Roman Oproštajni dar tematizuje jedan društveno istorijski fenomen- emigraciju (odlazak). Motive emigracije pratićemo kroz dva glavna lika emigranata – dva brata, koji se pojavljuju u vidu para (brat tamo – brat ovde), odnosno (mrtvi brat – živi brat). Glavnim likovima emigranata, pridružićemo i sporedne likove emigranata (lik supruge živog brata i emigranti koje glavni lik susreće po kanadskim četvrtima).
Kolizija ruralnog verskog fanatizma i urbanog nasleđa u Sjedinjenim Američkim Državama
Ljubiteljima anglo-američke kulture i njene literalne tradicije odavno je jasno da je nešto trulo u državi Danskoj. Ta trulež je transcendentirala u univerzalne pojmove koji se odnose na sagledavanje opšteg stanja čovekove svesti u modernom dobu i pokrenula moderne literalne teorije i perspektive čitanja. Ukoliko svoju pažnju usmerimo na sagledavanje američke literarne tradicije još od kolonijalne književnosti, uočićemo da su se glavni motivi u romanima bazirali na koliziji sukoba između urbanih i ruralnih područja SAD-a. Ovaj sukob dao je plodno tle za nastanak mnogobrojnih remek-dela i variranje motiva kroz sinhronijsku i dijahronsku osu posmatranja celokupnog literarnog nasleđa Amerike. Ukoliko krenemo od prve američke pesnikinje En Bredstrit, preko Meri Roulendson (autorke prvog bestselera u SAD, Suverenitet i dobrota Božja), preko Emili Dikinson, Vile Kader, Hemingveja, Foknera, Idit Vorton, Toni Morison, preko Keruaka pa sve do Frenzena, suočićemo se sa mnogostrukim variranjem motiva ruralnog i urbanog
New York, New Delhi, New Sad
Najavljeno proglašenje NIN-ove nagrade je sjajna prilika da se podsetimo jednog izuzetnog dobitnika, Vladimira Tasića, za roman Kiša i hartija. Roman je ostavio veliki pečat u modernoj srpskoj literaturi i dao nam područje za istraživanje regionalne književnosti kroz novoistorijsku prizmu sagladavanja konteksta koji je kraj dvadesetog veka i početak dvadeset i prvog veka ostavio na autore iz regiona. Mnogi i dalje pišu pod tim snažnim uticajem.
Roman Kiša i hartija nastavlja tematizaciju fenomena emigracije koji postaje jedan od glavnih motiva savremene regionalne književnosti. Tasić se fenomenu odlaska bavio i u drugim knjigama, ali mu se u Kiši i hartiji detaljno približava i širi mogućnost njegovog raznovrsnijeg sagledavanja. Ono se ogleda u tome što sada Tasićeve junake možemo posmatrati na osnovu šireg društvenoistorijskog konteksta, više uronjene u aktuelni i kontraverzni trenutak istorije u različitim delovima sveta, spremnije da o tom kontekstu iskažu eksplicitne stavove u samom pripovednom tkivu.
Ne želim ostati tvoj književni lik
Svi čitaoci koji su uplovili u čitanje Knausgorove Moje borbe, susreli su se sa jednim od najupečatljivijih književnih likova današnjice – Lindom Knausgor. Intrigantni postulati autofikcijskog žanra transportovali su Lindu iz stvarnog sveta pokazujući nam je ogoljenu u njenoj privatnosti. Osoba suočena sa disfunkcionalnim porodičnim naslađem, teškom kliničkom depresijom, dijagnozom bipolarnog poremećaja, supruga velikog pisca Karla Uvea Knausgora, majka neoprezno uvučena u veliki književni poduhvat ne shvatajući da može dostojanstveno da ga iznese do kraja. Linda je pre svega autorka, književnica, kojoj je projekat Moja borba, poljuljao ne samo lično dostojanstvo, već i profesionalni ugled književnice.
Revolucija i senzacija književnog sveta – Moja borba Karla Uvea Knausgora
Krajem 2006. godine i početkom 2007. godine, Knausgor je shvatio da je zapadna književnost preopterećena fikcijom. Trudio se da napiše nešto i shvatio je da mu je pomisao da treba da zamisli neki fiktivni književni lik i njegove avanture mrsko. Ne iznenađuje ovaj autorov stav, pošto smo već prevazišli postmodernističku prozu, da je skoro sve već napisano i sve već rečeno. Ako sledimo autorov stav da jedino ono što u vremenu posle postmoderne može biti vredno su dnevnici i eseji, dolazimo do revolucionarnog pristupa u pisanju, a svakako i u književno-naučnom proučavanju pisane reči, da nova književnost treba da se sastoji isključivo od glasa sopstvene ličnosti, sopstvenog života, lica i pogleda koje susrećete u svojoj svakodnevnici.
Ovaj stav, doveo je do Moje borbe, koju je autor grozničavo pisao gotovo svakodnevno i rezultiralo u naraciji u ich-formi o sopstvenom životu koja se proširila na šest tomova i više od 3 600 stranica. Prve tri knjige u origanalom izdanju objavljene su tokom 2009. godine, četvrti i pet tom izašao je 2010. godine, da bi se završni šesti tom pojavio tokom 2011. godine na preko 1000 stranica. Do 2012. godine, romani su već bili prodati u preko od 458 000 primeraka u samoj Norveškoj i književna scena Evrope se duboko podelila i promenila u pristupu ovom delu.
Eros i Tanatos u fantazmagoričnoj viziji Holokausta
“Beli hotel” vas ispunjava dubokim i trajnim osećajima koje svakako nećemo označiti kao prijatne, ali visoka književnost upravo i poziva na preispitivanje najdubljih mesta ljudske podsvesti, tragedija, patnje, katarzične boli u preispitivanju civilizacijskih normi. Pre svega, prave knjigoljupce zadivljuje prvenstveno struktura romana, a bol koji ćete osetiti i koji će u vama ostati zauvek dolazi iz siline sadržaja i fabularnog toka. Drugo izdanje ovog romana iz 2015. godine, našoj čitalačkoj publici, stiže u izdanju Odiseje iz Beograda. Prevodilac romana je Slobodanka Glišić, a sjajne stihove D.M. Tomasa prepevao je naš slavni pesnik Ivan V. Lalić.
Bubašvaba koja vam neće dozvoliti da je zgazite
Roman Vegetarijanka objavljen je u izdavačkoj kući Dereta iz Beograda u prevodu Ane Marije Grbić, i od tog trenutka, evo već par godina, nosi pravo obeležje onoga što možemo nazvati visoka književnost. Ova knjiga je za mene izuzetno važna zato što će progovoriti o našem društvu, našim normama i našim očekivanjima od pojedinca, kao i od celog sveta oko nas na jedan veoma radikalan način.
To je način koji će uneti nespokoj i koji će roditi iskru za tako neophodnu promenu sveta i njegovog naslađa u novom dobu 21. veka. Koliko god da će vam se činiti da ove ideje neće uticati na vas, one su veoma snažne i u vašoj podsvesti ostaviće crv sumnje koji će vas naterati na razmišljanje koje neumitno vodi ka promeni stava o svemu što nas okružuje. Dokle će nas to dovesti, to ne znam, ali sam sasvim siguran da ovo delo unosi promenu u načinu razmišljanja, ma koliko ona spora bila. Zato se dobro upitajte da li ste spremni za ovu knjigu, jer svaka promena mnogo boli, naročito pred neizvesnim rezultatom koji ona donosi. Šta nam stiže posle kapitalizma?
Ivica i Marica u kandžama Drugog svetskog rata i Sovjetske okupacije
Blizanačka trilogija je jedno od vrhunskih dela moderne svetske književnosti. Već sa prvim stranicama ovog dela imaćete utisak da uranjate u svet Grimovih bajki. Na tom putu čekaće vas mnogo iznenađenja. Šta je ono što se prvo uočava? Jezik dela – narator je dete koje svoju priču pripoveda u ich formi jezikom deteta. Rečenice koje će se nizati pred vama biće jednostavne i infantilne. Proces identifikacije napraviće od vas bezbrižno dete koje se našlo pred nazamislivim zlom mračne šume kroz koju će vas pripovedači voditi za ruku kroz roman. Naslućujete da cela atmosfera podseća na bajke braće Grim. Beležnica počinje kao bajka Ivica i Marica.
Najviše zla čine oni koji se nikada ne odluče
Pred vama se nalazi Conditio humana Hane Arent, studija o modernom stanju čovečanstva koja je prvi put objavljena još davne 1958. godine. Ono što će vam prvo zapasti za oko je da, kada se upustite u čitanje ovog dela, shvatićete univerzalnost napisanog i to da je sve što tu piše, danas pred novim pretećim sukobom istoka i zapada, sve aktuelnije nego ikada.
Moj tata krvari istoriju
Strip se pojavio 1986. i pred čitaoce doneo Mausa, kao priču koju vode otac i sin, kroz koju ćemo videti kontekstualni prizor doživljaja Drugog svetskog rata Špigelmanovog tate Vladeke i njegove mame Anje. Koristeći životinje koje govore, Špigelman svojim čitaocima omogućava emocionalno bezbednu distancu da mogu pratiti priču koja se odvija tokom holokausta. Sami čitaoci će, pre nego što shvate, biti sa Vladekom u najokrutnijoj jami Dantenteovog Pakla.