Rat svetova, Herbert Džordž Vels
Da li smo sami u univerzumu? Sigurno ste bar jednom postavili ovo pitanje gledajući beskrajni tamni svod protkan zvezdama. I sigurno zaključili: malo je verovatno da jedino baš na našoj planeti ima života, budući da se naučnici, s vremena na vreme, oglašavaju o novim otkrićima planeta sa atmosferom.
Prvi kontakt sa drugim vrstama je česta tema među stvaraocima naučne fantastike, s tim što je, razume se, pristup drugačiji od autora do autora. Negde čovečanstvo pomoću vanzemaljaca izgradi savršenu utopiju, uz određenu cenu, dok su negde posledice katastrofalne. U svakom slučaju – izazov za čovečanstvo i pretnja za ustaljeni poredak.
Davne 1898. godine, mnogo bre tehnološke ere koja je nastupila i u kojoj danas živimo, objavljen je prvi roman koji je obrađivao temu sukoba između čovečanstva i vanzemaljaca, doprinevši tako razvoju žanra naučne fantastike, sa jakim temeljima i neospornom zaostavštinom.
Herbert Džordž Vels – otac naučne fantastike
Britanski pisac Herbert Džordž Vels se, pored svog francuskog kolege Žila Verna, smatra jednim od rodonačelnika naučne fantastike. Međutim, dok se Žil Vern čvrsto držao naučnih dostignuća koja je vešto koristio u svojim delima, H. Dž. Vels je osmišljavao fiktivna, uvodeći originalne ideje koje su ostali pisci obrađivali na svoj način.
U Vremeplovu se bavio putovanjem kroz vreme i mogućnošću buduće evolucije, Ostrvo doktora Moroa je surova priča o izigravanju Boga i kvarenja prirodnog poretka, Nevidljivi čovek je, uz Stivensovog Dokotra Džekila i gospodina Hajda, možda najbolja studija o monstruoznoj prirodi ljudske vrste.
I došli smo do Rata svetova, gde se, ispod marskovske invazije, vešto kritikovala politika kolonijalizma i tlačenja porobljenih naroda.
Dan kada su došli Marsovci
Rat Svetova je svojom pojavom ostavio dubok uticaj na naučno-fantastični žanr. Pored toga što je utemeljio tematiku prvog kontakta obradio je i značajne teme koje su i danas vrlo aktuelne. Sam Herbert Džordž Vels je tvrdio da je inspiraciju dobio zahvaljujući posledicama pogubnosti britanskog kolonijalizma pri čemu je kao najbolji primer izdvojio kolonizaciju Tasmanije i tragičnu sudbinu Aboridžina.
Kao što podnaslov ovog pasusa kaže, to je bio dan kao i svaki drugi. Sve je teklo uobičajenim tokom dok na Zemlju nije palo par kometa sa Marsa. Ubrzo je otkriveno da su to zapravo bila Marsovska mehanika koja je počela da seje strah i uništenje gde god da se pojavila. Kroz oči našeg neimenovanog junaka, običnog čoveka koji se našao u vrtlogu nemilih događaja, prisustvujemo njegovim očajničkim naporima da sačuva živu glavu i nađe bezbedno skrovište dok Marsovci nezaustavljivo napreduju.
Nije bilo okolišanja. Vels je odmah od drugog poglavlja započeo sa pravom radnjom i zahvaljujući ležernom stilu uspeo je da drži čitaočevu pažnju u želji da sazna kako će se naš junak izvući iz novonastalih situacija. Odmah je postavio jasnu situaciju – Marsovci su došli da nas porobe, a na nama je da im se odupremo.
Neimenovani junak nije poput junaka petparačkih priča iz naučnofantastičnih časopisa koji se uspešno bore protiv vanzemaljskih pretnji. U pitanju je običan čovek, koji kroz celu priču prisustvuje rušilačkoj prirodi Marsovaca i koje ostavljaju dubok trag na njemu. Ništa bolje nisu prošli ni ljudi koje je sreo na svom putovanju, poput paroha koji je dolazak Marsovaca protumačio kao predskazanje Apokalipse, ili preživeliog artiljerca koji je video priliku za izgradnju novog društva. I na drugim mestima u romanu se videla prava ljudska priroda kada su ljudi postajali gori od svojih progonioca, naročito tokom zbega iz polurazrušenog Londona.
Marsovci su se, poput Britanaca u Tasmaniji, pokazali kao surovi osvajači i za njih nije bila potrebna dublja karakterizacija. Ipak je čovečanstvo, iako tehnološki inferiorno, izvojevalo pobedu zahvaljujući neočekivanom savezniku, bakterijama na koje Marsovci nisu imali razvijen imunitet. Ovo je bio možda jedan od najbolje iskorišćenih Deus ex machina u književnosti. Na kraju se postavlja pitanje da li su Marsovci zapravo pobeđeni pošto je postojala bojazan da će se jednog dana vratiti.
Aktuelnost Rata svetova
Ako pogledamo današnje stanje u svetu vrlo lako se može izvršiti paralela sa Ratom svetova. Velike sile porobljavaju slabe zemlje kako bi crpili njihove resurse i instalirale svoje marionetske sisteme. Poput Marsovaca iza sebe ostavljaju srušen društveni poredak i zgarišta. Ako sagledamo osvajačku prirodu Marsovaca možemo doneti zaključak da nismo ništa bolji od njih i da nam nije potrebna spoljašnja pretnja kako bismo se uništili između sebe.
Kao i Orvelova 1984, i Rat svetova je napisan da posluži kao upozorenje vladajućoj eliti da ne guraju svet ka neminovnoj propasti neprekidnim ratovanjem. Nažalost, ova knjiga neće dopreti do istih, ali će zato ostati nama kao upozorenje da pokušamo da izgradimo bolji svet.
Za Book Hub piše Lazar Vuković