Izbledele duše i Kad se vratim, Mladen Jakovljević

Koliko god daleko da odmaknemo u razmišljanju o životu, nećemo zaobići dve velike sile na kojima svet počiva – Eros i Tanatos. Po predanju, Eros je sve ono što pokreće svet: ljubav, strast, umetnost, energija, stvaralaštvo. Tanatos je ništavilo i smrt. Kod Mladena Jakovljevića to je još i zaborav. Posvećujući obe knjige mračnim porivima nestajanja – od kojih se okrećemo, ali koji nas sa svakim novim danom sve više vuku, Mladen Jakovljević, novosadski pisac srednje generacije, opominje nas da ne bežimo od onoga od čega se ne može pobeći, već da prigrlimo i čuvamo ono što imamo. Dok imamo.

Izbledele duše

„Neki su očigledno spremni da zagaze toliko duboko da im se blato s opanaka više nikada ne spere. To su oni što im duše još za života izblede.“

Ko je u detinjstvu imao veliki strah od filma Sabirni centar, prepoznaće neke delove iz knjige poput mračne verzije tog poznatog filma. Mračna atmosfera, mrtvačka, dominantna je u celoj knjizi. Podeljena je u dve priče.

U jednoj je narator seoski sveštenik koji je sticajem okolnosti zakoračio u svet onostranog, pa je od tada stekao dodatno čulo da oseti natprirodne stvari koje se dešavaju u njegovoj blizini. U „Izgubljenim dušama“ on će primetiti nešto neobično na seoskom groblju, koje meštani zaobilaze u širokom luku. U pomoć zove svog prijatelja, koji je imao slična iskustva i koji se takođe susreo sa nečistim silama, ali koje su u njegov život ulazile intenzivnije.

Horor sa elementima folklora


U drugoj priči je u centru pažnje mladić koji se budi baš na seoskom groblju, zbog kojeg će čitalac već u prvim rečenicama osetiti jezu. Nad napuštenim grobljem se nadvilo sivilo, koje najavljuje provalu oblaka koja nikako da krene, a izvan kapije groblja se širi gusta magla od koje se ništa ne vidi. Ubrzo će na jednom grobu ugledati starca, koji će ga upoznati sa tim sablasnim mestom. Mnoge stvari koje će mu starac reći zvučaće mu neobično, ali zbuniće se najviše kad sazna da se nalazi u nekoj vrsti čistilišta. To je mesto gde, zbog neobičnih okolnosti, duše ne idu dalje nego ostaju tu dok ne izblede i potpuno nestanu u ništavilo. Atmosfera na početku priče u otpunosti sugeriše čitaocu u kom ključu treba tumačiti delo i nagoveštava šta ga nadalje čeka.


Naizgled dve nepovezane priče ukrstiće se polako kako se odvija radnja ovog romana. Svako će morati da pokaže hrabrost da bi se uništilo prokletstvo koje je godinama vezano za ozloglašeno groblje.


Pored toga što ćete uživati u sjajnoj priči, saznaćete mnoge običaje i verovanja naših predaka, ali ćete izvući i važnu poruku – da nikad ne dozvolite da iz vas iščili uspomena na  vaše najmilije. Ova mešavina narodnog folklora sa filmovima Sabirni centar i Astralna podmuklost prava je poslastica za sve ljubitelje kvalitetnog horora.

Kad se vratim

„Ljubav cvjeta i ljeti i zimi, i na-kiši i na-suncu. Da će vjetar još šibati… Šibaće. U to sumnje nema. Al’ od toga stablo očvrsne i još veće i jače izraste.“

Pored sjajnog pripovedačkog dara koji je ispoljio u knjizi „Izbledele duše“, Mladen Jakovljević nam je u knjizi „Kad se vratim” predstavio još jedan talenat, kojim ne može da se pohvali svaki pisac, a to je originalnost. Ova knjiga je, za razliku od prethodne, napisana unazad, što slikovito prikazuje i upaljena sveća na početku svakog poglavlja, koja se iz poglavlja u poglavlje smanjuje, dok se na samom kraju ne ugasi.

Jakovljević je u „Izbledelim dušama“ objasnio da paljenjem sveće sprečavamo da duša pokojnika izbledi, a sećanje na njega je ono što mu daje snagu „negde tamo“. Kada sveća izgori, duša počinje da bledi i zbog toga je neophodno da se ovaj običaj neprestano ponavlja. To je dokaz da ova knjiga nije slučajno napisana obrnutim redosledom. Priča počinje na groblju, kada glavni lik zapali sveću za dušu svog pokojnog brata, nekoliko meseci posle njegove smrti, kako bi ispoštovao pomenuti ritual. Od tog trenutka vreme počinje da teče unazad. Glavni junak oživljava lepa sećanja i ustaljene navike vezane za brata i sa zakašnjenjem tumači znake koje su ukazivali na njegovu bolest, a koje je nehotice ignorisao mesecima ranije. Prolazimo, zatim, kroz njegove najteže trenutke uoči četresnice, sahrane, pa sve do samog trenutka bratovljeve smrti, kada se tuga zauvek nastajuje u njegovo srce.

Čitalac neka se spremi za rečenice oštre poput žileta, koje prodiru do onog uspavanog kutka u nama gde skladištimo tugu, nastalu usled gubitka voljenih osoba i uspevaju da privremeno aktiviraju osećaj praznine, poistovećujući nas sa glavnim likom u romanu. Buđenje najsnažnijih emocija dovoljno govori o Jakovljevićevom umeću oslikavanja duše. Autor maestralno opisuje beskrajan proces patnje čoveka suočenim sa velikim gubitkom.

Ko jednom ode, ode zauvek



„Onoga dana kada umre neko koga volite kao sebe, tog dana sudbina puca sačmaricom. Ispali pregršt sačmenih kuglica. Lakše bi bilo da odmah sve udare. Ali ne. Lete različitim brzinama. Sve pogađaju, pre ili kasnije. Svaka boli. A nemoguće je pretpostaviti koja će koliku rupu ostaviti i koliko će duboko prodreti.“

Kroz knjigu pratimo još jedan narativni tok, u čijem je fokusu momak koji posle nepoznate bolesti pokušava da se vrati u normalan životni kolosek, jer se pre ležanja u postelji ne seća ničega. Kao i prva priča, i ova počinje unazad, ali je dosta mračnija i depresivnija od prve. U njoj se provlače vračare, vradžbine i narodni običaji. Narativni tokovi se vešto sjedinjuju i na kraju dobijamo kompletnu sliku sa jasnim porukama i sugestivnim slikama koje se dugo pamte. Iako na početku nepovezane, priče na kraju ipak spaja crna nit koja decenijama prati jednu porodicu, osuđenu na prokletstvo zbog teške odluke dalekih predaka.

Suočavanje sa smrću

Kome su se dopale „Izbledele duše“, voleće i ovu knjigu, jer je tema koja se obrađuje u oba romana istovetna – suočavanje sa smrću. U prethodnoj knjizi je ona obrađena kroz atmosferu koja podseća na mračniju verziju filma Sabirni centar, dok je u ovoj pisac uspeo da stvori nešto potpuno autentično što se ne može porediti ni sa čim, a to je još jedan veliki plus i razlog da što pre pročitate ovu knjigu.

Ako volite knjige posle kojih razmišljate o pročitanom danima nakon čitanja, nemojte oklevati da potražite ove naslove. Ako vam pak treba nešto za opuštanje, bolje potražite neko drugo štivo, jer knjige profesora Mladena Jakovljevića pomeriće granice u vama, ali samo ako ste unapred spremni da prihvatite bol koji će prouzrokovati.

Delovi teksta su prvobitno objavljeni na sajtu www.report.rs  dok je integralna verzija spremljena za  www.bookhub.rs

Piše: Marko Veljković

4.8/5

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *