Erlend Lu, Životinje u Africi, Geopoetika, Beograd, 2019.

Sirote životinje! Kako ljubomorno čuvaju svoja jadna tela, ono što je za nas samo večernji obed, a za njih sami život (T.K. Brenan)
Volim sport. Volim životinje. Volim decu. Hoću da spasim svet. Pa kako da sve to iskombinujem? (Dž. Džet)

U svetu književnosti, često se susrećemo sa delima koja hrabro zalaze u dubine ljudske egzistencije i psihologije, istražujući tamne i neobične aspekte života. Norveški autor Erlend Lu, poznat po svojoj jedinstvenoj interpretaciji crnog humora, u funkciji apsurda i satire kao kritike savremenog društva, donosi nam svojevrsno književno iskustvo koje će nekima biti izazovno, ali neosporno intrigantno. U izvanrednom prevodu Radoša Kosovića sa norveškog jezika, roman Životinje u Africi stigao je pred čitalačku publiku u Srbiji zahvaljujući izdavačkoj kući Geopoetika. Dok ova knjiga može odbiti pojedine čitaoce svojom nekonvencionalnom tematikom i specifičnom satirom, u ovom prikazu ćemo pokušati da osvetlimo jedinstveni stil pisanja Erlеnda Lua, istražujući kako se crni humor i apsurd koriste kao alatke za dublje razumevanje sveta oko nas, i kako autor kritikuje savremeno društvo kroz svoje literarne kreacije.

ERLEND LU – NORVEŠKI SATIRIČAR

Erlend Lu, norveški književnik rođen u Trondhajmu 1969. godine, istražuje dubine ljudske egzistencije kroz svoje knjige koje su poznate po jedinstvenom spoju crnog humora, ironije i apsurda. Njegovi najpoznatiji romani, kao što su Naivan, Super i Dopler, donose čitaocima humorističke priče koje su se vremenom transformisale u satiričnu kritiku savremenog norveškog društva. Njegov stil pisanja često se povezuje sa naivnom umetnošću, a koristi ironiju i preterivanje kako bi istražio paradokse svakodnevnog života.
Pored toga, Lu je stekao veliku popularnost i međunarodnu prepoznatljivost, posebno kroz roman Naivan, Super, koji je preveden na preko 20 jezika. Ovaj roman istražuje teme identiteta, postojanja i smisla života, a kroz svoj specifičan pristup crnom humoru i apsurdu, Lu izaziva čitaoce da razmisle dublje o svojim životima i društvu u kojem žive. Njegovi radovi za decu takođe odišu istim humorom i apsurdom, nudeći mlađoj publici priliku za razmišljanje o svetu na nekonvencionalan način.

VELIKA PETORKA – BIG FIVE

Roman Životinje u Africi Erlenda Lua, iako obogaćen autorovom karakterističnom dozom humora, nažalost, nije naišao na šire prihvatanje među čitalačkom publikom u Srbiji, možda zbog svoje specifične tematike. Velika petorka – Big five se odnosi na afričke životinje koje su se često lovile u aristokratskim krugovima, kao i među lovokradicama koji su radile za bogate klijente i danas čine najugroženije životinjske vrste. (Afričke Big five životinje tradicionalno obuhvataju slonove, lavove, nosoroge, bivole i leoparde. Ove životinje su se često smatrale najopasnijim za lov i bile su među najcenjenijim trofejima za bogate lovce. (Danas se taj koncept često koristi u turističkim safarijima kako bi posmatrači divljine imali priliku da vide ove impresivne životinje u njihovom prirodnom okruženju M.R.) Roman prati petoro različitih individua – zubara, biologa, montažera, pisca i detektivku forenzičarku – koji osećaju čudnu međusobnu privlačnost i postepeno kroz romanesknu građu dobijaju bizarne seksualne sklonosti ka životinjama. Međutim, oni ne znaju odakle te sklonosti dolaze i kako ih je moderno društvo kod njih impliciralo. Kroz proces radikalizacije aktivizma, shvataju da, ukoliko svet želi opstati, neko mora preuzeti odgovornost koja će izazvati šok među ljudima. Priča o velikoj petorci na taj način postaje priča o nemoći, aktivizmu koji postaje ektreman, nepoštovanju normi i strastima koje ne poznaju granice. Erlend Lu se ističe tokom celog romana svojim lakonskim i humorističkim pisanjem, a izvanredno parodira moderni terapijski i organizacioni jezik današnjice čime čitav new age univerzum svodi na potpunu iracionalnost i podsmeh modernom čoveku u svojoj pozi brige o drugima i brige o sebi.
Iako ovaj roman možda nije dovoljno prepoznat u Srbiji, književni magazin Book Hub je prepoznao njegov potencijal i želi da se pozabavi njime kako bi omogućio adekvatniju recepciju među čitaocima. Roman Erlenda Lua možda donosi tematiku koja izaziva kontroverze, ali je nesumnjivo vredan pažnje zbog svoje originalne i mračne satire, dubokih tema i izuzetnog stila pisanja koji karakteriše ovog autora.

SKLOP ČUDNIH AKTIVISTA

Četiri muškarca i jedna žena, glavni junaci romana Životinje u Africi Erlenda Lua, zajedno putuju u Keniju, noseći sa sobom teret ljudske ludosti koja ugrožava svet. Ovi književni junaci, Vidkun zubar, Juakim Sperber gej zoolog, Hektor Grobrek uspešni pisac, montažer filma Takozvani Bob i Lise Levenšold policijskijska forenzičarka i istražiteljka, žive prividno uređene i srećne živote, ali svaki od njih se suočava sa ličnim izazovima koje ne mogu samostalno prevazići. Njihova potreba da napuste život pod staklenim zvonom u Norveškoj dolazi do izražaja, a svaki od njih nosi sa sobom želju da pomogne životinjama.
Roman se bavi etikom prema životinjama, istražujući kako naš način života utiče na preživljavanje drugih vrsta. Kroz proces radikalizacije, ovi likovi smišljaju plan da organizuju događaj koristeći pet ikoničnih afričkih životinja – bivola, lava, leoparda, nosoroga i slona – kako bi skrenuli pažnju na narušenu ravnotežu između biljnog i životinjskog sveta. Njihova odluka da krenu u Afriku kako bi spasili svet od ludila ljudske civilizacije donosi novu dimenziju ovom romanu.
Sodoma, iako neobična tema za norvešku književnost, postaje središnji element romana, a Erlend Lu hrabro istražuje kako ljubav prema životinjama može biti okidač za promene u ponašanju i svesti pojedinaca. Životinje u Africi na taj način postaju književni poduhvat sa dubokom porukom koju autor želi da prenese čitaocima. Ukoliko uspete da prihvatite ovu neobičnu satiru sa bizarnom tematikom koja upućuje na ismevanje mnogobrojnih organizacija koje navodno brinu o zaštiti planete, Životinje u Africi, prvenstveno će vam se kroz romanesknu građu činiti kao izuzetno smešan. Šta je to što može odbiti čitaoca, koji nije navikao na Luovu britku satiru koja iz romana u roman postaje sve više mračnija. Susrećete se sa terminom zoofilija u seksualnom kontekstu. Ovaj pojam označava seksualnu privlačnost prema životinjama. Autor sugeriše da savremeno društvo, naročito u vreme kada kapitalizam nije pronašao adekvatnu zamenu, dovodi do potpunog sloma naše percepcije slobode i puta kojim bi čovečanstvo trebalo da se kreće u budućnosti. Upravo, čitanje u tom ključu će vam pomoći da shvatite parodirani jezik novogovora moderne civilizacije i da mu se istinski nasmejete u svoj njegovoj apsurdnosti.

FAUNA FUCKERS

U vrhuncu prvog dela ovog romana, susrećemo pet izrazito različitih likova, svaki noseći svoj teret krize srednjih godina u jednom od najmodernijih evropskih država. Naši junaci prisustvuju predavanju o etici prema životinjama u Oslu. Ovo predavanje budi iskru u njihovim dušama i zajedno pronalaze novu svrhu života.
Lise je podigla ruku i pitala da li je, sasvim generalno gledano, čisto hipotetički-filozofski, bolje imati odnose sa životinjama nego ih ubijati. Profesor je odgovorio da je daleko bolje. (…) Ali to pitanje nije pogodno za razrešavanje etičkih problema, smatrao je. Mnogo relevantnije pitanje bi bilo: Da li je etički odbranjivo imati odnose sa životinjama? Odgovor na to gotovo će uvek biti ne, rekao je takođe. Gotovo uvek? ispratila ga je Lise. Profesor je rekao da ne može isključiti da je zamisliva situacija u kojoj to životinji ne bi smetalo, posebno u slučaju krupnijih životinja. Drugim rečima, to im u najboljem slučaju ne bi škodilo. Pa ako se pod etičkom odbranjivošću podrazumeva odsustvo bola, pitanje je otvoreno za diskusiju. Ako se pak uzmu u obzir običaji, tradicionalne religijske predstave i posebno integritet i lična vrednost same životinje, retko bi koje ljudsko društvo moglo da prihvati takvo ponašanje. Sve u svemu, zaključio je profesor, njegova je čvrsta preporuka da se treba uzdržavati od aktivnosti koje je Lise nagovestila, osim ako to neće koristiti životinji (…) U svakom slučaju je osetio potrebu da zahvali za postavljeno pitanje. Otvara niz zanimljivih pitanja i razgovora. Okupljeni su aplaudirali i profesor je dobio buket lala. Pojedinici su pošli ka izlazu. Gravitirali su ka Lise. Njeno pitanje načinilo ju je predvodničkom figurom (…) Prosvećivanje naroda je od suštinske važnosti za demokratska društva koja misle da se održe i razviju, kazao je Hektro. Ostali su se složili. Pa jeste li za kafu? pitao je Vidkun.
Odlučuju da osnuju Društvo za skrnavljenje egzotičnih životinja, radikalan poduhvat sa ciljem očuvanja ugroženih životinjskih vrsta u Africi. Lise, bivša detektivka za ubistva, napušta svoj posao i čak svoju trku za predsedničko mesto u Udruženju Samaca, izjavljujući: Svi ti samci. Nisu oni spasli svet ni najmanje. Ali Lise će im pokazati. Ona će otići u Afriku i voditi ljubav sa velikim divljim životinjama.
Pre nekoliko godina bila je aktivna organizacija Fuck for Forest, prisetila se Lise. Njihov poslovni plan bio je da navedu ljude da plate za pristup fotografijama i snimcima sa seksualnim sadržajem u kućnoj režiji i da na taj način doprinesu spasavanju prašume. (…) Životinje vole. U to je Lise bila sigurna. Javnost će shvatiti da oni skrnave da bi sačuvali. Kada bi samo uspeli da to predstave kako treba. Možda bi im trebala pomoć savetnika za komunikacije. Lise je znala da se bivši političari često bave time. Dobri su sa rečima i uspevaju da navedu ljude da promene shvatanja. Ali to košta. U svakom slučaju ne može škoditi da okrene par telefona.
Ostala četvorica književnih junaka su svi muškarci. Vidkun, zubar i otac, suočava se sa živim snovima o pretvaranju u različite životinje i intimnostima sa svojom asistentkinjom. Sperber, gej zoolog zaposlen u Prirodnjačkom muzeju, suočava se sa jutrom nakon raskida sa dečkom i otkriva da je prespavao na poslu među ostacima kostiju mamuta i smotuljcima prljavih kuhinjskih ubrusa. Hektor je ožalošćeni udovac i autor serijala melodramatičnih romana koji meša istorijske elemente i ljubavne priče tako popularne žanrove vodećih izdavačkih kuća. Na kraju, tu je i Takozvani Bob, direktor male filmske producentske kompanije, koji se suočava sa dugovima do grla nakon renoviranja porodične kuće kako bi izgledala moderno i fensi – Dugovi su se uvukli u svaki deo tela. Takozvani Bob je imao dug čak i u uretri.
Međutim, iza ove satirične priče, Erlend Lu uspešno donosi nekoliko dubokih poruka o životu koje čitaocima postavlja na razmišljanje. Kroz reči Lise, koja je vešta u izražavanju svojih misli, roman nas podseća na to kako često uzimamo Zemlju zdravo za gotovo, prihvatajući je kao resurs za naš udoban život. Uživamo u smešnim video klipovima životinja na internetu i prirodnoj lepoti dokumentaraca o prirodi, dok istovremeno bezdušno eksploatišemo životinje i prirodu širom sveta.
Veoma malo njihovih turista dolazilo je iz zemalja u razvoju. Severna i Centralna Evropa bile su najzastupljenije, kao i SAD, Rusija, Kina i nekoliko arapskih zemalja, ukratko zemlje u kojima je neobuzdana potrošnja otupila gen za uzdržljivost.

