Predlog za kandidaturu Danila Kiša
21. januar 1986.
Gospodinu Larsu Gyllenstenu
Predsedniku Nobelovog komiteta
Švedske akademije
Kallargrand 4 (Borshuset)
11129 Stockholm
Gospodine Predsedniče,
U odgovoru na vaše pismo od meseca okrobra 1985, imam čast da vam predstavim kandidaturu g. Danila Kiša za Nobelovu nagradu za književnost 1986. godinu. U pismu ćete nači i obrazloženje moga predloga.
Ja sam profesor uporedne književnosti i teorije književnosti XX veka i autor knjige o razvoju modernog romana (Carrefours de sugnes – Essais sur le roman moderne. Ed. Mouton. La Haze, Paris, New York, 1981). Prilažem svoj curriculum vitae, kao i fotokopiju svog članka o poslednjem dobitniku Nobelove nagrade Klodu Simonu.
Primite, gospodine predsedniče, izraze mog najdubljeg poštovanja,
Wladimir Krysinski
Danilo Kiš
Jugoslovenski pisac, Danilo Kiš (rođen 1935) autor je pet romana, jednog pozorišnog komada i jedne zbirke priča. Njegove su knjige do sada prevedene na 16 jezika i Danilo Kiš je dobitnik više književnih nagrada u Jugoslaviji kao i Velikog zlatnog Orla grada Nice za svoje ukupno delo.
Smatran od velikog broja kritičara jedni od najoriginalnijih i najznačajnijih savremenih pisaca u svetskim okvirima, Danilo Kiš se istovremeno ističe praksom korišćenja različitih književnih formi i vizijom sveta koje njegovo delo predočava. Reč je o sistematskoj upitanosti o „stanju sveta“ u XX veku , sveta koji nosi na sebi beleg što su ga na ljudima ostavili totalitarsni sistemi. Njegovo delo razotkriva degradaciju ljudske sudbine pod teretom mehanizama moći i brutalne sile totalitarizma. U isto vreme, sloboda kao temelj ljudskog dostojanstva, postaje jedna od osnovnih tema narativnog pisma Danila Kiša. Često ironičnim postupkom oneobičavanja, ljudsko biće izlazi kao pobednik iz tog spleta uzroka i posledica degradacije. Ono se spasava kao nezavisna misao, kao san i kao poezija. U odnosu dželata i žrtve koji, kod Danila Kiša postaje temeljna struktura socijalnog i političkog propadanja, kristališe se suštinsko tematsko i narativno jezgro tog dela.
Ono što je posebno značajno u delu Danila Kiša, to je činjenica da je teška i mračna tematika podignuta na nivo neuporedive poezije. Imaginacija koja priziva veoma različite epohe i različita mesta u razmerama sveta sa nesumnjivom predominacijom Srednje Evrope, stavljena je u službu izuzetnog pripovedačkog dara. Otud i kosmički karakter dela Danila Kiša, koje postaje metafora i parabola sadašnjeg sveta. Posebno skrećem pažnju na četiri knjige Danila Kiša: Bašta, pepeo, Peščanik, Grobnica za Borisa Davidoviča i Enciklopedija mrtvih.
Kada bih imao dara za kratke i sažete formulacije čiju tajnu poseduje Švedska Akademija, rekao bih da je delo Danila Kiša sasvim na visini njegovih znamenitih konkurenata koje je Švedska Akademija nagradila, jer razotkrivajući bedu modernog sveta ono izuzetnom umetničkom formom veliča dostojanstvo ljudskog bića.
Švedska Akademija koja je imala hrabrosti da Nobelovu nagradu dodeli Alberu kamiju, tad još mlađem od Danila Kiša, zar ne bi trebalo da pruži dokaz iste hrabrosti i iste pravednosti i 1986. nagrađujući jedno delo koje na kraju veka ukazuje na krizu ljudskog društva i pruža ubedljiv dokaz privrženosti slobodi.
Wladimir Krysinski