Giljermo Martinez “Odvratna sreća”
Neki pisci prođu nezapaženo i potpuno ispod radara popularnosti. Prava je šteta, a razlog nikako da otkrijemo, zašto njihova genijalnost ne bude adekvatno nagrađena i kod naših čitalaca, dok u svetu praktično imaju status božanstva. Jedan od njih je i argentinski pisac Giljermo Martines, čiji su romani u izvesnoj meri popularni kod nas, ali njegova spisateljska veština puni sjaj dobija u vidu kraće forme. U izdanju Agore objavljena je njegova zbirka priča Odvratna sreća.
Mada se na prvi pogled čini da Martinesovo pripovedanje teče anegdotski ležerno, on vrlo pažljivo bira svaku reč i izuzetno precizno sklapa svoj literarni mozaik. Neka vas ne zavara to što piše o običnim temama, još običnijim ljudima, svakidašnjim situacijama, komšiluku, porodičnim proslavama i široj rodbini, kućnim ljubimcima. Obrt će uslediti kada se najmanje budete nadali; sveprisutno je tzv. duplo dno i udvajanje motiva u Borhesovom stilu. Prava čitalačka poslastica je ta neosetna plovidba u magični realizam, gde se likovi oneobičavaju, a onda jezovito srljaju u apsurd.
Odvratna sreća u pričama
U centralnoj priči ove zbirke, „Odvratna sreća“, sunce rasteruje do tada stameno sive oblake i zaslepljuje vas svojim sjajem. Upravo takva biće i „temeljna, sveobuhvatna, nenarušiva, stvarno odvratna sreća“ porodice M. – toliko upadljivo savršena i blistava da od nje bole oči. Može li sunce da sija, a da pritom ne baci ni najmanju senku na zemlju?
Posmatrajući godinama tu porodicu, naš će se pripovedač stalno pitati da li je apsolutna sreća moguća, da bi zaključak na kraju bio logičan: „Ako želiš da budeš srećan, kako mi kažeš, ne analiziraj, momče, ne analiziraj“, ali ne i zadovoljavajući.
Polazna tačka biće Floberove misli da su za sreću dovoljne tri stvari – da budeš glup, sebičan i dobrog zdravlja. Martines će od tog sarkazma lagano, ne žureći, preko gradacijski poređanog apsurda doplivati do sveopšte filozofije života. Tu pronalazimo kvazibudističke stavove – da se sreća ne juri sumnjama i pitanjima, već se prosto oseća i živi. Ali nikako ne smemo podcenjivački pomisliti da je skliznuo u kliše, jer, kao što već rekosmo ranije, ništa nije kao što izgleda. Cinizam na stranu, da li sreća odista može biti odvratna? Nepodnošljiva po koga, one koji je žive ili po njene posmatrače? Martines će vam svojim pričama pokazati lavirinte i moguće izlaze iz njih, ali vam neće servirati gotove odgovore. Na vama je da čitate i tragate pažljivo.
Pročitajte još jedna izvanredan tekst na sajtu.