Obrazovana, Tara Vestover

U moru izdanja koje sam pročitao proteklih meseci posebno mesto zauzima sigurno “ Educated “ američke autorke Tare Westover. Razlog za to svakako leži u onom Kafkinom:“(…) knjiga treba da bude kao sekira za zamrznuto more u nama… Mislim da moramo čitati samo one knjige koje nas grizu i ubadaju. Ako nas knjiga koju čitamo ne prodrma poput udarca u glavu, zašto bismo je onda uopšte čitali? Da bi nas usrećila, kao što kažeš? Blagi Bože, bili bismo mi isto tako srećni ako ne bismo imali knjige; knjige koje nas čine srećnim mogli bismo, u škripcu, i sami napisati. Nama trebaju knjige koje nas pogađaju poput najbolnije nesreće, poput smrti nekoga koga smo voleli više nego što volimo sebe, koje čine da se osećamo kao da su nas prognali u šumu, daleko od bilo kakvog ljudskog prisustva. Knjiga mora biti sekira za zamrznuto more u nama. To je ono u šta verujem.“

Ili što kaže Von Trier, parafrazirajući svesno ili nesvesno Kafku, film je, po njemu, istovremeno i kamen i sekira i atomska bomba, nešto što nas pogađa, udara i eksplodira, čineći svet kakav smo do tada poznavali nepovratno drugačijim.

Tako je, čini mi se, umnogome, na mene uticala ova knjiga. 

Mlada Tara je uspela, da uprkos svemu, pronađe neverovatnu unutrašnju snagu, izbori se sa svim onim nametnutim ograničenjima, pre svega od strane članova porodice, porekla, lokalne i verske zajednice. Borba sa autoritetima, dominantnim ocem, submisivnom majkom, psihičkim, fizičkim i ekonomskim nasiljem, od strane najbližih saradnika je ono sa čime se svakodnevno suočavala. Snagu je pronašla upravo u sebi, usmerila je na obrazovanje koje je za nju, po meni, bilo lekovito. Korak po korak. Vredno, strpljivo i marljivo. Svojim radom, trudom, upornošću, neverovatnom snagom, energijom i željom da uspe, mlada Tara je uspevala da prevaziđe sve prepreke koje su joj se našle na putu. Sigurno su joj bili vetar u leđa brat, dečko i profesori tokom školovanja koji su prepoznali njenu neverovatnu želju, snagu i entuzijazam. Ona je zasigurno jedna hrabra, mlada žena koja je uporno sledila svoje srce i intuiciju. Kako Stiv Džobs kaže, ne retko ga citiram „… have the courage to follow your heart and intuition. They somehow already know what you truly want to become. Everything else is secondary. „

U njenom slučaju ona je izabrala da se okrene sebi, napusti svoje mesto rođenja, najbliže srodnike, državu, kontinent i da se okrene sebi. Kako bih rekao egoizam kao altruizam. 

Ono što sam ja naučio od mlade Tare jeste da kad god vam je teško kad vam se čini da nema izlaza, da su vam sve lađe potonule, uzmete knjigu da je pročitate. Krenete da se obrazujete. Ulažete u svoje znanje i obrazovanje. Da nikada nije kasno. Čak i sa navršenih 17 godina. Kada je Tara prvi put zapravo i ušla u učionicu i krenula sa formalnim obrazovanjem. 

Kako ona kaže u svom prvencu, „…The decisions I made after that moment were not the ones she would have made. They were the choices of a changed person, a new self. You could call this selfhood many things. Transformation. Metamorphosis. Falsity. Betrayal. I call it an education.“ 

Mladim ljudima u ljudima u Srbiji bih poručio da nikada ne odustaju. Da pronađu svoju svrhu u životu. Iskoriste svoju unutrašnju snagu i da hrabro koračaju napred kroz život Ili kako Niče kaže “ He who has a why to live for can bear with almost any how.“

Za Book Hub je utiske svog čitanja podelio Milan Filipović.