Sanja Domazet je u jednom od svojih mnogobrojnih putopisa lepo obrazložila (a ja se sa tim u potpunosti saglasila) da za putovanja pažljivo bira dve stvari:

1. haljine, da lakše uplovi u različite uloge koje je sebi na putovanju namenila (jer tome putovanja i služe, da se izmestimo, pokušamo da budemo neko drugi)
2. knjige, da ne zaboravi ko je.

Tako je i moj izbor literature za letovanje jaka spona sa onim što smatram svojim identitetom, jezikom i što ne želim da izgubim iz vida ma koliko daleko idem ili ma koliko dugo ostajem.

Sa druge strane, moj izbor literature teško bi se nazvao „izborom“, jer nosim sve, panično strahujući da ću u nekom trenutku ostati bez štiva i da će me poslednji dani letovanja zateći bez pisane reči, te da ću biti upućena na mrzovoljno i besmisleno skrolovanje po društvenim mrežama. Jasno se sećam uvodnog eseja Mome Kapora u knjizi „Sentimentalno vaspitanje“ gde opisuje upravo jednu takvu situaciju – idealno, mirno, morsko mesto kao stvoreno za opuštajući „mindset“ i njegova panična potraga za bilo čim što može da razonodi na reči naviknut mozak. Život bez knjiga, isto kao i kod Kapora, ne može biti odmor!

Da ne bi došlo do te horor situacije, priprema za more (odnosno priprema literature za more), može biti dugotrajna i u mom slučaju slična zapadnjačkim običajima za venčanje: something new, something blue..

Evo kakvim se kriterijumima rukovodim prilikom sužavanja te beskonačne liste.

Knjige koje su u mom vlasništvu

Iako ne pamtim da mi se ikada desilo da knjigu zaboravim ili izgubim (znači, nemoguće), samo postojanje te verovatnoće izražene u promilima tera me da odgovorno odaberem knjige koje su u mom vlasništvu. Ima ih, hvala bogu, redovno se zalihe tankiraju, tako da sužavam svoj izbor na ono što nalazim na svojim policama.

Knjige koje nisu retke i moguće ih je još uvek nabaviti u knjižarama

Iz svog bibliotečkog opusa u startu odbacujem one naslove do kojih sam teško došla ili su jednostavno skupe (pogledati pod 1). Drugi razlog ove rezerve je što nam saputnici, videvši sa koliko se oduševljenja predajemo priči, mole da im knjigu ustupimo ili pozajmimo. Ako ste i vi sažaljive prirode i smatrate da je dobro imati prijatelje, vi ćete to i učiniti. Ali ako ne želimo da ličimo na zabrinute tetke koje sa užasom prate pokrete listanja, savijanja i obeležavanja stranica, bolje je imati knjigu koja se lako može obnoviti u knjižarama. A prijatelje ostaviti na miru.

Knjige koje su obimne

Ok, ovo ne zvuči kako treba. Leto je vreme za popularno nazvanu „laku literaturu“ i knjige koje se i bukvalno lako spakuju u ranac. Međutim, ima i nas (nekoliko) koji na odmoru najviše nalazimo mira i slobode, vremena za sebe, kao i potrebne koncentracije za savladavanje obimnije građe. Vreme bez obaveza posvećujem najviše onim knjigama kojima se ne usuđujem da priđem tokom radne nedelje.

Knjige koje su zahtevne, ali i smešne

Ovo je slično kao i pod 3. Knjige koje su intrigantne i imaju zanimljivu kompoziciju, knjige koje predstavljaju čitalački izazov, lako će me pridobiti baš dok sam na odmoru. Ne pamtim letovanje da mi društvo nije pravio jedan Bernhard ili Saramago. Saramago je odličan saputnik, duhovit je i pronicljiv, zbog čega mi ljudska rasa (kad podignem glavu od knjige) deluje naročito smešno.

Knjige koje su povezane sa destinacijom na kojoj se nalazim

Želja da nešto naučimo i razumemo je jedan od najsnažnijih razloga zašto uopšte čitamo. Volim da se prilikom putovanja štreberski pripremim za destinaciju, čitajući dela pisaca koji su obeležili to mesto ili literature nastale na tom jeziku. Koliko god nekima to delovalo kao intelektualni pleonazam, meni pomaže da proširim vidike i mnoge stvari sagledam koje bi mi inače promakle.

---

Kako ovo uputstvo izgleda u praksi, čitaćete u nastavku. A sada, gasite internet i krenite sa čitanjem onoga što vam je pri ruci.