Draško Sikimić je mladi književnik koji se poslednjih godina istakao kako u poeziji tako i u prozi. Rođen je 22. marta 1984. u Ljubinju, gde je i završio osnovnu i srednju školu. Osim što je talentovani pisac, Sikimić obavlja i dužnost zamenika glavnog i odgovornog urednika na portalu Moja Hercegovina. Njegovo književno stvaralaštvo obuhvata tri izvanredne zbirke poezije: „Smotuljci“ (2016), „Ogrebotine“ (2017) i „Moje kosti ujedaju“ (2018), kao i dva zapažena romana: „Čvor na omči“ (2019) i „Katarina“ (2020). Treba napomenuti da je roman „Čvor na omči“ bio u užem izboru za prestižnu NIN-ovu nagradu 2019. godine, dok se roman „Katarina“ našao među nominovanim delima za Vitalovu nagradu. Sikimićeva dela čine dragocen deo savremene postjugoslovenske književne scene i svakako zavređuju pažnju čitalaca koji cene dobru književnost.
Smešna i apsurdna strana apokalipse
U svetu književnosti, često se susrećemo sa delima koja hrabro zalaze u dubine ljudske egzistencije i psihologije, istražujući tamne i neobične aspekte života. Norveški autor Erlend Lu, poznat po svojoj jedinstvenoj interpretaciji crnog humora, u funkciji apsurda i satire kao kritike savremenog društva, donosi nam svojevrsno književno iskustvo koje će nekima biti izazovno, ali neosporno intrigantno. U izvanrednom prevodu Radoša Kosovića sa norveškog jezika, roman Životinje u Africi stigao je pred čitalačku publiku u Srbiji zahvaljujući izdavačkoj kući Geopoetika. Dok ova knjiga može odbiti pojedine čitaoce svojom nekonvencionalnom tematikom i specifičnom satirom, u ovom prikazu ćemo pokušati da osvetlimo jedinstveni stil pisanja Erlеnda Lua, istražujući kako se crni humor i apsurd koriste kao alatke za dublje razumevanje sveta oko nas, i kako autor kritikuje savremeno društvo kroz svoje literarne kreacije.