Raj, Abdulrazak Gurna
“Ništa ne otkrije slabost čoveka kao nekoliko meseci među divljacima.”
Gurna u ovom romanu govori o najvećim temama književnosti: o zajedničkom životu nekoliko različitih rasa na istom tlu početkom dvadesetog veka, položaju žena u Africi, kao i o prodaji dece zarad otplaćivanja duga, na šta se u tom periodu gledalo kao na nešto najnormalnije. Upravo na taj način i počinje ova priča – prodajom malog Jusufa „stricu“ kako bi njegov otac izmirio veliki dug koji ima prema pomenutom stricu Azizu, uglednom i bogatom trgovcu. Ta odluka će imati veliki uticaj na nastavak Jusufovog odrastanja. Krenuće na put koji će ga očeličiti i opismeniti, ali na mnogo teži i bolniji način nego što je to slučaj sa mnogim njegovim vršnjacima.
Put će ga prvenstveno odvesti u zavičaj „strica“ Aziza gde će upoznati Halila, starijeg dečaka koji je prodat Azizu poput njega zarad otplaćivanja duga. On će ga uvesti u posao, naučiće ga da strica oslovljava „gospodarom“, a neće mu uskratiti ni ljubav, jer su jedan drugome jedina porodica. Vreme provedeno sa Halilom će omogućiti Jusufu da bude maksimalno spreman za nastavak puta koji će se dogoditi nekoliko godina kasnije i da sve nedaće dočeka sa visoko podignutim gardom. Jusuf je jedan od onih junaka za koje se vezujete, jer ga krase skromnost i poštenje. Ne reaguje burno na nepravdu niti ushićeno na pohvale. On samo želi da bude prihvaćen i voljen, što mu konstantno putovanje karavanom to onemogućava, jer ne može nigde da se skrasi. Da li će na kraju ipak uspeti da pronađe svoj zemaljski raj ili će za tim biti uskraćen poput mnogih drugih pravednika?
Ima Gurna dosta sličnosti sa Malufom, što se može videti u slikovitim i realističnim opisima različitih kultura i narodnih običaja koji se posebno ističu u „Samarkandu“. Povremeno se naslućuje i sličnost sa Hoseinijem, zbog surovosti dalekog, ali, nažalost, i nama dobro poznatog sveta. Gurna je verodostojno prikazao taj svet, srodan sa Hoseinijevim “Lovcem na zmajeve”, gde su napuštanje zavičaja i raznorazna zverstva loših ljudi predstavljena identično. Ne fali ovde ni avanturistički duh koji se oseća od trenutka kada karavan „strica“ Aziza krene u veliki trgovački pohod, zbog čega se ovo delo može donekle uporediti i sa poznatim klasicima Aleksandra Dime među kojima se posebno izdvaja „Kapetan Pamfil“. Za kraj sam ostavio najvažniju paralelu, a to je ona koja glavnog junaka ovog romana povezuje sa Dikensovim najpoznatim junakom – Oliverom Tvistom. Jusuf i Oliver su nedužni dečaci prema kojima je učinjena nepravda na samom početku života: Jusuf je osuđen da se zbog surove odluke svog oca nadalje bori sam kroz život, dok je Olivera Tvista zla kob zadesila na samom rođenju, jer je gubitkom majke na porođaju od početka bio osuđen da detinjstvo provede u sirotištu. Bez obzira što je jedan zbog odluke oca ostao bez porodice, dok je drugom neka viša sila predodredila sudbinu, neosporno je da bolno odrastanje i čisto srce čvrsto povezuju ovu dvojicu nesrećnih junaka.
Da bismo težili ka raju, moramo najpre da spoznamo pakao. Gurna je uradio sjajan posao prikazavši nam tu veliku i jedinstvenu odiseju na primeru običnog pojedinca koji se, poput ostalih smrtnika, trudi da opstane u surovom svetu, tragajući za svojim parčetom neba – svojim rajem.
Za Book Hub piše Marko Veljković