Ovih pet neobičnih prijatelja prolazi kroz intenzivnu obuku kako bi se pripremili za svoju misiju – osramotiti Veliku petorku: bivola, lava, nosoroga, slona i leoparda. Ove životinje smatraju ključem za buđenje savremenog društva pred neminovnom promenom sveta u klimatskom pogledu i promenom koja će dovesti do preobražaja čovečanstva usled iscrpljenih resursa, zagađenja i odumiranjem mnogih životinjskih vrsta. Kroz humorističan prikaz njihovih avantura, autor postavlja važna pitanja o ekologiji, moralu i našoj odgovornosti prema svetu koji delimo.
Dok putovanje književnih junaka u Keniju obećava velike promene, ono se ne odvija baš onako kako su planirali, što čini ovaj roman još intrigantnijim za čitaoce koji će se suočiti sa iznenađenjima i promišljanjima do samog kraja apsurdne priče.
Kao čitaoci Životinja u Africi, možete očekivati da će vas ovaj roman nasmejati do poslednje stranice, pa je pametno da pre nego što krenete na ovo književno safari putovanje sa autorom, obezbedite oslobađanje svih predrasuda i uranjanje u pažljivo čitanje ove savremene satire koja je i samu norvešku književnost iznenadila.

POTROŠAČKO DRUŠTVO I KAPITALIZAM KOJI UMIRE

Lu ovim delom jasno kritikuje potrošačko društvo koristeći humor i satiru. On istražuje kako čovečanstvo negativno utiče na biljni i životinjski svet, što opravdava odluku glavnih likova da oskrnave (seksualno zlostavljaju) pet najvećih životinja u Africi. Osim što istražuje ekološke teme, Lu duboko zaranja u ljudske slabosti i mane, a takođe prikazuje kako se ljudi okreću jedni protiv drugih kada se suoče s izazovima i psihički graničnim situacijama. Kroz ovu priču, on otkriva likove koji ne uspevaju u svojim namerama i njihova tragična sudbina će vas naterati da se smejete. Teorija nadmoćnosti i teorija nesklada postaju relevantni koncepti za razumevanje humora Erlenda Lua u kontekstu teme koja će verovatno izazvati otklon kod većine čitalaca – zlostavljanja životinja.
Pažljivom čitaocu se ovaj roman može opisati kao priča o proroku apokalipse ispunjena smehom nad čovečanstvom koje neminovno odumire u nemogućnosti da pronađe model života posle kapitalizma koji se nalazi pred svojim neminovnim krajem. Na taj način će autorov stil biti obojen apsurdnim ambicijama glavnih likova koje se sudaraju sa svakodnevnim trivijalnostima, što rezultira velikim komičnim efektom. Možda je bolje reći tragikomičnim ljudskim bitisanjem u dvadesetim godinama 21. veka i trećeg milenijuma.
S obzirom na temu, Životinje u Africi može se opisati kao prilično drastična i ekstremna knjiga. Međutim, Luova centralna tema, seksualni aspekt nije dominantan. On se nalazi u funkciji građenja satire i apsurda.

Cilj romana čini se da je opisivanje potpunog, grotesknog humora i nemoći u ljudskim pokušajima da spasu svet, sada kada prvi put imaju predstavu o katastrofi koja preti svetu.
Erlend Lu često istražuje temu odraslih koji se vraćaju dečjoj entuzijazmu i zajedništvu, što je vidljivo i u Životinjama u Africi. Na ovaj način autor kao da podseća i na levu varijantu delovanja, na komunizam koji je urušio sam sebe jer se u mnogim svojim varijantama ogrnuo krznom totalitarizma i diletanstkih vođa. Likovi u ovoj knjizi doživljavaju olakšanje što su se upoznali, brzo napuštaju svoje prethodne živote i žive zajedno u komuni, praveći planove za spašavanje sveta. Sve je praćeno orgijama, sadomazohističkim i bizarnim okupljanjima u svrhu napuštanja stega konvencionalnog društva.
Autor ne pokušava detaljno objasniti kako su glavni likovi došli do zaključka da je zlostavljanje životinja rešenje, jer ovo nije socijalni realizam. Naprotiv, roman izaziva čitaoce da razmišljaju o kontroverznoj temi na nekonvencionalan način.
Situacija postaje još zlobnija kada se otkrije postojanje kompanije Fauna Fuckers u Keniji, spremne da ispuni želje glavnih likova. Sve za kapital, svaka žrtva opravdava zaradu. Ideja da će njihovi postupci probuditi svest čovečanstva o zlostavljanju životinja na savani postaje kontraverzna, s obzirom da takva aktivnost već postoji u univerzumu knjige i pokreće kapitalističku industriju.
Životinje u Africi donose i kritiku eko-turizma i šalju snažnu poruku o pohlepi i potrebama ljudi u savremenom svetu.
Glavna kritika knjige usmerena je na one koji sebe smatraju spasiteljima sveta, ali zapravo zadovoljavaju vlastite potrebe za ličnim razvojem i uživanjem dok čovečanstvo odumire. U kritici nisu pošteđene čak ni Ujedinjene nacije. Luova poruka može se sažeti rečenicom: Nije On kriv, krivi ste vi.
Lu kritikuje i religijski koncept pogleda na svet. Romanesknu građu donosi pred čitaoce kroz tradicionalni stil starozavetnih proroka, insistirajući na besmislu ljudskih postupaka i ističući zlostavljanje životinja kao logički ishod te besmislenosti.
Iako su likovi u romanu možda tendenciozno površni, Luova veština izražavanja, kao i satirčke jezičke bravure čine ih dirljivim i prepoznatljivim.

NA KRAJU

Životinje u Africi možda neće biti za svakoga, ali roman predstavlja nekonvencionalno smešno delo koje podstiče razmišljanje i raspravu o ozbiljnim temama današnjice, kada se celi svet nalazi na prekretnici ka nečemu što i nama samima nije dovoljno jasno. Neki čitaoci mogu osećati nelagodu zbog kontroverzne tematike i humora, ali Erlend Lu uspeva da prenese svoju poruku kroz jedinstven i provokativan pristup pisanju. Iz tog razloga pozivam vas da se upustite u ovu književnu avanturu i kroz svoje komentare na ovaj tekst iznesete svoje mišljenje o ovakvom vidu mračnog satiričnog pisanja i efektu koje ono ostavlja na vas. Do sledećeg čitanja, ostanite uz vaš Book Hub.