Imamo pred sobom još jednu knjigu o stvaralačkom procesu. Poput mnogih drugih, ona istovremeno pripada autobiografskoj prozi i autopoetičkom eseju, nudeći čitaocu uvid u životni put jednog od najčitanijih savremenih autora, ali i u njegovu predstavu o samoj prirodi književnog rada. Vrlo verovatno ovakve knjige nastaju kada se autor umori od odgovaranja na uvek ista novinarska pitanja: kako ste postali pisac, kako pišete, koji su vaši književni uzori. Evo vam knjiga, gospodo novinari, tu ćete naći odgovore.
Spomen-soba Stevana Sremca i Branka Miljkovića u Nišu: nema muzeja bez priče
U Nišu, gradu bogate istorije i snažne kulturne tradicije, postoje samo dve spomen-sobe posvećene piscima koji su obeležili srpsku književnost — to su Stevan Sremac i Branko Miljković. Na papiru, to nije tako malo, zvuči kao veliki kulturni potencijal grada. U praksi, međutim, poseta ovim prostorima otvara jedno ozbiljno pitanje: da li je dovoljno izložiti predmete da bi se stvorio doživljaj, kao i da li ova postavka više govori o našem odnosu prema kulturi sećanja nego o samim piscima.
Mutacuja muškog: o zbirci Kako kentauri nose pantalone Nenada Kostića
U poslednjih nekoliko godina pesnička scena Niša doživljava tihi, ali izuzetno zapažen preobražaj. Mlada generacija autora stvara poeziju koja koristi jezik na potpuno novi značenjski…
Kako su podkasti promenili način na koji se informišemo o knjigama
U poslednjih desetak godina, podkasti su iz hobija entuzijasta prerasli u ozbiljan medij koji oblikuje javno mnjenje, obrazuje, informiše i — što je posebno važno za ljubitelje knjige — inspiriše. Nisu svi podkasti posvećeni književnosti, ali oni koji jesu, donose svež i dinamičan pogled na knjige, autore i čitanje kao iskustvo.
Strah od propuštanja (FOMO) u svetu čitanja: zašto su naše TBR liste sve duže, a uživanje traje sve kraće?
Koliko nas ima beskonačne TBR liste koje samo rastu? Knjige na policama, u korpama online knjižara, u beleškama na telefonu, u listama za čekanje u biblioteci. Naslovi koje “moramo” pročitati, autori koji se ne propuštaju, žanrovi koje tek treba istražiti… I tako iz dana u dan, u svetu u kome se stalno objavljuje nešto novo, raste i onaj poznati osećaj: strah da nešto važno propuštamo.
Vladavina strahom: Ministarstvo straha Gejama Grina
Postojalo je vreme kada su knjige Grejama Grina bile gotovo neizostavne u svakoj ozbiljnijoj kućnoj biblioteci. Čitale su ga generacije naših roditelja i profesora; njegove knjige su bile obavezne za svakoga ko je želeo da razume svet između dva rata, hladnoratovsku paranoju i večitu borbu između morala i politike. Bio je pisac koji je, kako se nekada govorilo, pomirio ozbiljnu književnost i špijunski roman. Jedan od onih kvalitetnih pisaca koji su se čitali „u dahu”.
Američki san pod lupom Rumene Bužarovske
Rumena Bužarovska je ime koje je dobro poznato našem čitaocu. Njene zbirke kratkih priča Moj muž, Osmica i Nikuda ne idem, već su stekle kultni status u Srbiji. Oštar, precizan jezik, britak humor i lucidna društvena analiza ono su po čemu je Bužarovska postala jedno od najprepoznatljivijih imena savremene književnosti na Balkanu. S tom reputacijom, bilo je pitanje trenutka kada će se njen glas proširiti i van granica kratke proze — upravo je u Srbiji objavljen njen prvi roman Toni, a ovde ćemo je upoznati u zbirci eseja Nakon Boga, Amerika. I ovoga puta njen stil ostaje emotivan, zapažanja nemilosrdna prema ispraznim narativima, samo što je umesto unutrašnjih drama malih ljudi, fokus na jednoj velikoj temi — Americi, ali i našem odnosu prema njoj.
Anatomija haosa: Frankenštajn u Bagdadu
Čitalac ovog romana verovatno će želeti da zna nešto više o pozadini političkih previranja u Iraku, jer se radnja ne može u potpunosti razumeti bez sagledavanja stvarnosti iz koje je potekla. Nakon američke invazije 2003. godine, Irak je postao zemlja razorene državne strukture, sektaških sukoba, stranog mešanja i svakodnevnog nasilja. Pad Sadama Huseina nije označio početak demokratije, već haotičan period u kome su verske milicije, kriminalne grupe i terorističke organizacije pokušale da ispune vakuum vlasti. Sektaški rat šiita i sunita, jačanje iranskog i američkog uticaja, uspon Al Kaide u Iraku i svakodnevni bombaški napadi stvorili su atmosferu potpune nesigurnosti, nepoverenja i straha – to je stvarnost Bagdada u kojoj se dešava ova priča.
„U nepoznatoj sobi“ – Dejmon Galgut
Roman „U nepoznatoj sobi“ južnoafričkog pisca Dejmona Galguta delo je koje briše granice između putopisa, introspektivne proze i egzistencijalnog romana. Kroz tri povezane priče – Saputnik, Ljubavnik i Staratelj – autor nas vodi na putovanja koja su istovremeno geografska i unutrašnja, u kojima istražuje teme identiteta, usamljenosti i nedokučivosti ljudskih odnosa.
“Prečitavanja” Laura Kovač
Još je T.S. Eliot isticao da prava umetnost ne odbacuje tradiciju, već je osvežava novim tumačenjima, u jednom živom dijalogu sa prošlošću. Ovakav pristup sve češće srećemo kod savremenih autora koji i sami u potrazi za odgovorima, pokušavaju da u dobro poznatoj tradiciji pronađu sponu sa dilemama savremenog čoveka. Na taj način se omogućava dublje razumevanje tradicionalnih priča i njihova aktuelizacija u savremenom kontekstu. To upravo čini Laura Kovač u svojoj zbirci pesama “Prečitavanja” u kojoj iznova promišlja i premerava epski potencijal naše narodne poezije podarivši nam nove smislove za tumačenje.