Britanski pisac Herbert Džordž Vels se, pored svog francuskog kolege Žila Verna, smatra jednim od rodonačelnika naučne fantastike. Dok se Žil Vern čvrsto držao naučnih dostignuća koja je vešto koristio u svojim delima, H. Dž. Vels je osmišljavao fiktivna uvodeći originalne ideje koje su ostali pisci obrađivali na svoj način.
U Vremeplovu se bavio putovanjem kroz vreme i mogućnošću buduće evolucije, Ostrvo doktora Moroa je surova priča o izigravanju Boga i kvarenja prirodnog poretka, Nevidljivi čovek je, uz Stivensovog Dokotra Džekila i gospodina Hajda, najbolja studija o monstruoznoj prirodi ljudske vrste.
I došli smo do Rata svetova, gde se, ispod marskovske invazije, vešto kritikovala politika kolonijalizma i tlačenja porobljenih naroda.
Kad se ambiciozno dete okrene protiv brižnog roditelja
Vladimir Đukanović svoju uspešnu profesionalnu karijeru izgradio je u Americi i odatle nam dolazi potkovan impozantnim znanjem o veštačkoj inteligenciji i izvesnoj, a zastrašujućoj budućnosti koja nam se dešava – danas. Prozvan „filozof sa Volstrita“, ovaj vrstan analitičar nedavno je uplovio u književne vode i svojim romanom prvencem Blistanje već privukao pažnju mnogobrojne domaće čitalačke publike.
Ustoličenje sajberpanka
Vreme hiperprodukcije naučnu fantastiku je danas uglavnom pretvorilo u vid komercijalizovane i lake književnosti. Međutim, treba praviti oštru razliku između literature i pop-kulture. Roman Neuromant je reprezentativni uzorak te diferencijalnosti. Obilje inovatnih ideja, ogroman doprinos samom žanru, ustoličenje novog naučnofantastičnog podžanra, izvanredna dinamičnost u fabuliranju, vizionarski karakter dela. Sve to ovaj roman dovodi u sam vrh naučnofantastične literature i književnosti uopšte.