Za stvaralaštvo Džejn Ostin ne može se prosto reći da su to „samo ljubavni romani iz viktorijanske Engleske“, ma koliko glasni bili njeni surovi kritičari, od savremenika poput Marka Tvena i Šarlote Bronte, pa do danas. Njeni likovi su do detalja izgrađeni i, kakva god njihova sudbina bila, ni u jednom od njih ne ogleda se njen lični stav i karakter. Neosporan literarni talenat upravo dokazuje distanciranjem od svojih likova, dok istovremeno vrlo verno i precizno dočarava život srednje i više klase toga doba.
Sociološki triptih Evrope 20. veka
Kako to često biva, jedan od najpoznatijih mađarskih pisaca svih vremena, Šandor Marai, gotovo da nije ni boravio u Mađarskoj. Svoja najbolja dela posvetio je neprikladnoj nostalgiji za nestalim austrougarskim i gospodskim vrednostima društva, pa je po smeni vlasti 1948. lepo zamoljen da napusti zemlju. Provodio je dane u Italiji, Francuskoj i Švajcarskoj, da bi njegovo krajnje odredište bila Amerika. Tu je dočekao i kraj života nikada se ne vrativši u svoju zemlju. Ostavio je za sobom na hiljade stranica još nepročitanih dnevnika (kod nas se pojavio tek izbor u prevodu legendarnog Save Babića) i romane nad kojim ostaju zamšljeni i današnji čitaoci.
Zlatna sredina – preduslov za „happy end“
„Uspenje i sunovrat Ikara Gubelkijana“ Borislav Pekić
Borislav Pekić je dosta pisao i govorio o svom shvatanju književnosti, o njenom smislu i suštini, o njenoj potrebi u društvu, o književnosti kao „korisnoj laži“. Tu se pre svega misli na intervjue za različite časopise (Književne novine, Student, Književnost, Književna kritika, Književna reč), dnevničke zabeleške „Skinuto sa trake“ i , naravno, njegova dela – koja govore sama za sebe najviše od svega.