„Izgubljena dama“ Vila Kader

Nakon osvajačkih, većinom rušilačkih pohoda na novootkriveni kontinent u srednjem veku, usledilo je, naravno, nešto kasnije, i stvaranje novog sveta. Taj novi svet činili su doseljenici iz Evrope, ljudi koji su žudeli za nekim novim prostranstvima i slobodom da nesmetano, po svojoj zamisli konstruišu nova naselja i grade pruge za premošćavanje daljina među njima (jer teritorija na koju su došli činila se nesagledivo velika). A da bi se efikasnije i brže stvaralo ono materijalno, modeli ponašanja i društvenog uređenja nekako su prirodno, bez mnogo premišljanja, preuzeti iz starog (strogog i patrijarhalnog) sveta. Tako su se rodili pioniri – novi heroji novog sveta, graditelji pruga. Ti su ljudi u potpunosti shvatali koliko je značajna saobraćajna povezanost za jedno društvo, da se ono čvrsto temelji na komunikaciji i lakšoj razmeni informacija i dobara, odnosno da bez pruga ne može ni da postoji.

Vila Kader svojim romanom „Izgubljena dama“ pre stotinak godina odala je poslednju počast utemeljivačima i pravim herojima sveta u nastajanju, tamo, „preko velike bare“, a sada se (u izdanju Derete) i pred našom čitalačkom publikom pojavljuje ovaj mali biser klasične američke književnosti.

Vila Kader “Izgubljena dama”

U centar svoje obimom nevelike storije autorka postavlja Marijan Forester, ženu jednog pionira. Ova dama izuzetne lepote je kao pustinjski cvet, koji samim svojim postojanjem izaziva divljenje svih i oplemenjuje taj surovi i sirovi tadašnji, strogo „muški“ svet. Njenim šarmom su zavedeni svi: i deca, i odrasli – njen osmeh razoružava i može da omekne i najtvrđe srce.

Sunce bude u zenitu, pa zađe…

U prvom delu romana retrospektivno je predstavljen pun sjaj pionirskog doba; gospođa Forester je otmena dama Svit Votersa, brižna sugrađanka i očaravajuća domaćica. Njenim prirodnim čarima ne odoleva ni još uvek premladi Nil Herbert, jedini lik koji se u nekoliko navrata u priči javlja kao direktan narator. Tako zanesen, njenim zvonkim smehom i lakoćom kojom vlada svakom situacijom, a vaspitavan u duhu već davno zaboravljenog kavaljerstva, svedočiće finansijskoj propasti porodice Forester.

Njegov dečački ideal tada počinje da bledi, a sazrevanje je bolno suočavanje sa realnošću: ispod popucale fasade ljupkosti, ukrašene gotovo dečijom bezbrižnošću i ležernošću s kojom se odnosila prema problemima, nazreo je do tada za ženu neprihvatljivo buntovništvo – blato promiskuiteta i slamu srebroljublja i materijalne koristi.

I dok kapetan Forester dostojanstveno kopni, a sa njim i ceo dotadašnji društveni poredak, izvesno poštovanje tradicije i hijerarhije, Marijan zapada u malodušje i na patosu dočekuje nalet novog doba. To novo doba donosi velike promene – bahatost, beskrupuloznost skorojevića; u njima je neskriven bes, jer dolaze sa „dna“, oni ogorčeno jurišaju da osvoje sve za čim su dugo žudeli i osvetnički pogaze i ponize one koje su do tada gledali „odozdo“.

… Pa se opet rodi novi dan…

Mada naslov implicira da se radi o ženi pometenoj u vihoru promena koji zahvata američko društvo na pragu 20. veka, „izgubljenoj“, nesnađenoj i neprilagođenoj, Marijan Forester simbol je postojanosti i trajanja. Ona ne nestaje sa odlaskom poslednjeg pionira sa scene američke istorije, već se asimiluje i tvrdoglavo isplivava u novim društvenim talasima. U njenom liku personifikovana je jedna modernija Amerika, odlučna da prkosi „zubu vremena“ i dotadašnjim konvencionalnim stegama, koje su tamničile duh žena. Marijan Forester je literarni Kip slobode svih žena i najavljuje borbu za ravnopravnost koja će tek uslediti u svetu.

4.9/5

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *