Novi roman Davida Albaharija doneo je još jedan misaoni i jezički pomak u našoj književnosti.
Ono što Albaharija razlikuje od svih pisaca je veliki trud da napravi otklon od stvarnosti i da se distancira od onog što je dnevno, ne bi li dosegao univerzalno. Međutim, koristeći jezik što tačnije i istinitije, pokazuje nam da je i te kako prisutan i da govoreći o svojim junacima-simbolima, više nego ikad govori o nama samima.