Dnevnik Ane Frank je jedno od najvažnijih književnih dela 20. veka, svedočanstvo o užasima Holokausta, ali i dirljiva priča o odrastanju, snazi i nadi. Ovaj dnevnik, pisan rukom devojčice koja je sa svojom porodicom dve godine živela u skrivanju od nacista, predstavlja autentično svedočanstvo o strahotama koje su se dešavale tokom Drugog svetskog rata. Ana Frank je u svom dnevniku uspela ne samo da prikaže svakodnevni život Jevreja pod nacističkom okupacijom, već je i pokazala kako snaga ljudskog duha može opstati čak i u najmračnijim vremenima. U tome je njena najveća zasluga i razlog zašto je ovaj dnevnik sastavni deo obavezne lektire u osnovnoj školi.
Dana 12.6. obeležavamo rođendan Ane Frank, pa je to prilika i da se podsetimo ovog dela dečije književnosti.

Radnja

Ana Frank je rođena 12. juna 1929. godine u Frankfurtu na Majni, u Nemačkoj. Zbog rastućeg antisemitizma i dolaska nacista na vlast, njena porodica se 1933. godine preselila u Amsterdam, gde su se nadali da će pronaći sigurnost. Međutim, 1940. godine Nemačka je okupirala Holandiju, a mere protiv Jevreja postajale su sve strože. U julu 1942. godine, Frankovi su bili primorani da se sakriju u tajnom skloništu – „Tajnom aneksu“ – iza kancelarije Ota Franka, Aninog oca. Sa njima su se skrivali i porodica van Pels i zubar Fritz Pfeffer.
Dnevnik, koji je Ana dobila za trinaesti rođendan, postao je njen verni pratilac u ovim teškim trenucima. U početku je beležila svakodnevne događaje, ali je ubrzo dnevnik postao njen način da izrazi svoja osećanja, strahove, nade i snove.
Dnevnik Ane Frank prvi put je objavljen u junu 1947. godine na holandskom jeziku. Dnevnik predstavlja jedinstveno književno delo koje kompilira svakodnevne zapise Ane Frank, jevrejske tinejdžerke koja se, zajedno sa svojom porodicom, krila u Amsterdamu tokom nemačke okupacije Holandije tokom Drugog svetskog rata.

 

Likovi

Ana Frank

Iako je rođena u Nemačkoj, Ana i ostatak njene porodice su se preselili u Amsterdam kada je ona imala četiri godine, kako bi njen otac mogao da radi zbog promena zakona o radu u nacističkoj Nemačkoj. Za trinaesti rođendan, Ana dobija dnevnik i počinje redovno da piše u njega. Obraća se u dnevniku zamišljenoj prijateljici „Kiti“ i poverava joj svoje misli. Iako izgleda kao ekstrovertna, duhovita i razgovorljiva devojčica, Ana oseća da u njoj postoji „druga Ana“ koja je introvertnija. Njen san je bio da postane pisac, što je na kraju, iako posthumno, uspela.

Oto Frank

Oto je muž Edit i otac Ane i Margot. Bio je direktor holandske firme „Opekta“, koja je proizvodila preparate za žele. Pre nego što su bili primorani da se sakriju, morao je da napusti svoju poziciju kada su nacisti doneli nove propise koji zabranjuju Jevrejima da budu direktori firmi.

Edit Frank

Edit je majka Ane i Margot. Ana je nije smatrala bliskom, opisujući je kao nervoznu i razdražljivu osobu.

Margot Frank

Ana ne govori mnogo o svojoj sestri, ali smatra da je Margot inteligentna i lepa. Međutim, veruje da je sitničava i omiljena kod roditelja. Obratite pažnju kako se njihov odnos menja kako Ana odrasta i prestaje da bude dete u očima svoje sestre.

Jan i Mip Gis

Jan i Mip su bili bliski prijatelji porodice Frank. Kada je Oto Frank bio primoran da napusti firmu, Jan je preuzeo njeno vođenje. Mip je bila jedna od nejevrejskih zaposlenih radnica koja je pomagala porodici Frank i drugim Jevrejima u skrivanju.

Gospodin i gospođa Van Dan

Gospodin Van Dan je, prema Aninim rečima, bio upućen u politiku i aktuelna društvena događanja. Gospođa Van Dan je opisana kao površna, koketna i sebična žena.

Peter van Dan

Peter je sin gospodina i gospođe Van Dan, imao je šesnaest godina kada se preselio u tajno skrovište. Isprva je Ani bio dosadan i nespretan, ali kasnije je otkrila da ima osećanja i snove, baš poput nje. Postali su pre svega prijatelji, a zatim i momak i devojka.

Albert Dusel

Albert je zubar koji je morao da ostavi svoju hrišćansku devojku kada je primoran da se sakrije. On i Ana su delili sobu, što je izazivalo tenzije među njima.

 

Intimna strana dnevnika

Jedan od najdirljivijih aspekata Dnevnika Ane Frank je njegov intimni karakter. Ana nije pisala samo o događajima oko sebe, već i o svojim unutrašnjim svetovima. Njeni zapisi otkrivaju njen prelazak iz detinjstva u adolescenciju, njene misli o ljubavi, identitetu i budućnosti. Ana je bila introspektivna i zrela za svoje godine i često je razmišljala o smislu života i prirodi dobra i zla. To su najlepši delovi Dnevnika koji predočavaju veliki talenat Ane kao pisca.
Njene misli o ljubavi, posebno o odnosu sa Petrom van Pelsom, jednim od suputnika u skrivanju, pružaju čitaocima uvid u emocije mlade devojke koja se suočava sa prvim ljubavima i razočaranjima. Ana je takođe pisala o svojim odnosima sa roditeljima i sestrom, izražavajući osećanja koja su mnogi tinejdžeri iskusili – osećaj nesporazuma, potrebu za privatnošću i želju za priznanjem. Ti zapisi deluju veoma živo, opipljivo i sa njima svaki tinejdžer može lako da se identifikuje.

 

Ana Frank kao pisac

Anino pisanje oslikava strahove, nade i borbe tinejdžerke koja živi u skrovištu. Njen stil je izuzetno razgovorni, što nije iznenađujuće s obzirom da piše svom dnevniku pisma kao drugarici. Knjiga je zanimljiva, puna živopisnih detalja i mudrih misli, da smo ponekad u neverici da ih je izedrila tako mlada osoba.
Pored toga što oslikava surovu stvarnost života tokom nacističke okupacije Holandije, dnevnik takođe naglašava snagu ljubavi i značaj jačine porodičnih veza. Priča o Ani Frank je jedna od najpotresnijih narativa u modernoj istoriji, a njen dnevnik je vanvremenski klasik koji će uvek služiti kao počast i opomena ljudskom duhu.

Značaj Dnevnika kao svedočanstva o Holokaustu

Ana Frank pruža neprocenjiv uvid u život Jevreja tokom nacističke okupacije. Njeni zapisi detaljno opisuju kako su se Jevreji suočavali sa restrikcijama, progonima i svakodnevnim opasnostima. Ana piše o konstantnom strahu od otkrivanja, o nedostatku hrane i osnovnih potrepština, kao i o međuljudskim tenzijama koje su bile neizbežne u tako skučenom prostoru.
Kroz Anin dnevnik, Holokaust nije samo suva istorijska činjenica; on postaje lična priča jedne devojčice koja sanja o slobodi, obrazovanju i ljubavi. Ana opisuje i svoj odnos sa porodicom, prijateljima i suputnicima u skrivanju, pružajući čitaocima dublje razumevanje ljudskih emocija i odnosa u ekstremnim uslovima. Njeni zapisi omogućavaju čitaocima da se povežu sa žrtvama Holokausta na ličnom nivou, što dodatno naglašava užas genocida.

Društveno-politički kontekst

Postoji niz činjenica koje mnogi znaju o Ani Frank, ali i niz onih koje su uglavnom zanemarene, zaboravljene ili potisnute iz narativa o njenom životu. Nakon što je porodica Ane Frank otkrivena, nacisti su celu grupu deportovali u logore. U logorima su svi stradali osim njenog oca Ota. Jedna od osoba koja im je pomagala pri skrivanju sačuvala je Anin dnevnik, i nakon rata Oto Frank ga je objavio. Knjiga Dnevnik Ane Frank prevedena je na više od 70 jezika i postala je jedno od najpoznatijih i najvažnijih svedočanstava o Holokaustu.
Ali postoji čitav niz činjenica koje su uglavnom nepoznate, ili zanemarene, ili su u narativu o Ani Frank potisnute u drugi plan. Na primer, svi sakriveni Jevreji u tajnom skrovištu nisu bili holandski, nego nemački Jevreji, i tokom celog perioda skrivanja govorili su nemački. Porodica Frank je izbegla iz Nemačke zbog rastućeg antisemitizma u strahu za sopstvenu bezbednost. Nisu nameravali da ostanu u Holandiji, već su planirali da odu u SAD, ali nikada nisu dobili vizu i ostali su „zarobljeni“ u Holandiji.
Lokalni stanovnici su često prijavljivali Jevreje nacistima u zamenu za novčane nagrade. Nažalost, lokalna holandska policija aktivno je učestvovala u hapšenju Jevreja, uključujući i porodicu Frank. Nakon hapšenja, lokalne firme su često dolazile da „očiste“ skrovišta i prodaju imovinu uhapšenih. Ovaj aspekt saradnje i profiterstva lokalnog stanovništva je često zanemaren u narativima o Holokaustu.
Komandant nemačke Gestapo policije koji je vodio akciju hapšenja Ane Frank i ostalih iz skrovišta bio je austrijski policajac Karl Silberbauer. Nakon rata, Silberbauer je bio osuđen na 14 meseci zatvora zbog zlostavljanja pripadnika Komunističke partije Austrije, ali je kasnije radio za tajnu službu Zapadne Nemačke. Silberbauer je nastavio svoju karijeru u austrijskoj policiji, a činjenica da je on uhapsio Anu Frank otkrivena je tek 1963. godine.
Nakon završetka rata, malobrojni holandski Jevreji koji su preživeli stradanja u nacističkim logorima vratili su se u zemlju. Naišli su na brojne prepreke, uključujući antipatiju od strane holandskog Crvenog krsta i zahteve za plaćanje zaostalog poreza. Društvo ih nije dočekalo raširenih ruku, što je dodatno otežalo njihov povratak i integraciju u posleratnu Holandiju.

 

Svedočanstvo za sva vremena

Dnevnik Ane Frank je istinsko remek-delo koje hvata suštinu preživljavanja i nade tokom najmračnijeg perioda ljudske istorije. Ova knjiga je jedan od najvažnijih književnih svedočanstava dvadesetog veka, i predstavlja moćan podsetnik na vrednost slobode i otpornosti u vremenima nevolja. Sama činjenica da je do ovih vrednosti došla jedna devojčica, čini ovo delo nezaobilaznim štivom za čitanje u osnovnoj školi.

Tekst je prvobitno objavljen na stranici Akademskog centra znanja.

5/5

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *