„Bajni svete, gde si ti“ Sali Runi

Geopoetika 2021.

Prevod: Jelena Lazić

Vrtoglavi uspeh Sali Runi može da znači samo jedno. Svetu književnosti je bio potreban sveži glas koji će jednu potpuno novu generaciju mladih ljudi izvući iz Hogvortsa i pustiti ih u realni svet, prepun teskobe i nezadovoljstava.

Još je prva knjiga „Razgovori s prijateljima“ nagovestila da ćemo čitati jako dobrog pisca. Jednog snažnog pripovedača koji govori o onome što mu je blisko i poznato. Sali iz prve ruke piše o periodu života kada su nam prijatelji najbliže osobe na svetu i jedina porodica koju imamo. Shvatajući osnivanje porodice kao kraj lutalaštva i mladosti, Sali Runi je pokazala da egzistencijalni problemi i žestoki bunt još uvek postoje. Isto kao i potreba za ljubavlju i pažnjom.

Raygovori s prijateljima Sali Runi
Razgovori sa prijateljima

„Bajni svete, gde si ti“ je pomerio težište na nešto starije aktere, ali su egzistencijalna pitanja ostala ista. U novoj knjizi teskoba zbog nefunkcionisanja u obećanom, „bajnom“ svetu se još više pojačala. Glavni junaci se nalaze na pola puta između ostvarenosti, stabilne veze, uspešne karijere i porodice. Međutim, shvatanja da sistem ne funkcioniše, da nije dobar, da uništavamo planetu i da sve ide gore i gore, glavne junake ovog romana neće odvesti na ulicu, u revoluciju ili na rok koncert gde bi eventualno izrazili svoj bunt i nezadovoljstvo.

Oštro seciranje stvarnosti

U knjizi dve dobre drugarice šalju mejlove jedna drugoj. U njima duboko seciraju stvarnost i imaju kristalno jasna mišljenja o politici, klimatskim promenama, socijalnoj nejednakosti, popularnosti. Ali njihov realni život je bljesak ekrana mobilnog telefona, mehaničko proveravanje novosti sa društvenih mreža. Ravnodušno skrolovanje bez ikakvih reakcija i emocija. Poznato, zar ne?

Knjiga se usredsređuje na ljubavne potrage nagrađivane i popularne spisateljice Alis, i njene stare univerzitetske drugarice, Ajlin. Obe imaju po 30 godina (u svetu Sali Runi prešli su ozbiljnu granicu kada počinje ozbiljan život). Nakon spleta okolnosti u Njujorku, Alis oseća da je „imala samo dve dobre ideje“ i da neće napisati drugu knjigu. Tu se dotičemo književnosti. Ona pre svega mrzi hitove i uticaj medija. Ali i smatra da je pisanje fikcije „vulgarno, dekadentno, pa čak i epistemički nasilno“ kada bi trebalo da preraspodelimo globalne resurse „i da pređemo… na održiv ekonomski model“.

Takve misli, predstavljene ogoljeno i bez ironije, daju neobičan kontekst za glavnu radnju romana – priču o ljubavnom četvorouglu poput Razgovora sa prijateljima. Ajlin, zaposlena u književnom časopisu u Dablinu, u vezi je sa svojom simpatijom iz detinjstva, Sajmonom, političkim savetnikom. Alis, koja sada živi pored mora u Mejou, na periferiji, zaljubljuje se u svoju vezu sa Tindera, Feliksa, radnika u skladištu.

Istinski razgovori u površnom svetu

Dok glavne junakinje pokušavaju da pronađu toplinu i ljubav u rasparčanom svetu u kome žive, intenzivno se dopisuju. Svedoci smo visokoumnih mejlova između Ajlin i Alis, koja „u poslednje vreme razmišlja o desničarskoj politici (zar ne svi). Ali i kako je to taj konzervativizam ( društvena snaga) povezuje sa grabežljivim tržišnim kapitalizmom“. Dotaći će i druge teme za diskusiju. Na primer da li su „ljudska bića izgubila instinkt za lepotom 1976. godine“ i koliko je „filozofski pogrešan sistem književne produkcije“. Zvuči na prvi pogled pretenciozno i nametnuto, ali Sali Runi svesno karikira potrebu junaka za istinskim razgovorima u površnom svetu brzih informacija. Tek nakon što Alis pozove Feliksa u Rim na predstavljanje njene italijanske knjige, priča oživljava, posebno kada Ajlin i Sajmon konačno dolaze u dugo odlaganu posetu Alis po prvi put otkako se ona vratila u Irsku.

Bajni svete, gde si ti Sali Runi
Bajni svete, gde si ti?

Junaci Sali Runi su pametni, razumeju dobro šta radimo i samo nas gledaju. Ali junaci Sali Runi su pasivni, slabi, neretko autodestruktivni, navikli da ugađaju i popuštaju sebi kao deci. Sali Runi je uspela da prenese ono što se dešava u njihovom svetu. Da napiše ono što se u književnosti naziva „generacijski roman“. Čitajmo Sali Runi ne bismo li bolje sagledali kakve su generacije koje dolaze i kakav im to svet ostavljamo. A odgovor je – ne baš bajan.

4.8/5

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *