Razgovarali smo sa Elen Metson (Ellen Mattson), koja pomaže u odlučivanju o Nobelovoj nagradi za književnost, o tome kako funkcioniše sam proces dodele. Saznajte više čitajući naš intervju sa njom u nastavku.
Možete li da nam se predstavite?
Moje ime je Ellen Mattson. Ja sam pisac. Pišem romane. Član sam Švedske akademije i Nobelovog komiteta.
Kako mogu ja biti nominovan za Nobelovu nagradu?
Postoji sistem za proces nominacije. U suprotnom bi bilo nemoguće. Dakle, imamo ljude širom sveta koji imaju pravo da nominuju. A to su naučnici, kritičari, portparoli književnih organizacija i drugih akademija. Prethodni laureati imaju pravo da nominuju i naravno članovi Švedske akademije. Tako da dobijamo mnoga imena iz celog sveta.
Može li bilo ko biti nominovan za Nobelovu nagradu za književnost?
Teoretski, svako može biti nominovan. Svako ko piše odličnu, izuzetnu literaturu. Nema drugog zahteva, samo kvalitet u radu.
Po kojim kriterijumima birate dobitnike Nobelove nagrade?
Sve je u kvalitetu. Književnom kvalitetu, naravno. Pobednik treba da bude neko ko piše odličnu literaturu, neko za koga kada pročitate osetite da ima neku vrstu moći, da postoji razvoj koji traje kroz sve njegove knjige. Svet je pun veoma dobrih, odličnih pisaca, a da biste bili laureat, treba vam nešto više. Veoma je teško objasniti šta je to. Mislim da je to nešto sa čime se rodiš. Romantičari bi to nazvali božanskom iskrom. Za mene je to glas koji čujem u pisanju, koji nalazim u delu ovog konkretnog pisca i nigde drugde. Veoma je teško objasniti šta je to, ali uvek znam kada ga pronađem. To je nešto sa čime ste rođeni. Talenat koji daje tu dodatnu dimenziju radu tog konkretnog pisca.
Da li postoji minimalna starost da biste mogli da dobijete nagradu?
Ne postoji starosna granica, ali je potrebno dosta vremena da se bude dobar pisac. Ponekad je potreban ceo život da budeš zaista dobar, odličan pisac. Dakle, proizilazi da većina laureata nije mlada. Rekla bih da je većina pisaca mojih godina, možda malo mlađi, a često i malo stariji. Moguće je pronaći laureata koji ima možda 30 ili 40 godina, ali je malo verovatno, jer vam treba vremena da se razvijete. Potreban je životni proces da se postigne taj nivo izvrsnosti.
Da li ličnost osobe utiče na vašu odluku prilikom dodele Nobelove nagrade?
Ne, apsolutno ne. Ako ne mislite na vrstu ličnosti koja se pokazuje u radu. Nikada ne gledamo na nečiji lični život. To je potpuno nebitno. Ono što tražimo je uvek samo odlična literatura. To je književna zasluga. To je jedino što se računa.
Kako funkcioniše proces nominacije? Imate li uži izbor?
To je niz lista. Počinjemo sa veoma dugačkom listom od oko 220 imena – to su imena koja dolaze iz celog sveta. Onda moramo da se krećemo kroz ovu ogromnu masu imena i tu nam treba pomoć stručnjaka iz različitih delova sveta.
Na kraju dolazimo do liste od oko 20 imena koja želimo da isprobamo za ovogodišnju nagradu i sa njima radimo veoma temeljno dok ne budemo u mogućnosti da izaberemo pet imena koja ulaze u uži izbor. Ovih pet kandidata – e tu počinje pravi posao za nas u komisiji i za celu akademiju. Komisija mora da pročita sve od ovih pet pisaca – čitajući, razmišljajući o onome što čitate, procenjujući i vrlo jasno objašnjavajući kako mislite o njima.
Onda počinje posao gde moramo da izaberemo jednog kandidata. I to će se desiti kroz brojne diskusije, ali i glasanje.
Šta vam je najdraži deo vaše uloge sa Nobelovom nagradom?
Najdraže mi je što imam priliku da čitam sve ove divne pisce i da čitam duboko i tako opširno. Radila sam sa mnogim komisijama i žirijima za književnost i obično pročitate nekoliko knjiga ili možda samo najnoviju knjigu, ali ovde čitamo sve knjige svih kandidata. A nekada ih pročitamo nekoliko puta da bismo zaista upoznali kandidate.
Ponekad to znači da morate da radite sami sa sobom da biste prevazišli neku vrstu otpora. Možda osećate da ne razumete ovog pisca. Možda vam se i ne sviđa ovaj pisac, ali moj posao je da proširim svoj um i pokušam da čitam dok ne dođem do tačke u kojoj razumem ovog konkretnog pisca. To je puno posla, ali je veoma prijatan rad. Takođe osećam da je veoma dobra stvar za moj mozak da savlada otpor. Ponekad postanete malo lenji dok starite. Volite da čitate svoje omiljene pisce i nekako ih se držite, ali ovde me stalno izazivaju novi autori. To je velika radost. I naravno, takođe mi se dopada proces razgovora o ovim piscima sa mojim kolegama čitaocima u odboru i akademiji u celini.
Kako laureati saznaju da su dobili Nobelovu nagradu?
To je vrlo jednostavna stvar. Kada se odlučimo i odluka je doneta, stalna sekretarica izlazi da telefonira. Onda počinje telefoniranje i ponekad mislim da nije lako ući u trag laureatu i možda nije pravo doba dana ili noći za tu osobu, zavisi o kom delu sveta govorimo, ali da, javljamo telefonom.
Kako mogu ja dobiti Nobelovu nagradu za književnost?
Možete dobiti Nobelovu nagradu ako svoj život provedete čitajući, pišući, divnu literaturu i zaista posvetite svoj život pisanju i postanete zaista, zaista dobar pisac. Ali takođe morate imati taj poseban talenat i to je nešto – možete ga razviti, ali ne možete ga stvoriti u sebi ako niste rođeni sa njim, sasvim sam sigurna u to. Dakle, to je kombinacija napornog rada i talenta, gde naporni rad nije nevažan. Potrebno je mnogo rada i posvećenosti da bi se bio zaista, zaista dobar pisac.
Tekst je objavljen na sajtu: www.nobelprize.org
Prevod: Book Hub