Nova poetika, 2024.
Još je T.S. Eliot isticao da prava umetnost ne odbacuje tradiciju, već je osvežava novim tumačenjima, u jednom živom dijalogu sa prošlošću. Ovakav pristup sve češće srećemo kod savremenih autora koji i sami u potrazi za odgovorima, pokušavaju da u dobro poznatoj tradiciji pronađu sponu sa dilemama savremenog čoveka. Na taj način se omogućava dublje razumevanje tradicionalnih priča i njihova aktuelizacija u savremenom kontekstu. To upravo čini Laura Kovač u svojoj zbirci pesama “Prečitavanja” u kojoj iznova promišlja i premerava epski potencijal naše narodne poezije podarivši nam nove smislove za tumačenje.
Živeti čovečno
Moralni kod epike temelji se na jasnim postulatima kolektivnog identiteta – čojstvo i junaštvo, zaštita slabijih, vernost zakonu krvi i bratstva. Vekovima su ove vrednosti bile temelj usmene književnosti, prenošene kroz epske pesme koje su prvo s kolena na koleno, a potom preko Vukovih zapisa, oblikovale generacije. Marko Kraljević, Miloš Obilić i kosovski zavet, hajduci i uskoci, za mnogo proteklih vekova nisu bili samo junaci priča, već i uzori vaspitanja, oličenja hrabrosti i odanosti.
U tom muškom svetu borbe za ispravno i poučno, podjednako važne bile su i ženske figure– Kosovka Devojka, majka Jugovića, Jevrosima, čiji glasovi, iako u senci muške heroike, nose moralne imperative. Onoliko koliko su nekadašnji kolektiv oblikovala herojstva Malog Radojice, nas oblikuje Jevrosima majka koja sinu Marku ostavlja amanet da ne sudi ni po babu ni po stričevima, već na pravdi boga istinoga – etička misao koja nadilazi rodnu i društvenu ulogu žene u epici.
Pobuna čitateljke
U knjizi „Prečitavanja“, Laura izvodi upravo ovaj radikalan zahvat – epsko i kolektivno razumevanje sveta preoblikuje u lirsko i individualno; ono što je neupitno, opšteprihvaćeno i podrazumevano prevodi u preispitivano, u iznova pročitano. Njena poezija nije tek puka reinterpretacija, već temeljna dekonstrukcija mitoloških junaka i njihovih kodeksa. Iz ugla žene, junakinje koje su u epici pasivne ili omeđene svojim majčinskim, sestrinskim i supružničkim ulogama dobijaju glas. One više nisu samo reflektori muške slave i patnje, već subjekti koji proživljavaju bol, nesigurnost i unutrašnje sukobe.
“bela kuga
kažu
u serbiji
crnu maramu majka
kad sina rodi
u krilo svije
kamen u grudi stavlja
da bije
njen je i nije (Smrt majke Jugovića)
Ili bunt.
“sudim tebi vukašine
što prevari momčilovu ljubu
što nagrdi taru valovitu
jevrosima da sam
ne bih ti
sinove rađala” (Ženidba kralja Vukašina)
Najznačajnija tačka razlaza sa epskom tradicijom jeste osama, melanholija junaka. U epskoj pesmi junak nikada nije sam – iza njega stoji kolektiv, narod, saborci. Njegova borba je opravdana, njegova smrt uzvišena. U Laurinim pesmama, međutim, junak ostaje nezaštićen – lišen mitološke aure, on više nije siguran u ispravnost kodeksa koji su ga oblikovali. On sumnja, promišlja dublje i plaši se. Njegove misli su racionalne, ispunjene gorčinom, u njima ne pobeđuje uvek dobro.
“brat
i brat
su
vuk
ne pomažu čaše molitvene (Dioba Jakšića)
Laurina poezija je angažovana, emotivna, savremena. Njeni stihovi nisu nostalgična rekonstrukcija prošlosti, već lucidna analiza vrednosti koje i danas oblikuju naše shvatanje časti, hrabrosti i sudbine.
Šta je večno?
Laura epiku prevodi u liriku, deseterac u slobodni stih. Prelazak iz epskog u lirsko ne znači samo promenu forme, već i promenu perspektive. Lirski glas u „Prečitavanjima“ otkriva ono što epska pesma ostavlja neizrečenim – unutrašnje dileme junaka, lomove u njegovom moralnom sistemu, tugu žena koje ostaju iza ratnika i sinova, nemogućnost da se iz mita pobegne bez posledica. U tom pogledu, ova knjiga je ne samo pesnička reinterpretacija već i umetničko svedočanstvo o nasleđu, identitetu i ceni herojstva. Da Laura ne traži pomilovanje, govori jedna prefinjena ironija postavljena iz ptičje perspektive – da su svi životi, pa i ti herojski, ljudski tragični i prolazni, ali da nam je usud večan.
“od igara što se zametnulo
ludih glava i ljutijeh rana
ničemu se prisetili nismo
bez promene dokle je krajine” (Smrt vojvode Kajice)