Britanski pisac Herbert Džordž Vels se, pored svog francuskog kolege Žila Verna, smatra jednim od rodonačelnika naučne fantastike. Dok se Žil Vern čvrsto držao naučnih dostignuća koja je vešto koristio u svojim delima, H. Dž. Vels je osmišljavao fiktivna uvodeći originalne ideje koje su ostali pisci obrađivali na svoj način.
U Vremeplovu se bavio putovanjem kroz vreme i mogućnošću buduće evolucije, Ostrvo doktora Moroa je surova priča o izigravanju Boga i kvarenja prirodnog poretka, Nevidljivi čovek je, uz Stivensovog Dokotra Džekila i gospodina Hajda, najbolja studija o monstruoznoj prirodi ljudske vrste.
I došli smo do Rata svetova, gde se, ispod marskovske invazije, vešto kritikovala politika kolonijalizma i tlačenja porobljenih naroda.
Kako da pobedite čitalačku krizu
Koliko god da ste pasionirani čitalac, sigurno vam se bar jednom u životu desilo da zapadnete u čitalačku krizu. To je onaj dobro poznati osećaj kad zaglavite na 86. stranici popularne knjige i ne možete nikako dalje. Dugo se zadržavate, prelećete preko teksta, a da vas neko pita šta čitate, teško da bi dobio ikakav odgovor. Imate jak osećaj da je pogrešno da započetu knjigu ostavite, a mesecima se ne odlučujete da promenite štivo i krenete dalje.
Umetnost ne može da umre
Stefan Marković, novinar, prošle godine objavio je svoj prvi roman „Pokojnik drugog reda”. U mešavini burleske i satire, Stefan nam na duhovit, ali pronicljiv način, dokazuje da je fenomen apsurda odavno napustio okvire umetničkog i preselio se u naše svakodnevno mrtvovanje. Sa njim smo razgovarali o pokojnicima drugog reda, ali i životu i pisanju.
Tajna smrti Branka Miljkovića
Kako je sam pisac govorio, na ovoj knjizi je radio godinama. Svu tu piščevu posvećenost možete prepoznati dok procesuirate veliki broj manje poznatih informacija vezanih za život Branka i njegovih savremenika. Sveobuhvatan pristup istorijskoj građi (na kakav smo navikli kad je Dejan Stojiljković u pitanju), doneće još jedan roman u žanru istorijske metafikcije.
Može li čovek protiv svog rata?
Alberto Moravija je bio zabranjivan i od strane Vatikana i od strane fašista, i kroz ceo svoj rad kritikovao je katoličku crkvu i fašistički režim. Konformista je napisan 1951. godine i upravo je kritika tog režima kao i pojedinaca koji su bili njegovi nosioci.
Sa druge strane, Kurt Voneget je pisao Klanicu pet više od dvadeset godina, podstaknut sopstvenim tragičnim iskustvima koji su mu zauvek obeležili život. Ova „Slavna knjiga o Drezdenu“ kako sam autor u predgovoru navodi, kao osnov priče ima strašan masakar s kraja Drugog svetskog rata, kada je u bombaškom napadu saveznika na Drezden bačeno 650.000 kilograma eksploziva i kada je ubijeno 135.000 ljudi – više nego u Hirošimi i Nagasakiju zajedno.
Volite li Momu Kapora?
Pre nekoliko dana, na mom prvom književnom klubu, dok smo smišljali što pametnije odgovore o svojim čitalačim navikama i preferencijama, profesorka Maja me je iznenadila pitanjem: „Da li volite Momu Kapora?“. Pitanje sam u trenutku doživela kao Prustovsku madlenu – vratilo me je u formativne godine ranih gimnazijskih dana kada smo sa velikim uzbuđenjem odlazili u biblioteku tražeći u knjigama odgovore na pitanja ko smo i zašto nam se sve ovo (život) dešava. Pokušaj otkrivanja života se u mom slučaju poklopio sa otkrivanjem književnosti, a Momo Kapor, nikada veliki i nagrađivani pisac o kome se pišu gimnazijski eseji, skrajnut na akademsku marginu, ali ne i čitalačku, postao je moj vodič, inspirator i, ono što bi danas rekli, life coach.
Ne želim ostati tvoj književni lik
Svi čitaoci koji su uplovili u čitanje Knausgorove Moje borbe, susreli su se sa jednim od najupečatljivijih književnih likova današnjice – Lindom Knausgor. Intrigantni postulati autofikcijskog žanra transportovali su Lindu iz stvarnog sveta pokazujući nam je ogoljenu u njenoj privatnosti. Osoba suočena sa disfunkcionalnim porodičnim naslađem, teškom kliničkom depresijom, dijagnozom bipolarnog poremećaja, supruga velikog pisca Karla Uvea Knausgora, majka neoprezno uvučena u veliki književni poduhvat ne shvatajući da može dostojanstveno da ga iznese do kraja. Linda je pre svega autorka, književnica, kojoj je projekat Moja borba, poljuljao ne samo lično dostojanstvo, već i profesionalni ugled književnice.
Lukrecija Bordžija, naša savremenica
Dario Fo je bio poznat po oštroj satiri čija su meta bili politika, crkva i država. To se najbolje vidi u jednom od njegovih najpoznatijih romana “Papina kći”, koji ovom prilikom kratko predstavljamo i preporučujemo. Inače je pisao komade za pozorište, između ostalog i za svoje sopstveno. Hapšen je 47 puta, ali ga to nije sprečilo da kritikuje politiku i crkvu.
Fo je delovao kao politički aktivista do samog kraja kritikovanjem italijanskih vlasti i pružanjem podrške pokretu Pet zvezda, koji je orijentisan protiv establišmenta.
Kineski Aristofan u borbi protiv ideologije
Mo Jen je književni pseudonim Guan Mojea rođenog 17. februara 1955. Zanimljivo je značenje pseudonima koji je odabrao – kao veoma brbljivo dete roditelji su ga stalno opominjali da ćuti (mo jen znači – ne govori, ćuti). Tokom Kulturne revolucije bio je prinuđen da napusti školu i čuva stoku. Njegove knjige „Žabe“ i „Promena“ preporučujemo za čitanje ovog vikenda.
Vikend je za dobre stvari
U preporukama za vikend ove nedelje: španski dobitnik Nobelove nagrade Kamilo Hose Sela i jedan od najboljih romana koji su dobili NIN-ovu nagradu . Sudbina i komentari Radoslava Petkovića.