Alberto Moravija je bio zabranjivan i od strane Vatikana i od strane fašista, i kroz ceo svoj rad kritikovao je katoličku crkvu i fašistički režim. Konformista je napisan 1951. godine i upravo je kritika tog režima kao i pojedinaca koji su bili njegovi nosioci.
Sa druge strane, Kurt Voneget je pisao Klanicu pet više od dvadeset godina, podstaknut sopstvenim tragičnim iskustvima koji su mu zauvek obeležili život. Ova „Slavna knjiga o Drezdenu“ kako sam autor u predgovoru navodi, kao osnov priče ima strašan masakar s kraja Drugog svetskog rata, kada je u bombaškom napadu saveznika na Drezden bačeno 650.000 kilograma eksploziva i kada je ubijeno 135.000 ljudi – više nego u Hirošimi i Nagasakiju zajedno.
Oliver Tvist na afrički način
Gurna nam u ovom romanu govori o zajedničkom životu nekoliko različitih rasa na istom tlu početkom dvadesetog veka, položaju žena u Africi, kao i o prodaji dece zarad otplaćivanja duga na šta se u tom periodu gledalo kao na nešto najnormalnije. Upravo na taj način i počinje ova priča – prodajom malog Jusufa „stricu“ kako bi njegov otac izmirio veliki dug koji ima prema pomenutom stricu Azizu, uglednom i bogatom trgovcu.
Pogovor
Novi roman Davida Albaharija doneo je još jedan misaoni i jezički pomak u našoj književnosti.
Ono što Albaharija razlikuje od svih pisaca je veliki trud da napravi otklon od stvarnosti i da se distancira od onog što je dnevno, ne bi li dosegao univerzalno. Međutim, koristeći jezik što tačnije i istinitije, pokazuje nam da je i te kako prisutan i da govoreći o svojim junacima-simbolima, više nego ikad govori o nama samima.