoške i Agate Kristi, ovo je rekapitulacija svega što…
Slučaj Basara: Sloboda ili ništa
“Kontraendorfin” Svetislav Basara, Laguna U srpsku književnost Svetislav Basara je ušao još sredinom osamdesetih godina svojim angažovanim i neobičnim estetičkim i idejnim stavovima. Koliko je…
Limbo dance
„Luda žena“ Huan Hose Miljas Samizdat B92 Prevod: Nada Đermanović Genijalna, višeslojna, posve jedinstvena novela poznatog španskog pisca i novinara Huana Hosea Miljasa, „Luda žena“,…
Zlatna sredina – preduslov za „happy end“
“Uspenje i sunovrat Ikara Gubelkijana” Borislav Pekić
Borislav Pekić je dosta pisao i govorio o svom shvatanju književnosti, o njenom smislu i suštini, o njenoj potrebi u društvu, o književnosti kao „korisnoj laži“. Tu se pre svega misli na intervjue za različite časopise (Književne novine, Student, Književnost, Književna kritika, Književna reč), dnevničke zabeleške „Skinuto sa trake“ i , naravno, njegova dela – koja govore sama za sebe najviše od svega.
Pravda za Stražara!
“Idi postavi stražara”, Harper Li Laguna 2015. Prevod: Tatjana Bižić Neke priče ne mogu da se ispričaju naizust, da odjednom iz njih sve isteče. Potrebno…
Bajni svete, nema te
Vrtoglavi uspeh Sali Runi može da znači samo jedno – svetu je bio potreban sveži glas koji će jednu potpuno novu generaciju mladih ljudi izvući iz Hogvortsa i pustiti ih u realni svet normalaca, prepun teskobe i nezadovoljstava.
Šta smo prEčitali?
Možemo li za pisce misterioznih priča reći da su dobri samo ako nam konstantno drže pažnju dinamičnom radnjom i na kraju ponude neočekivano rešenje? Ili nam je potrebno i nešto više? Ponese nas radnja, adrenalin raste, hitamo ka kraju i velikom otkriću – ko je zločinac, jesmo li i sami dobri detektivi, da li smo mogli i pre kraja da „znamo“ kakav će biti isti… Dobar triler uglavnom karakteriše nepredvidiv rasplet, ali postoje i čitaoci koji bi u toj čitalačkoj jurnjavi zastali i pogledali pažljivije.
Zavodljivo odvratna sreća
Giljermo Martinez “Odvratna sreća” Neki pisci prođu nezapaženo i potpuno ispod radara popularnosti. Prava je šteta, a razlog nikako da otkrijemo, zašto njihova genijalnost ne…