Prošlo je dvanaest godina od kada glavni junak nije boravio u svom rodnom mestu, i ništa se u međuvremenu nije promenilo. Prošlo je dvanaest godina, a kao da je prošao jedan dan, i to, reklo bi se, isti dan. Već na početku ga zatičemo u vozu, pedesetogodišnjaka, okupiranog nostalgijom i opipljivom čežnjom za starim dobrim vremenima. Piscu je slika voza poslužila u metaforičkom smislu – glavni junak je na pravom koloseku, nema ispadanja iz šina i potpuna kontrola nad životom je uspostavljena.
Daske koje prkose pravilima
Svećom da tražite, teško da biste mogli da pronađete pravi generacijski roman u srpskoj književnosti. Nova generacija milenijalaca je već odavno stasala, a priče koje nam pričaju se možda ponajmanje tiču njih. Iako možemo da razumemo potrebu za kolektivnim istinama, ostajemo trajno uskraćeni za teme i dileme cele jedne generacije koja nemo prolazi mimo nas. Istorijski narativi, pregršt fantastike i mitologije, religijski artefakti – sve je tu, osim onoga što je uzbudljivi život mladih, sada i ovde u ovom „najboljem“ od svih mogućih svetova koji smo im ostavili.
Kako da pobedite čitalačku krizu
Koliko god da ste pasionirani čitalac, sigurno vam se bar jednom u životu desilo da zapadnete u čitalačku krizu. To je onaj dobro poznati osećaj kad zaglavite na 86. stranici popularne knjige i ne možete nikako dalje. Dugo se zadržavate, prelećete preko teksta, a da vas neko pita šta čitate, teško da bi dobio ikakav odgovor. Imate jak osećaj da je pogrešno da započetu knjigu ostavite, a mesecima se ne odlučujete da promenite štivo i krenete dalje.
Džoana Rouling i fenomen Harija Potera
Sigurno ste čuli do sada da je Hari Poter najprodavaniji serijal knjiga u istoriji. Fantastična priča koja se proteže u sedam tomova govori o dečaku koji odrasta između dva sveta: sveta običnih ljudi, normalaca, i čarobnjaka i veštica. Za one koji još uvek ne znaju, reč je o drevnoj priči o borbi dobra i zla koja u sebi sadrži neke od najstarijih mitova i motiva iz svetske i engleske književnosti.
Blago ženama u Blagu cara Radovana!
Proučavaoci Dučićevog književnog opusa ističu više tematskih oblasti kojima se pesnik bavio. Jovan Skerlić tvrdi da je Dučićeva poetika, poetika velikih tema. „Kod Dučića se stalno oseća napor da bude na visini zadatka koji je sebi postavio, da o velikim stvarima peva na način velikog pesnika.“ I Miodrag Pavlović se slaže sa ovim tvrdnjama: „Spisak Dučićevih preokupacija je širok, on se obraćao svim osnovnim pesničkim temama, no nije ih varirao u posebnim pojavnim oblicima: o ženi je pisao kao o Ženi, o ljubavi kao o Ljubavi, o prirodi kao o Prirodi.“
Pa hajde da se podsetimo šta je Dučić pisao o velikim temama, pre svega o Ženi!
Književne nagrade u Srbiji (sa njima teško, a bez njih nikako)
Početak godine literarnoj zajednici u Srbiji donosi velika uzbuđenja i iščekivanja. Nekoliko najvećih književnih nagrada dodeljuje se odmah na početku godine, donoseći nove polemike, potvrde i osporavanja, mišljenja čitalaca i javnosti. Baš u ono vreme kada podvlačimo račune, nagrade koje se sa zanimanjem prate, pokazuju nam kakva je bila književna produkcija prethodne godine, u kom smeru se kreće savremena književnost i umemo li da je čitamo i tumačimo kako dolikuje.
Volite li Momu Kapora?
Pre nekoliko dana, na mom prvom književnom klubu, dok smo smišljali što pametnije odgovore o svojim čitalačim navikama i preferencijama, profesorka Maja me je iznenadila pitanjem: „Da li volite Momu Kapora?“. Pitanje sam u trenutku doživela kao Prustovsku madlenu – vratilo me je u formativne godine ranih gimnazijskih dana kada smo sa velikim uzbuđenjem odlazili u biblioteku tražeći u knjigama odgovore na pitanja ko smo i zašto nam se sve ovo (život) dešava. Pokušaj otkrivanja života se u mom slučaju poklopio sa otkrivanjem književnosti, a Momo Kapor, nikada veliki i nagrađivani pisac o kome se pišu gimnazijski eseji, skrajnut na akademsku marginu, ali ne i čitalačku, postao je moj vodič, inspirator i, ono što bi danas rekli, life coach.
Pobunjeni pesnik
Prvi deo najavljene trilogije „Astal tiš riba friš“ novosadskog pesnika (muzičara, pisca) Slobodana Tišme uneo je poetsku i narativnu svežinu u našu savremenu literaturu. Koristeći žanr autobiografske fikcije, Tišma je kroz priču o umetniku u mladosti kazao puno o jednom vremenu i okolnostima koje su njega lično kreirale kao pesnika. Više od priče o samoj umetnosti (neka sama za sebe govori), ovo je priča o onome ko tu umetnost stvara. Zato je poniranje pesnika u sopstvene dubine neminovno, lično, i na momente podsmešljivo.
Obećana zemlja Samarkanda
Dvadesete su godine prošlog veka u Rusiji, u Povolžju. Građanski rat samo što se završio ostavivši pustoš i glad biblijskih razmera, takve kakve samo u Rusiji mogu da postoje. Sela su pusta, nema ni drveta, ni žita, niti jedne jedine životinje. Izmučeni ljudi u najvećim iskušenjima, ostavljaju bolesne i nejake, žrtvujući ih za šansu jačim i zdravim da prežive. Ostavljena deca bauljaju stepama, bolesna, izmučena i napuštena od svojih najbližih. Slike su nadrealne. U takvom istorijskom trenutku komandir Dejev dobija zadatak da parnom lokomotivom pet stotina gladne, bolesne i napuštene dece odveze iz Kazanja hiljadama kilometara južnije u Samarkand gde će biti zbrinuta u prihvatilištu i gde će dobiti šansu da prežive.
Kako da izaberete knjige za letovanje
Koja su to top 5 kriterijuma na osnovu kojih možete da izaberete pravu knjigu za svoj odmor, kako da suzite izbor i pravilno donesete odluku, čitajte u nastavku teksta.