Ovo višestruko nagrađivano delo je poetski uobličena filozofija života. Autorka pokušava da rastumači težnju za spajanjem dva bića i kako u tom spajanju istovremeno izgubiti i sačuvati svoje Ja – gde Ja prerasta u Mi, da li se (i kako) gubi ili se nadograđuje, evoluira.
Polazna tačka na kontemplativnoj trasi Elen Dorion u „Zagrljaju vetrova“ je sreća na početku veze. Autorka razmatra lakoću kojom smo voljni da se prepustimo prožimanju s drugim bićem i čak odricanju od svojeg, samostalnog, Ja. Kako to Ja neosetno i zastrašujuće brzo preraste u Mi.