Možemo li za pisce misterioznih priča reći da su dobri samo ako nam konstantno drže pažnju dinamičnom radnjom i na kraju ponude neočekivano rešenje? Ili nam je potrebno i nešto više? Ponese nas radnja, adrenalin raste, hitamo ka kraju i velikom otkriću – ko je zločinac, jesmo li i sami dobri detektivi, da li smo mogli i pre kraja da „znamo“ kakav će biti isti… Dobar triler uglavnom karakteriše nepredvidiv rasplet, ali postoje i čitaoci koji bi u toj čitalačkoj jurnjavi zastali i pogledali pažljivije.