Festival fantastike u Nišu 2023. godine

Peti po redu Festival fantastike „Vračevi i mačevi“ održan je ovog vikenda u Nišu sa bogatim programom, internacionalnim gostima i brojnom publikom koja prevazilazi obožavaoce isključivo fantastične književnosti. Organizatori festivala su bili Ordo Draco Niš i Udruženje ljubitelja fantastike uz saradnju sa Niškim kulturnim centrom i izdavačkom kućom Laguna. Festival je trajao 3 dana u kome su organizovane izložbe, pub kvizovi, kosplej takmičenja sa kostimiziranim likovima iz popularnih književnih dela.

Bogat program i znameniti gosti u Nišu

Pored brojnih predavača koji su publici predstavili žanrovske specifičnosti fantastične literature (Dejan Ognjanović, Marko Vasić, Vlada Gašić), sa čitaocima su se družili i velike zvezde svetske fantastične scene Piter Bret, Adrijan Čajkovski i ilustrator Bob Živković. Iz organizacije pominju da je svima velika čast što su uspeli da dođu do ovako velikih imena, čime je festival dobio na značaju.

„Adrijan Čajkovski je jedan od najznačajnijih svetskih pisaca naučne fantastike, a sa druge strane Piter Bret je preveden na 27 jezika sveta i prodat u preko 4 miliona primeraka“, podsetio je na početku Miloš Petković.

Piter Bret nije prvi put u Srbiji. Našoj publici je imao prilike da se predstavi pre 5 godina na Beogradskom sajmu, gde je satima potpisivao primerke svog serijala „Demonski ciklus“. Ovoga puta srećemo ga u nešto opuštenijoj varijanti, oduševljenog gostoprimstvom i prijemom koji je doživeo od domaćina festivala. Nedavno je u izdavačkoj kući Laguna izašao njegov najnoviji roman „Pustinjski princ“, kojim započinje novi serijal „Dolazak tame“ i koji je bio jedan od povoda za ovo okupljanje.

Adrijan Čajkovski se proslavio svojim naučno-fantastičnim romanom „Deca vremena“, za koji je 2016. godine dobio prestižnu svetsku nagradu Artur Klark. Dolazak u Niš je bio na obostrano zadovoljstvo samog autora, ali i brojne publike koja je imala prilike da učestvuje u razgovoru sa njim.

Miloš Petković, Ivan Jovanović, Piter Bret i Adrijan Čajkovski u Nišu

Razgovor sa piscima na tribini vodio je jedan od glavnih organizatora festivala, pisac Miloš Petković, i vrhunski prevodilac fantastične književnosti Ivan Jovanović.

Gostujući pisci su imali prilike da podele sa slušaocima tajne svog stvaralačkog i umetničkog procesa i da progovore o bitnim tačkama svojih poetika.

„Za mene je najvažniji svet, svet mi je na prvom mestu i najviše me zanima da čitaoce odvedem na neko novo mesto, i da to bude svet u kome se može živeti. Mislim da je stvaranje sekundarnih svetova jedino što naučna fantastika može da uradi, a drugi žanrovi, druge vrste književnosti, ne mogu. Vrlo mi je važno da svet sam po sebi bude veći od likova, veći čak i od priče koju pričam.

Počinjem od stvaranja sveta, i ako sam svoj posao odradio kako treba, onda će i priča i likovi koji izviru iz tog sveta, biti autentični i pripadati tom svetu“, kaže Čajkovski.

Za Pitera Breta su najvažniji likovi. „Mislim da svet stvari moraju da se razvijaju zajedno. Ne možete da se oslanjate samo na svet ili samo na likove ili samo na sistem magije. Sve mora da bude uvezano.

Moj posao je da napravim likove, da vas nateram da ih zavolite i onda da ih povredim. Jer, tek pod takvim pritiskom, vidite kakvi su zapravo ti likovi. Ako svet u kome likovi obitavaju učinim teškim, onda zapravo mogu da pokažem kakve su osobe ti likovi. Ako se ti likovi u svetu fantastike suočavaju sa istim problemima kao likovi u našem svetu, onda možemo da dođemo i do nekih zaključaka u vezi sa našim, realnim svetom u kojem živimo.“

U dugom i inspirativnom razgovoru, pisci su sa publikom podelili svoje književne početke, borbu za izdavače, odgovarali na pitanja kako se postaje pisac, do koje godine se objavljuje prvi roman, kao i o mogućnostima ekranizacije njihovih dela. Nakon obraćanja, deo tribine je bio posvećen strpljivom odgovaranju na pitanja iz publike. Još jednom se pokazalo da Niš voli i poznaje fantastiku, o čemu svedoči i broj posetilaca tokom sva 3 dana.

Značaj festivala za fantastiku i pozicioniranje Niša na kulturnoj mapi Srbije

Organizatori ističu veliki značaj ovakvih festivala koji iz godine u godine dobijaju sve veću pažnju i sve veću posetu raznovrsne publike.

Jedna od organizatorki festivala, Snežana Gligorijević, izjavila je da je sve proteklo po planu, da su veoma zadovoljni spontanošću i dobrom atmosferom. Najveću pažnju privukao je kviz znanja i, naravno, red za potpisivanje knjiga pomenutih autora.

„Za Niš je od velikog značaja organizovanje ovakvog festivala i sa ponosom ističemo da čak ni veći gradovi nisu uspeli da imaju ovako važne goste. Ljudi su prezadovoljni, imamo puno posetilaca iz drugih gradova, dolazili su iz Novog Sada, Zrenjanina, Beograda, Paraćina… I sami su autori oduševljeni – i neposrednim kontaktom sa ljudima i, posebno, gastronomijom.

Ovaj festival će dići Niš i na turističkoj i na kulturnoj mapi Srbije“, dodaje Snežana.

Jedan jedini Bob Živković

Postoje ljudi koji su toliko posebni, da sve što bi trebalo da rade u životu je da misionare i šire svoj sistem vrednosti i svoj pogled na svet ljudima sa kojima saobraćaju. U moru napadnih, koristoljubivih, marketinški agresivnih, ulepšanih i pogrešnih poruka kojima smo svakodnevno bombardovani, slušati Boba Živkovića je otrežnjavajuće iskustvo.

Nišlije su na tribini imali prilike da čuju o zastrašujuće velikom potencijalu ovog festivala i o lekovitosti igre i fantastike u životu.

Bob Živković u Nišu

„U moje vreme jedini način na koji si mogao da biraš dobre ljude je – da vole fantastiku. To je bio jedini kriterijum. U mojoj osnovnoj školi je bilo petoro ljudi koji su čitali Tolkina. Ja imam petoro prijatelja iz osnovne škole.“

Bob Živković je govorio o načinu života, na koliko načina može da se čovek igra i mašta, zasmejavao publiku svojim anegdotama i pričao o svom stvaralaštvu.

Još jednom se pokazalo da snaga i energija pojedinaca, uklopljena sa velikom strašću i entuzijazmom, može da napravi razliku. Festival fantastike u Nišu je to pokazao.


Tekst je prvobitno objavljen na portalu Moja praktika.

5/5

1 Reply to “Igra može spasiti svet”

  1. Za mene je važnost ilustracija u objavljenim materijalima u njihovoj sposobnosti da privuku pažnju čitalaca i pomognu im da bolje razumeju saopštene informacije. Bob je uvek uspevao da ilustracije u vidu slika, grafika ili infografika, budu veoma korisne kako bi se vizuelno predstavio određeni koncept ili proces. Mene podseća na moje jugoslovensko detinjstvo, a često kupujem knjige Kreativnog centra za ćerku gde je on ilustrator.
    Inače, upotreba infografika u novinskim člancima koji se bave kompleksnim temama poput zdravstva i nauke. Takve ilustracije mogu da pomognu čitaocima da lako shvate osnovne pojmove i procese, umesto da moraju da čitaju velike količine teksta. Osim toga, ilustracije mogu da budu veoma korisne u marketinškim kampanjama kako bi se privukla pažnja potencijalnih kupaca. Možda biste mogli da date prostor u vašem magazinu i za nešto tako. Bob uvek ističe važnost toga da ilustracije budu relevantne i precizne, te da se uklapaju sa sadržajem teksta koji podržavaju. Kao primer se navodi da bi upotreba šarenih ilustracija u naučnom tekstu bila neprimerena i kontraproduktivna. Porazmislite o tome da napravite poziv da vaši tekstovi budu propraćeni mladim neafirmisanim ilustratorima jer su ilustracije važan deo bilo kojeg objavljenog materijala i da, ukoliko se adekvatno koriste, mogu da unaprede razumevanje informacija, povećaju pažnju čitalaca i poboljšaju efikasnost komunikacije. Naročito za borbu koja vam predstoji posle 26.5 … Samo hrabro ✊🏻 👊🏻🙏🏼

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *