Za Velibora Petkovića mnogi govore da je dobri duh niške kulture. Omiljeni profesor na Departmanu za komunikologiju i novinarstvo Filozofskog fakulteta u Nišu, nekadašnji novinar Radio Niša i Radio Beograda 2, proučavalac dela Duška Radovića, voditelj mnogih kulturnih programa, učesnik brojnih književnih večeri, pasionirani čitalac i pisac. I time se ne iscrpljuje njegov angažman na promociji kulture grada Niša. Zbog svega ovoga, boljeg sagovornika za priču o kulturi u Nišu ne možemo da nađemo.
Pavel Sanajev i Alesandro Bariko – priča kao film
Sahranite me iza lajsne, Pavel Sanajev “Pre nego što pređem na sledeću priču, želeo bih nešto da razjasnim. Siguran sam da postoje ljudi koji će…
Stovarište emocija Sergeja Trifunovića
Stovarište je knjiga sva od emocija o kome god događaju ili čoveku da priča. Sergej u ovoj knjizi sreće zanimljive ljude za koje smo čuli prelistavajući žute stranice svetskih časopisa. Gledamo ih na velikom ekranu, slušamo njihov pesme i divimo im se. Svako od tih imena na neki način govori o Sergeju. Jer svaka od impresija tim ljudima govori o njemu samom, svedoči o njegovom ukusu ili, još važnije, o životnoj fazi u kojoj se nalazi.
Može li čovek protiv svog rata?
Alberto Moravija je bio zabranjivan i od strane Vatikana i od strane fašista, i kroz ceo svoj rad kritikovao je katoličku crkvu i fašistički režim. Konformista je napisan 1951. godine i upravo je kritika tog režima kao i pojedinaca koji su bili njegovi nosioci.
Sa druge strane, Kurt Voneget je pisao Klanicu pet više od dvadeset godina, podstaknut sopstvenim tragičnim iskustvima koji su mu zauvek obeležili život. Ova „Slavna knjiga o Drezdenu“ kako sam autor u predgovoru navodi, kao osnov priče ima strašan masakar s kraja Drugog svetskog rata, kada je u bombaškom napadu saveznika na Drezden bačeno 650.000 kilograma eksploziva i kada je ubijeno 135.000 ljudi – više nego u Hirošimi i Nagasakiju zajedno.
Književne nagrade u Srbiji (sa njima teško, a bez njih nikako)
Početak godine literarnoj zajednici u Srbiji donosi velika uzbuđenja i iščekivanja. Nekoliko najvećih književnih nagrada dodeljuje se odmah na početku godine, donoseći nove polemike, potvrde i osporavanja, mišljenja čitalaca i javnosti. Baš u ono vreme kada podvlačimo račune, nagrade koje se sa zanimanjem prate, pokazuju nam kakva je bila književna produkcija prethodne godine, u kom smeru se kreće savremena književnost i umemo li da je čitamo i tumačimo kako dolikuje.
Između nametnutog i izabranog
Knjigu memoara možemo čitati na različite načine, a knjigu Obrazovana – kao jednu iskrenu i tešku priču o odrastanju i uspehu. Jedan takav utisak podelio je sa nama Milan Filipović i mi ga objavljujemo u celosti.
Kolizija ruralnog verskog fanatizma i urbanog nasleđa u Sjedinjenim Američkim Državama
Ljubiteljima anglo-američke kulture i njene literalne tradicije odavno je jasno da je nešto trulo u državi Danskoj. Ta trulež je transcendentirala u univerzalne pojmove koji se odnose na sagledavanje opšteg stanja čovekove svesti u modernom dobu i pokrenula moderne literalne teorije i perspektive čitanja. Ukoliko svoju pažnju usmerimo na sagledavanje američke literarne tradicije još od kolonijalne književnosti, uočićemo da su se glavni motivi u romanima bazirali na koliziji sukoba između urbanih i ruralnih područja SAD-a. Ovaj sukob dao je plodno tle za nastanak mnogobrojnih remek-dela i variranje motiva kroz sinhronijsku i dijahronsku osu posmatranja celokupnog literarnog nasleđa Amerike. Ukoliko krenemo od prve američke pesnikinje En Bredstrit, preko Meri Roulendson (autorke prvog bestselera u SAD, Suverenitet i dobrota Božja), preko Emili Dikinson, Vile Kader, Hemingveja, Foknera, Idit Vorton, Toni Morison, preko Keruaka pa sve do Frenzena, suočićemo se sa mnogostrukim variranjem motiva ruralnog i urbanog