Kako nastaje crna, Marija Kostić

Kako nastaje crna je pesnički prvenac Marije Kostić koji je objavila Književna radionica Rašić. U ovoj zbirci lirski subjekat  se kreće između sopstvenog tela, deteta u sebi, težnje ka transformaciji i porodičnih, te odnosa sa voljenim osobama.  Poetika pesnikinje se oslanja na unutrašnja stanja lirskog subjekta (iz ugla nedovoljno voljenog deteta), a centralni motiv zbirke jesu – ruke dok je osnovna boja – crna.

Lirski subjekat levitira u različitim oblicima između sebe i disfunkcionalnih porodičnih odnosa, odnosa sa partnerima i odnosa sa samom sobom kao detetom. Porodičnu situaciju lirski subjekat iskazuje konkretizacijom u nečem sasvim svakodnevnom i neraskidivom sa nama samima – rukama. Ruke su spona između ljudi, glavni izvor dodira i opipljivosti sveta oko lirskog subjekta. Ruke su za lirskog subjekta veza ali i rastojanje, na njima se naziru tragovi starenja, mučenja, patnje i ljubavi, nežnosti i bliskosti, snage i utehe:

tatine

sada su nagrižene ekcemom

nežnost proviruje

mamine

ruke su joj bile nežne

danas su prekrivene pegama

sestrine

sada mašu sa aerodroma

skupljaju daljine

moje

su ranjene

i pišu pišu

Velika tema zbirke jeste dete – ono koje je sve čulo i videlo, ono kome su rebra naprsla, koje se plaši da iskorači na svetlo a koje se transformiše u stihove pesama ne bi li postojalo u bilo kom obliku kao znak da je preživelo sve traume i povređenosti. Apolinerskim stilom, u pesmi levak lirski subjekat govori o tome:

posle orgazma iz mog uma često izroni lik kovrdžave devojčice

toj devojčici nikad

nisam rekla

izvini

Marija, daj mi ruku

ne dozvoli da postanemo skitnice

pobegle iz zapaljenje kuće

                 ****

hajde slobodno izađi

želim da te zagrlim

(iz pesme iskupljenje)

              Lirski subjekat piše – pisanje je njegov osnovni mehanizam za preživljavanje i pronalaženjem sopstvenog ženskog identiteta koji menja oblik iz odnosa u odnos. Njen identitet se gradi i razlaže u porodičnim odnosima, partnerskim odnosima kao plasetlin – uvek može biti drugačija. No, te promene često dovode do otklona prema izvornom obliku sopstvene ličnosti:

devojka iz ogledala

skreće pogled sa mojih butina

da ispod nje sklizne

                                   s k l o n i   s e

                        ****

na njenoj koži zahvaćenoj rđom

žiletom urežem novu recku

(iz pesme sklonište za beskućnicu)

Lirski subjekat govori i o smrti – kao onome što predstavlja crna boja. Součena sa smrću bliskih ljudi ili smrti koja je bila vrlo blizu njenom domu i njoj, ona je doživljava vrlo blisko:

dedu su pred smrt

najviše brinuli otopljeni snegovi

bujale su reke latinskih izraza

iz kojih nikad nisam isplivala

(iz pesme velika poplava 2005. godine)

u tim bolničkim hodnicima

ja zauvek vidim nju kako bez tebe

pognute glave odlazi

(iz pesme Pasterova 14)

U partnerskim odnosima se često oseća usamljeno, kako je partner ne razume ali i ne primećuje. Ona se gubi menjajući oblike i jedini dokaz da zaista postoji su joj brazde koje joj se utiskuju u ramena. Oni leže okrenutih leđa u krevetu a lirskom subjektu krckaju rebra. Ipak, lirski subjekat nije lišen želje za bliskošću i erotičnim osećajima. U pesmi afrodizijak i glad, lirski subjekat otvoreno govori o žudnjama:

moja koža ga zove

ruka zaistavlja

samo da ugasim sveto

 U pesmi ako poželiš da me zavedeš  u istom erotskom tonu se govori o potrebi za bliskošću:

i sačekaj

da u tvom napuklom glasu

napetim žilama

i zamagljenom pogledu

pronađem sebe

Zbirka „Kako nastaje crna“ ima cikličnu strukturu, završava se određenom porukom budućoj deci. Kako i sam lirski subjekat kreće u svojim pesmama od svojih predaka i korena za koje smo svi neraskidivo vezani u DNK kodom, koji nas oblikuju. Ona kroz zbirku menja svoj oblik, teži da pronađe onaj koji neće naličiti prethodnim obrascima ponašanja u porodičnom stablu, pa samim tim ta poruka deci jeste da suštinski ne možemo potpuno raskinuti veze sa  porodičnom prošlošću ali ostaju ruke – kao spona i simbol zajedništva: ruke za koje se držimo. I čini se da se sve dobro i loše stapa u jedno baš kao što, kada se sve boje pomešaju, stope u jednu – crnu.

5/5

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *