Džo Frejzer i 49 + 24 + 5 pesama, Srđan Valjarević
Srđan Valjarević je čitalačkoj publici poznat kao žanrovski vrlo raznovrstan pisac. Pored romana, dnevnika, kolumni, Valjarević se oprobao i u poeziji zbirkom pesama Džo Frejzer i 49 pesama (1992), a ove godine u Laguninoj ediciji Retrovizor je izašlo prošireno izdanje ove zbirke poezije pod nazivom Džo Frejzer i 49+24+5 pesama.
Autor u svojim proznim delima izbegava književne kanone kao i postojeće literarne trendove, te je i ova zbirka pesama takva. Valjarević ne pretenduje da bude poetičan, već pragmatično-realističan, sirov, svakodnevan u svojim stihovima. Njegovo posmatranje sveta izvan sebe odvija se kroz lirski subjekat Džoa Frejzera – uzet kao lirski prototip poznatog američkog, profesionalnog boksera. Frejzer je poznat kao prvi bokser koji je naneo poraz Muhamedu Aliju u teškoj kategoriji i time postao šampion u boksu. Međutim, Valjarević svog lirskog junaka ne prikazuje u svoj svojoj slavi, već ga stavlja u stanje poraženosti i odustajanja. Lirski subjekat u pesmama nije poetizovan, opipljiv je i realističan, zapušten, izgubljen, surovo iskren, sklon pesimizmu i protivljenju pravilima moranja.
Treba samo izabrati način na koji odustaješ
Valjarevićev lirski subjekat je onaj koji je odustao, napustio sve što je imao: posao, devojku, alkohol, zapostavio sve što je započeo. On se kreće svakodnevnim prostorima i posmatrajući bez puno priče, promišlja o prolaznicima na ulici, gradu, predmetima, psima lutalicama, prijateljima koji su nekada bili tu, porodičnim odnosima, zaljubljenosti, neobičnim situacijama, voću, tunjevini, pisanju itd. Čini se da je potpuno odustao od velikih stvari, kao što u pesmi Herpes i buldožer i… kaže: Prosto/treba samo/izabrati način/na/koji odustaješ; odustajanje kod Valjarevića jeste neprisutnost u svemu ostalom osim u samom sebi, puštanju da se konačno u samoći diše. Jezičkom jednostavnošću i narativnim uplitanjima sa elementima sirove ironije i direktnosti, autor nam predstavlja sugestivne pesničke slike na kojima se lirski subjekat pažljivim čitanjem, ali i sopstvenim iskustvima, učitava i uočava. Ipak, on je sebe izopštio iz svega što mu ne odgovara i steže ga: Koliko si važan/Koliko je bolje kada si odsutan. Njega posmatramo kroz lutalačko kretanje na ulicama, razgovorima sa drugim ljudima, kroz njegovo posmatranje stvari, ali i kroz pasivnosti, preispitivanju života, njegova prisećanja na prošle dane.
Iz prostora Londona, Madrida, Sevilje, andaluškog sela, lirski subjekat se naseljava u prostore jednog grada, između ulica, u zamračenim hodnicima, u wc-ima, u tramvajima, parkovima, kraj prozora, u kuhinji i najviše u svom krevetu. U svim tim prostorima, lirski subjekat se ne oseća usamljeno već pokušava da detaljnim posmatranjem i samorefleksivnošću pronađe sebe uprkos prividnom odustajanju od svega što mu je važno, ili mu pak nikada istisnski nije bilo važno. U pojedinim pesama se dotiče i narušenih porodičnih odnosa, njegove nezainteresovanosti da učestvuje u njima, ali i osećajima nedovoljnosti i promašenosti usled odustajanja. Kada govori o ljubavi, to je samo razmišljanje o njoj, nju posmatra, ali nije aktivan u njoj čime pokazuje odustajanje, ali i prihvatanje bez traženja krivca i besa: Osluškujem, kažem/ I stalno očekuješ/nešto tiho/nešto u blizini, jedva čujno.
Lirski subjekat nimalo nije romantizovan, već stavljen u sasvim obične životne situacije: obavlja zanatski posao majstora, u pauzama puši cigarete, sluša zvuk pišanja u wc-u, posmatra prizore sa prozora, sprema doručak, ide na pijacu, frizera, razgovara sa kolegom, prijateljima, čita i mnogo spava. Iako je odustao od svega, suštinski levitira u svim tim prostorima i stvarima, odnosima i zamišljenostima, čime autor upućuje da je njegov Frejzer pobeđen u jednoj životnoj rundi, ali ne i u celom meču.
Zato je ova ova zbirka pesmama i toliko opipljiva, vidljiva i prisutna i danas, posle skoro tri decenije od njenog prvog objavljivanja. Naizgled pesimistična u samom čitanju stihova pronaći ćete običnog čoveka sa svojim porazima i svojim načinom odustajanja koji zapravo znači povratak ka sebi, putem sebe i u sebi.