Rumena Bužarovska je ime koje je dobro poznato našem čitaocu. Njene zbirke kratkih priča Moj muž, Osmica i Nikuda ne idem, već su stekle kultni status u Srbiji. Oštar, precizan jezik, britak humor i lucidna društvena analiza ono su po čemu je Bužarovska postala jedno od najprepoznatljivijih imena savremene književnosti na Balkanu. S tom reputacijom, bilo je pitanje trenutka kada će se njen glas proširiti i van granica kratke proze — upravo je u Srbiji objavljen njen prvi roman Toni, a ovde ćemo je upoznati u zbirci eseja Nakon Boga, Amerika. I ovoga puta njen stil ostaje emotivan, zapažanja nemilosrdna prema ispraznim narativima, samo što je umesto unutrašnjih drama malih ljudi, fokus na jednoj velikoj temi — Americi, ali i našem odnosu prema njoj.
Anatomija haosa: Frankenštajn u Bagdadu
Čitalac ovog romana verovatno će želeti da zna nešto više o pozadini političkih previranja u Iraku, jer se radnja ne može u potpunosti razumeti bez sagledavanja stvarnosti iz koje je potekla. Nakon američke invazije 2003. godine, Irak je postao zemlja razorene državne strukture, sektaških sukoba, stranog mešanja i svakodnevnog nasilja. Pad Sadama Huseina nije označio početak demokratije, već haotičan period u kome su verske milicije, kriminalne grupe i terorističke organizacije pokušale da ispune vakuum vlasti. Sektaški rat šiita i sunita, jačanje iranskog i američkog uticaja, uspon Al Kaide u Iraku i svakodnevni bombaški napadi stvorili su atmosferu potpune nesigurnosti, nepoverenja i straha – to je stvarnost Bagdada u kojoj se dešava ova priča.
Zbirka pesama Šljakeraj – glas obespravljenih radnika i radnica u prekarijatu
Zbirka pesama “Šljakeraj”, Svetlane Savić, debitantsko je delo posvećeno radnicima i radnicama u prekatijatu. Kao pobednica konkursa koji svake godine raspisuju grad Kikinda i Banatski kulturni centar ova je zbirka objavljena 2022 godine, no, čini se, biva aktuelna u svetlu aktuelnih društveno-političkih događaja.
Zbirka predstavlja snažnu literarnu reakciju na duboko ukorenjene nepravde neoliberalnog kapitalizma, čije društvene posledice direktno pogađaju radničku klasu, naročito prekarizovane radnike – šljakere. Autorka osvetljava svakodnevne borbe i patnje ljudi koji opstaju u uslovima neljudskih radnih mesta i minimalnih prava.
„U nepoznatoj sobi“ – Dejmon Galgut
Roman „U nepoznatoj sobi“ južnoafričkog pisca Dejmona Galguta delo je koje briše granice između putopisa, introspektivne proze i egzistencijalnog romana. Kroz tri povezane priče – Saputnik, Ljubavnik i Staratelj – autor nas vodi na putovanja koja su istovremeno geografska i unutrašnja, u kojima istražuje teme identiteta, usamljenosti i nedokučivosti ljudskih odnosa.
“Prečitavanja” Laura Kovač
Još je T.S. Eliot isticao da prava umetnost ne odbacuje tradiciju, već je osvežava novim tumačenjima, u jednom živom dijalogu sa prošlošću. Ovakav pristup sve češće srećemo kod savremenih autora koji i sami u potrazi za odgovorima, pokušavaju da u dobro poznatoj tradiciji pronađu sponu sa dilemama savremenog čoveka. Na taj način se omogućava dublje razumevanje tradicionalnih priča i njihova aktuelizacija u savremenom kontekstu. To upravo čini Laura Kovač u svojoj zbirci pesama “Prečitavanja” u kojoj iznova promišlja i premerava epski potencijal naše narodne poezije podarivši nam nove smislove za tumačenje.
Oružje na štiklama
Karma je veća kučka nego ja, pesnički je prvenac Milane Grbić*, objavljen u izdavačkoj kući PPM Enklava, prepoznatljivoj po objavljivanju savremene poezije. U zbirci koja sadrži preko trideset pesama, autorka nas vodi kroz svet junakinje britkog jezika koja podvrgava ironiji sve što je okružuje, istovremeno nam, na mahove, otkrivajući i njenu nežnu, gotovo dečije ranjivu stranu.
ODNOS MAJKE I KĆERI, UMETNOST I SLOBODA NA OSUĐENIČKOJ KLUPI PATRIJARHATA
Da li je majka mrtva je drugo delo norveške spisateljice Vigdis Jurt prevedeno na srpski jezik (godine 2022., izdavačka kuća Štrik je objavila roman Nasleđe). Jurt iza sebe ima četiri decenije dugu književnu karijeru i smatraju je jednom od najpopularnijih i najzanimljivijih savremenih pisaca za decu i odrasle u Norveškoj. Njena dela su prevedena na trideset jezika, a roman Nasleđe je usled teme koju obrađuje i spekulacija da je zasnovan na autobiografskim motivima, pokrenuo mnoge kontroverze. Ukoliko je za spekulacije bar donekle zaslužna naracija u prvom licu i snažan utisak lične, autentične priče kojoj verujemo, što je slučaj i sa romanom Da li je majka mrtva, onda takav utisak u bitnoj meri moramo pripisati stilu pisanja Vigdis Jurt. Njen stil je veoma precizan, bez suvišnih ukrasa, na mahove odiše ironijom i sarkazmom, ali je i poetičan. Ovakve suptilne stilske karakteristike očuvane su u srpskom prevodu zahvaljujući osećaju za jezik i dobrom razumevanjem romana od strane prevodioca Radoša Kosovića
Moja mama zna šta se dešava u gradovima
Moja mama zna šta se dešava u gradovima, Radmila Petrović Radmila Petrović je 2021. godine svojom trećom zbirkom poezije Moja mama zna šta se dešava…
Zemlja koja postoji samo u mojim mislima
U svojoj prvoj zbirci pjesama, koju je s engleskog za Buybook prevela Ulvija Tanović, Mosab Abu Toha, pjesnik reporterskog oka, prikazuje kaleidoskop motiva Palestine, zemlje u kojoj se rodio, odrastao, studirao i radio; zemlje u kojoj desetljećima bjesni neumorni rat; zemlje o kojoj požrtvovno piše i koju ne namjerava napustiti, a sve kako njegov narod i kultura ne bi pali u zaborav pred onima koji nepozvani ulaze u njihove domove i pretvaraju ih u ruševine.
Buđenje leta uz Buku i bes – Vilijama Foknera
Fokner je svoj prvi uspeh postigao romanima: Sartorijus (1929) i Buka i bes (1929), a nastavio je sa delima kao što su Svetilište (1931), Svetlost u avgustu (1932), Avsalome, Avsalome (1936), Divlje palme (1938), Uljez u prašini (1948), Rekvijem za kaluđericu (1951) i Priča (1954). Njegova dela istražuju teme američkog Juga, posebno period nakon Građanskog rata, prikazujući sudbine likova opterećenih siromaštvom, rasizmom i moralnim padom. Posle povoljne ocene kritičara, roman postaje jedan od klasika američke književnosti i redovna lektira na univerzitetima širom SAD. Takođe, ovaj roman uvršten je i u obaveznu lektiru za gimnazije i srednje škole u Srbiji. Autor je 1950. godine dobio Nobelovu nagradu za književnost.