Karma je veća kučka nego ja, Milana Grbić
PPM Enklava, 2022
Karma je veća kučka nego ja, pesnički je prvenac Milane Grbić*, objavljen u izdavačkoj kući PPM Enklava, prepoznatljivoj po objavljivanju savremene poezije. U zbirci koja sadrži preko trideset pesama, autorka nas vodi kroz svet junakinje britkog jezika koja podvrgava ironiji sve što je okružuje, istovremeno nam, na mahove, otkrivajući i njenu nežnu, gotovo dečije ranjivu stranu.
Zbirka nosi komičan, lucidan, ali jak naslov koji bi trebalo da uputi i upozori na snagu ženske vizure, kao i humoreskni i komični aspekt kojim stihovi odišu. Autorka ne štedi na sarkazmu, čineći da se sve vreme čitanja blago osmehujemo nad njenim promišljanjem:
Danas pričaš kako me niko ne voli
nego me koriste
još uvek te se setim
kada prođem pored diskonta
sreća pa živiš u pizdi materinoj
i tu ne prolazim često.
(Ova pesma ne nosi tvoje ime zato što sam kulturna)
U pesmama Milana se bavi svakodnevnim temama. Međuljudskim odnosima, ljubavnim i prijateljskim relacijama, sadašnjim i bivšim. Sve to boji dobro osmišljenom i slojevitom igrom sa opštim jezičkim mestima, pružajući čitaocu nezaobilazne trenutke radosti, ukazujući nam da je još uvek ostalo jezičkih klišea koje pesnik može razbiti i dekonstruisati. Iskustva likova u pesmama su univerzalna, povezana tematski, ali i kroz lokalitete, što nam olakšava da se sa tim likovima i poistovetimo, proživljavajući njihove priče kao da su naše i prepoznajući sopstvene situacije u njihovim.
Kada sam zbog tvoje posete načela portugalsko vino
nisi imao vremena da se zadržavaš
za sledeći izlazak kupila sam firmirane gaće
opet si se izvinio
spava ti se i sutra rano ustaješ
Naposletku više nisi imao izgovor
rekao si da čim otvorim usta ispadnem kučka
ne bi me trpeo ni gluv.
(Lakrimarijum)
Zbirku otvara pesma “Ulazite na vlastitu odgovornost” nakon koje se susrećemo sa više intrigantnih i interesantnih naslova ( Codanovia, Renku, Nepenthes, Mamihlapinatapai i dr.). U jednoj od pesama, Milana nam, zapravo predstavlja “glavnu” junakinju, onu koja nam suštinski sve vreme pripoveda. Bukoliku. Bukolika jede isključivo pileće meso, citrusno voće, orašaste plodove. Njeni hepatociti su projektovani za najjače rakije, jedino od čega je zavisna je uzaludno nadanje. Bukolika među svojim kandidatima (kako inače oslovljava sve potencijalne, propale i odbegle ljubavi) ima i Milolikog, onog koji se izdvaja u odnosu na sve ostale. Milolikog koji se ne gura u javnom prevozu, ne psuje, ukratko, od onih je što prvi najebu.
Autorka poprilično vešto vlada umećem pričanja priče, tzv. “storytelling”, nudeći narativne i prozne, ali jezgrovite stihove. Milana nije upala u zamku raspričavanja. Sve je mudro, napisano u kontrolisanim uslovima bez viškova. Tako i zatvara zbirku. Jasno. Pomalo nostalgično, ali bez patetike, pesmom Bulevar:
Još uvek volim mutno pivo i mutne momke
Lepe haljine, cipele od zmijske kože,
Mačke, udobne krevete, lift
Mrzim neslanu hranu i visoke temperature
stekla sam diplomu
Imam dobre učitelje i prijatelje
Napisala sam ovu knjigu njima
I tebi
ako si
još uvek
ovde.
Karma je veća kučka nego ja je autoironična, vrcava, van šina očekivane ritmičnosti. Navodi na preispitivanje. Na buđenje lavova i lavica u nama. Podseća da atipičnost treba slaviti i negovati. Nakon čitanja ove zbirke osetićete se smelijim, manje usamljenim u svim svojim životnim iskustvima. Osetićete se snažnim, kao da sa vama nema šale, osim kada ste vi ti koji se šalite:
U prepunom lokalu duvanski dim štipa oči
srča prska pod đonovima cipela
Okrećeš se kad te potapšem po ramenu
izgledaš kao lisica koju sam juče
zamalo udarila autom.
(Posle devet godina).
*Milana Grbić (1996) rođena je u Beogradu. Osnovnu i srednju školu završila je u Kikindi. Dobitnica je više književnih nagrada, a svoju kratku prozu i poeziju objavljivala je u nekoliko književnih časopisa i zbornika. diplomirala je na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Autorka je zbirke kratkih priča “Oko nas more” (2017), članica uredničkog tima PPM Enklave, i deo kolektiva C4.