Knjige, braćo moja, knjige, a ne laptopovi i mobilni

Ako biste želeli da uronite u identitet jednog, istorijom i kulturom bogatog grada, kakav je Niš, nećete naći boljeg vodiča za to od pisca Miloša Grozdanovića. Jer, pisac sa kojim smo imali prilike da razgovaramo govori niški, piše niški i živi niški.
Do sada je objavio romane „Yugo“, „Uzrok smrti ne pominjati, ni u crkvenim knjigama, ni u molitvama“, „Mali roman o Konstantinu Velikom“ i „Herceg Polanski – Usmeni ispit iz Kreativnog pisanja“, na osnovu koje je nastala pozorišna predstava koja je nedavno imala premijeru u Narodnom pozorištu u Nišu. Isti roman je ovenčan nagradom „Slaviša Nikolin Živković“ za najbolji rukopis na srpskom jeziku za 2019. godinu. Trenutno radi u privredi, a mi smo iskoristili priliku da popričamo o niškim književnim temama.

Read More

Nikola Malović: Veštačka inteligencija naudiće književnosti

*Danas svi pišu. A sve manje čitaju. I sve pliće pišu. Da bi ovi koji ne znaju da čitaju mogli da ih shvate. *

*Moji hipotetički polaznici kursa kreativnog pisanja bili bi mučeni, ali i naučeni. Pošao bih od one hamletovske premise da moram biti surov da bih dobar bio. *

*Ko se god lati tastature, u neprijateljskom je okruženju. Što dublje piše, dublje ulazi u andrićevsku šumu u kojoj, zna se, obitava metafizični vuk. *

Read More

I posle 15 godina bude ti bolje

Prošlo je dvanaest godina od kada glavni junak nije boravio u svom rodnom mestu, i ništa se u međuvremenu nije promenilo. Prošlo je dvanaest godina, a kao da je prošao jedan dan, i to, reklo bi se, isti dan. Već na početku ga zatičemo u vozu, pedesetogodišnjaka, okupiranog nostalgijom i opipljivom čežnjom za starim dobrim vremenima. Piscu je slika voza poslužila u metaforičkom smislu – glavni junak je na pravom koloseku, nema ispadanja iz šina i potpuna kontrola nad životom je uspostavljena.

Read More

Daske koje prkose pravilima

Svećom da tražite, teško da biste mogli da pronađete pravi generacijski roman u srpskoj književnosti. Nova generacija milenijalaca je već odavno stasala, a priče koje nam pričaju se možda ponajmanje tiču njih. Iako možemo da razumemo potrebu za kolektivnim istinama, ostajemo trajno uskraćeni za teme i dileme cele jedne generacije koja nemo prolazi mimo nas. Istorijski narativi, pregršt fantastike i mitologije, religijski artefakti – sve je tu, osim onoga što je uzbudljivi život mladih, sada i ovde u ovom „najboljem“ od svih mogućih svetova koji smo im ostavili.

Read More

Kako da pobedite čitalačku krizu

Koliko god da ste pasionirani čitalac, sigurno vam se bar jednom u životu desilo da zapadnete u čitalačku krizu. To je onaj dobro poznati osećaj kad zaglavite na 86. stranici popularne knjige i ne možete nikako dalje. Dugo se zadržavate, prelećete preko teksta, a da vas neko pita šta čitate, teško da bi dobio ikakav odgovor. Imate jak osećaj da je pogrešno da započetu knjigu ostavite, a mesecima se ne odlučujete da promenite štivo i krenete dalje.

Read More

Džoana Rouling i fenomen Harija Potera

Sigurno ste čuli do sada da je Hari Poter najprodavaniji serijal knjiga u istoriji. Fantastična priča koja se proteže u sedam tomova govori o dečaku koji odrasta između dva sveta: sveta običnih ljudi, normalaca, i čarobnjaka i veštica. Za one koji još uvek ne znaju, reč je o drevnoj priči o borbi dobra i zla koja u sebi sadrži neke od najstarijih mitova i motiva iz svetske i engleske književnosti.

Read More

Blago ženama u Blagu cara Radovana!

Proučavaoci Dučićevog književnog opusa ističu više tematskih oblasti kojima se pesnik bavio. Jovan Skerlić tvrdi da je Dučićeva poetika, poetika velikih tema. „Kod Dučića se stalno oseća napor da bude na visini zadatka koji je sebi postavio, da o velikim stvarima peva na način velikog pesnika.“ I Miodrag Pavlović se slaže sa ovim tvrdnjama: „Spisak Dučićevih preokupacija je širok, on se obraćao svim osnovnim pesničkim temama, no nije ih varirao u posebnim pojavnim oblicima: o ženi je pisao kao o Ženi, o ljubavi kao o Ljubavi, o prirodi kao o Prirodi.“

Pa hajde da se podsetimo šta je Dučić pisao o velikim temama, pre svega o Ženi!

Read More

Književne nagrade u Srbiji (sa njima teško, a bez njih nikako)

Početak godine literarnoj zajednici u Srbiji donosi velika uzbuđenja i iščekivanja. Nekoliko najvećih književnih nagrada dodeljuje se odmah na početku godine, donoseći nove polemike, potvrde i osporavanja, mišljenja čitalaca i javnosti. Baš u ono vreme kada podvlačimo račune, nagrade koje se sa zanimanjem prate, pokazuju nam kakva je bila književna produkcija prethodne godine, u kom smeru se kreće savremena književnost i umemo li da je čitamo i tumačimo kako dolikuje.

Read More

Volite li Momu Kapora?

Pre nekoliko dana, na mom prvom književnom klubu, dok smo smišljali što pametnije odgovore o svojim čitalačim navikama i preferencijama, profesorka Maja me je iznenadila pitanjem: „Da li volite Momu Kapora?“. Pitanje sam u trenutku doživela kao Prustovsku madlenu – vratilo me je u formativne godine ranih gimnazijskih dana kada smo sa velikim uzbuđenjem odlazili u biblioteku tražeći u knjigama odgovore na pitanja ko smo i zašto nam se sve ovo (život) dešava. Pokušaj otkrivanja života se u mom slučaju poklopio sa otkrivanjem književnosti, a Momo Kapor, nikada veliki i nagrađivani pisac o kome se pišu gimnazijski eseji, skrajnut na akademsku marginu, ali ne i čitalačku, postao je moj vodič, inspirator i, ono što bi danas rekli, life coach.

Read More