Franc Kafka smatra se jednim od najznačajnijih stvaralaca u istoriji svetske književnosti. Poznat je po svom jedinstveno mračnom, simboličnom i nadrealističkom stilu pisanja. Stilu i…
Još nepročitano pismo
Za stvaralaštvo Džejn Ostin ne može se prosto reći da su to “samo ljubavni romani iz viktorijanske Engleske”, ma koliko glasni bili njeni surovi kritičari, od savremenika poput Marka Tvena i Šarlote Bronte, pa do danas. Njeni likovi su do detalja izgrađeni i, kakva god njihova sudbina bila, ni u jednom od njih ne ogleda se njen lični stav i karakter. Neosporan literarni talenat upravo dokazuje distanciranjem od svojih likova, dok istovremeno vrlo verno i precizno dočarava život srednje i više klase toga doba.
Beskrajna priča
Dok sada već afirmisani niški pisci i danas nižu uspehe i svojim novim literarnim poduhvatima potvrđuju već izvojevano mesto u istoriji književnosti, novo vreme sa svojim izazovima, donosi nam i neke nove glasove. Mladi autori idu utabanim stazama svojih u književnosti poznatih sugrađana, ali u isto vreme nose i razmišljanja hoće li dostići visoko podignuta očekivanja čitalaca.
Tuga i bes
Šta je to tačno kvalitetna, „ prava“ književnost može biti neiscrpna tema mnogima, beskrajna rasprava bez pobednika, gde se na kraju sve svodi na subjektivni doživljaj pročitanog. I upravo u tom grmu leži zec: u utisku koji ostaje nakon što se knjiga zaklopi, o onome što je pred nama i dalje živo, što stvara ožiljke. Onome što ne pruža utehu ili daje lažnu nadu, premazuje život tankim slojem ružičaste boje.
Sociološki triptih Evrope 20. veka
Kako to često biva, jedan od najpoznatijih mađarskih pisaca svih vremena, Šandor Marai, gotovo da nije ni boravio u Mađarskoj. Svoja najbolja dela posvetio je neprikladnoj nostalgiji za nestalim austrougarskim i gospodskim vrednostima društva, pa je po smeni vlasti 1948. lepo zamoljen da napusti zemlju. Provodio je dane u Italiji, Francuskoj i Švajcarskoj, da bi njegovo krajnje odredište bila Amerika. Tu je dočekao i kraj života nikada se ne vrativši u svoju zemlju. Ostavio je za sobom na hiljade stranica još nepročitanih dnevnika (kod nas se pojavio tek izbor u prevodu legendarnog Save Babića) i romane nad kojim ostaju zamšljeni i današnji čitaoci.
Epizodisti i junaci: 3D čitalačko iskustvo
Vladislava Vojnović ne gubi vreme, ona prilazi slobodno i srdačno i šarmira nas već prvim rečenicama. Tim neposrednim i otvorenim pristupom čini da komunikacija sa čitaocima bude lakša; govoreći jednostavno i jasno, momentalno nas uvlači u priču. Govoreći, jer imate utisak kao da je čujete, da je tu pored vas i vodi vas da vam pokaže svoj svet.
Niška književna scena u tranziciji
Bilo je nečeg spektakularnog u samoj zamisli na život posle 2000-te.
Samo deceniju ranije nismo ni sanjali da će vreme digitalizacije, robotizacije i društvenih mreža tako brzo promeniti naš način života, zabave i načina mišljenja. U toliko velikoj meri i čitanja, da su se masovno otvorile polemike hoće li knjiga (u bilo kom vidu, a naročito u štampanom) opstati.
Nada umire poslednja
Dok „Životinjska farma“ Džordža Orvela poslednjih meseci biva sve popularnija kod nas, iznova osvaja čitalačku publiku i stiče nove obožavaoce, nama je pažnju privukla „Pobuna“, poslednje delo poljskog nobelovca Vladislava Stanislava Rejmonta, za koju mnogi tvrde da je „Farma pre Farme“. Ovaj roman objavljen je dvadesetak godina pre Orvelovog i postoji velika verovatnoća da ga je Orvel čitao i u njemu našao inspiraciju.
U lancima
Ogrnuta prepoznatljivim književnim šinjelom, Nina Savčić u romanu “U lancima” donosi još jednu priču o „malom čoveku“, njegovoj nesnađenosti i večitoj potrazi za smislom. Ovaj šinjel, doduše, proštepan je modernističkim koncem: ništa ne sme da ometa pripovedni tok, pa ni klasično, jasno odvojeni dijalozi; ova priča kao da je kazivana naizust, pa tako mora biti i pročitana, odmah, odjednom, cela. Kad shvatite da vas je zarobila u svoje narativne lance, već će biti kasno, odupiranja nema. Ali, prepustite se, bez straha, jer svaki put ima svoje odredište gde vas čeka razlog.
Bilo jednom, u toj Americi
Vila Kader svojim romanom „Izgubljena dama“ pre stotinak godina odala je poslednju počast utemeljivačima i pravim herojima sveta u nastajanju, tamo, „preko velike bare“, a sada se (u izdanju Derete) i pred našom čitalačkom publikom pojavljuje ovaj mali biser klasične američke književnosti.