Vladimir Đukanović svoju uspešnu profesionalnu karijeru izgradio je u Americi i odatle nam dolazi potkovan impozantnim znanjem o veštačkoj inteligenciji i izvesnoj, a zastrašujućoj budućnosti koja nam se dešava – danas. Prozvan „filozof sa Volstrita“, ovaj vrstan analitičar nedavno je uplovio u književne vode i svojim romanom prvencem Blistanje već privukao pažnju mnogobrojne domaće čitalačke publike.
Tajna smrti Branka Miljkovića
Kako je sam pisac govorio, na ovoj knjizi je radio godinama. Svu tu piščevu posvećenost možete prepoznati dok procesuirate veliki broj manje poznatih informacija vezanih za život Branka i njegovih savremenika. Sveobuhvatan pristup istorijskoj građi (na kakav smo navikli kad je Dejan Stojiljković u pitanju), doneće još jedan roman u žanru istorijske metafikcije.
Umeće malog ratovanja
S obzirom da je ovo roman prvenac, raduje me što smo već dobili formiranog pisca koji piše modernim jezikom, najobičnije stvari pretvara u najzanimljivije, uspeva da čitaocu nenamerno izazove smeh i na duhovit način osuđuje sve ono što je loše. Uroš Dimitrijević uveliko sprema drugu knjigu, pa se nadam da ćete do tada da pročitate „Sirote male ratove“ kako bi na sledećoj promociji napunili neki kafić. Ili makar da blokiramo neki parking gde će ponovo otvoriti gepek svog automobila i prodavati knjige kao što je bio slučaj sa prvom promocijom.
Oliver Tvist na afrički način
Gurna nam u ovom romanu govori o zajedničkom životu nekoliko različitih rasa na istom tlu početkom dvadesetog veka, položaju žena u Africi, kao i o prodaji dece zarad otplaćivanja duga na šta se u tom periodu gledalo kao na nešto najnormalnije. Upravo na taj način i počinje ova priča – prodajom malog Jusufa „stricu“ kako bi njegov otac izmirio veliki dug koji ima prema pomenutom stricu Azizu, uglednom i bogatom trgovcu.
Brkovi ne čine muškarca
Prvi roman Anta Tomića, koji po mnogo čemu podseća na njegov najpoznatiji roman – Čudo u Poskokovoj Dragi. Iako u nekim momentima deluju naivno i bajkovito, njegove knjige kroz duhovite dijaloge verno oslikavaju realnost na Balkanu, posebno naš neukrotivi mentalitet koji se verovatno nikad neće promeniti bez obzira na dolazak novih trendova i neprestanog razvoja tehnologije. Neki junaci njegovih romana su još uvek
zarobljeni u devedesetim godinama i čini se da im je lepo u tom skučenom prostoru jer primećujemo da oni ne žele da odškrinu izlazna vrata koja su odavno otključana, što dovodi do urnebesnih dijaloga i nezaboravnih
scena koje ćete pamtiti.
Zaborav i smrt su jedno isto
Koliko god daleko da odmaknemo u razmišljanju o životu, nećemo zaobići dve velike sile na kojima svet počiva – Eros i Tanatos. Po predanju, Eros je sve ono što pokreće svet: ljubav, strast, umetnost, energija, stvaralaštvo. Tanatos je ništavilo i smrt. Kod Mladena Jakovljevića to je još i zaborav. Posvećujući obe knjige mračnim porivima nestajanja – od kojih se okrećemo, ali koji nas sa svakim novim danom sve više vuku, Mladen Jakovljević, novosadski pisac srednje generacije, opominje nas da ne bežimo od onoga od čega se ne može pobeći, već da prigrlimo i čuvamo ono što imamo. Dok imamo.