Ukratko, Marko Poropatić

Nova zbirka poezije Marka Poropatića pod preciznim, kratkim ali sveobuhvatim nazivom Ukratko, prošle godine objavilo je NKC izdavaštvo. Ova četvrta zbirka oličenje je zrelog i mirnijeg pesničkog glasa koji sudeći po brzim, usiljenim i urbanim zbirkama pesama, manjka u savremenoj poeziji. Podeljena u četiri strukturno-ciklusne celine Kiša sitnica, Intimni razgovori, Pogled na vrt, Perutanje neba ova poetska knjiga progovara mirnim tonom, onim pomirujućim i zrelim, o svim životnim pomirenjima, prolaznostima naizgled nebitnih životnih trenutaka kao i o stanju osamljivanja lirskog subjekta u jedinku u velikom dvorištu sveta i života.

U početnim pesmama, autor nas upoznaje sa biografskim podacima koje je podelio sa lirskim subjektom – naizgled sitni i suvoparni podaci koje nalazimo na papiru ali koji su poetski ogrnuti vrlo važni za lično predstavljanje svemu i svima. Pesme u ovom ciklusu jesu priznavanje sebi sve i pristajanje na sebe, bez svedoka. Ukratko, svedenim jezikom ali nimalo lišenim sadržinske i stilske nabijenosti i poetike autora, pesme predstavljaju hronike iz detinjstva i svojevrsno gledanje u retrovizor i priznavanje grešaka i padova:

Slomljen, i bogatiji za jedan ožiljak.
Ceo mali svet staje u ulicu kroz koju sam juče
Prošao. Izašao sam iz nje, ali ne izlazi
Mi iz glave taj pad.

U Intimnim razgovorima, autor piše o svim ljudskim ali opet jako ličnim initmnim trenucima. Obraćanjem drugom licu, skoro vidljivo prisutnom korišćenjem imperativa u drugom licu jednije, autor stvara intimnost između lirskog subjekta, druge osobe ali i čitaoca kao perceptora razgovora. Intimnosti poput razgovora sa druge strane zidova u zgradama kada Svakog dana nesvesno, Uzimamo delove tuđih života, intimnost porodičnih razgovorima u kojima se rečenice zaglavljuju u procepe detinjstva, intimnost monologa sa samim sobom u samoći svog prostora u kome ne treba razmišljati o povratku, intimnost samotnjačkih šetnji do vidikovca ali i intimnog pogleda i doživljaja svega oko sebe prilikom stvaralačkog čina pisanja pesama. Lirski subjekat zna da je Umor sigurna nagrada za trud, te je on smiren, pomirljiv i jedinka koja pre svega mirno posmatra sebe, svet oko sebe kao i njegove unutrašnje deponije, kako glasi naslov jedne pesme u kojoj autor donosi spoznaju da smo nekada loši roditelji deci u nama. Autorov delikatan, kratak i promišljen stav prema životu, lirskom subjektu donosi mirnu sigurnost, pomirljivu prirodu i prihvatanje kao zdravog odnosa prema životu:

Stariji od svog oca kada je ocem
Postao oslobađam sendvič od celofana
I žvaćem odluku da budem zdraviji od svoje
Prošlosti.

Ciklusi Pogled na vrt i Perutanje neba daju nam slike prirode u kojima lirski subjekat prolazi, posmatra, obitava ali i od kojih odlazi. Isprepletane slike prirode prepliću se sa spoznajama i pomirenjima lirskog subjekta. Posmatranjem, stapanjem sa prirodnim tokom stvari, prihvatanjem neizbežnosti, lirski subjekat oprašta sebi i dozvoljava sebi da postane nešto ispravno a to čini upravo kroz pisanje pesama. Pisanje kao pomirenje sa životom jeste nit, koja povezuje sve ove cikluse i predstavlja svojevrsno slavljenje pisanja kao intimnog odnosa autora i papira. Poezija suštinski malo toga objašnjava ali mnogo pokazuje – to zna autor ove zbirke:

Grudve papira spuštam
Na plamen. Kaminu, kao ni poeziji
Ne sme da fali vatra.

Zbirka Ukratko daje dobar primer kako jedan pre svega zreo i miran pesnički glas može kroz pesme doneti spoznaje koje su lišene besa, gorčine i ciničnosti ali i preterane romantizacije i patetike. Poetika ovog autora u ovoj pesničkoj zbirci jeste sagledavanje, promišljanje i hrabrost da one lepe ali i one bolne spoznaje iskaže ukratko rečima kao najboljim sredstvom komunikacije jer kao što i sam autor na kraju zbirke zaključuje Naučili smo da ono što izgovorimo više nije samo naše.

5/5

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *