Možemo li za pisce trilera reći da su dobri samo ako konstantno drže pažnju dinamičnom radnjom i na kraju ponude neočekivano rešenje? Ili nam je potrebno i nešto više?

Ponese nas radnja, adrenalin raste, hitamo ka kraju i velikom otkriću – ko je zločinac, jesmo li i sami dobri detektivi, da li smo mogli i pre kraja da „znamo“ kakav će biti isti… Dobar triler uglavnom karakteriše nepredvidiv rasplet, ali postoje i čitaoci koji bi u toj čitalačkoj jurnjavi zastali i pogledali pažljivije.

U biti, krimi priča je iznošenje mraka nečije duše na svetlost dana; prikazivanje moralnih i duševnih anomalija čoveka i ukazivanje na probleme koje one donose društvu. Problemi savremenog doba još uvek se nisu u dovoljnoj meri slili u književnost, ali ih triler kao žanr stilski oblikuje i nudi nove, kreativnije pristupe njihovim rešenjima.

Čija je krivica?

Psihologija i sociologija, tesno povezani, pre svih objašnjavaju nam šta sve pojedinca može podstaći da iskoči iz koloseka i počini zločin; kako društvo utiče na njega, a kakve posledice snosi. Da li je krivica uvek pojedinačna ili kolektivna?

Da li je društvo moglo da predupredi zločin, a ako nije, sa kakvim će posledicama morati da se suočava; hoće li ga zločin i kako promeniti? Iako su trileri samo primeri ovakvih problema, dovoljno je što podstiču na razmišljanje, jer jedino tako možemo doći do konačnih odgovora.

Filozofski i religijski motivi vrlo često upotpunjuju savremenu krimi priču: više ili manje smelim promišljanjima o bogu i sveopštem poimanju dobra i zla. Kod nekih autora naći ćete eksplicitne premise o tome da li jedno zlo rađa isključivo drugo ili iz zla može proisteći i neko dobro. Interesantno je što vrlo slobodno mogu približiti oprečne stavove i pritom ostati neutralni naratori.

Čitanje trilera i krimi romana jeste u neku ruku morbidna zabava, ali nekada nam autori takvih priča mogu ponuditi interesantne informacije i pomoći nam da proširimo znanje iz opšte kulture. Tek ako iz nekog čitanja izvučemo nove lekcije i uspemo da bolje spoznamo sebe, možemo reći da smo dobro iskoristili džokera i pronašli pravi put da izađemo iz lavirinta gubljenja vremena.

Pogledajte naš tekst o trileru Osam detektiva, gde ćete na primeru matematike videti o čemu je ovde bilo reči.

5/5

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *