Čitalac ovog romana verovatno će želeti da zna nešto više o pozadini političkih previranja u Iraku, jer se radnja ne može u potpunosti razumeti bez sagledavanja stvarnosti iz koje je potekla. Nakon američke invazije 2003. godine, Irak je postao zemlja razorene državne strukture, sektaških sukoba, stranog mešanja i svakodnevnog nasilja. Pad Sadama Huseina nije označio početak demokratije, već haotičan period u kome su verske milicije, kriminalne grupe i terorističke organizacije pokušale da ispune vakuum vlasti. Sektaški rat šiita i sunita, jačanje iranskog i američkog uticaja, uspon Al Kaide u Iraku i svakodnevni bombaški napadi stvorili su atmosferu potpune nesigurnosti, nepoverenja i straha – to je stvarnost Bagdada u kojoj se dešava ova priča.
Italo Zvevo „Zenova savest“
Laguna, 2024 Prevod: Lela Matić Autor ovog velikog i odličnog romana jeste Aaron Hector Schmitz, rodjen 1861. godine u Trstu pod upravom Austrougarske, rodjen iz…
Preporuke uredništva za Noć knjige
Uredništvo Book Huba je pripremilo preporuke za tradicionalno junsko okupljanje knjigoljubaca pod nazivom Noć knjige. Verujemo da ćete u našim preporukama pronaći nešto što će vas inspirisati i podstaći na nova čitanja. Pripremite se za nezaboravnu noć i pogledajte šta vam iz Lagunine produkcije preporučujemo.
Treba samo izabrati način na koji odustaješ
Srđan Valjarević je čitalačkoj publici poznat kao žanrovski vrlo raznovrstan pisac. Pored romana, dnevnika, Valjarević se oprobao i u poeziji zbirkom pesama Džo Frejzer i 49 pesama (1992), a ove godine u Laguninoj ediciji Retrovizor je izašlo prošireno izdanje ove zbirke poezije pod nazivom Džo Frejzer i 49+24+5 pesama
Dekonstrukcija Dejmona Koperheda
Dejmon Koperhed je roman inspirisan klasikom Čarlsa Dikensa Dejvid Koperfild, istražujući teme identiteta, porodičnih veza i ljudske otpornosti u suočavanju sa izazovima života u savremnom kasnokapitalističkom društvu. Kroz bogato ispričanu priču, Kingsolver nas vodi na putovanje koje nas suočava sa složenošću ljudske prirode i univerzalnim pitanjima postojanja u svetu u kojem dominiraju korporacije. Osim toga, ovaj roman može nam poslužiti u razmatranju književnih tehnika u percepciji književnih dela u savremenim književnim studijama.
U susret neminovnosti – dan kada su došli Marsovci
Britanski pisac Herbert Džordž Vels se, pored svog francuskog kolege Žila Verna, smatra jednim od rodonačelnika naučne fantastike. Dok se Žil Vern čvrsto držao naučnih dostignuća koja je vešto koristio u svojim delima, H. Dž. Vels je osmišljavao fiktivna uvodeći originalne ideje koje su ostali pisci obrađivali na svoj način.
U Vremeplovu se bavio putovanjem kroz vreme i mogućnošću buduće evolucije, Ostrvo doktora Moroa je surova priča o izigravanju Boga i kvarenja prirodnog poretka, Nevidljivi čovek je, uz Stivensovog Dokotra Džekila i gospodina Hajda, najbolja studija o monstruoznoj prirodi ljudske vrste.
I došli smo do Rata svetova, gde se, ispod marskovske invazije, vešto kritikovala politika kolonijalizma i tlačenja porobljenih naroda.
Kako da pobedite čitalačku krizu
Koliko god da ste pasionirani čitalac, sigurno vam se bar jednom u životu desilo da zapadnete u čitalačku krizu. To je onaj dobro poznati osećaj kad zaglavite na 86. stranici popularne knjige i ne možete nikako dalje. Dugo se zadržavate, prelećete preko teksta, a da vas neko pita šta čitate, teško da bi dobio ikakav odgovor. Imate jak osećaj da je pogrešno da započetu knjigu ostavite, a mesecima se ne odlučujete da promenite štivo i krenete dalje.
Umetnost ne može da umre
Stefan Marković, novinar, prošle godine objavio je svoj prvi roman „Pokojnik drugog reda”. U mešavini burleske i satire, Stefan nam na duhovit, ali pronicljiv način, dokazuje da je fenomen apsurda odavno napustio okvire umetničkog i preselio se u naše svakodnevno mrtvovanje. Sa njim smo razgovarali o pokojnicima drugog reda, ali i životu i pisanju.
Tajna smrti Branka Miljkovića
Kako je sam pisac govorio, na ovoj knjizi je radio godinama. Svu tu piščevu posvećenost možete prepoznati dok procesuirate veliki broj manje poznatih informacija vezanih za život Branka i njegovih savremenika. Sveobuhvatan pristup istorijskoj građi (na kakav smo navikli kad je Dejan Stojiljković u pitanju), doneće još jedan roman u žanru istorijske metafikcije.
Može li čovek protiv svog rata?
Alberto Moravija je bio zabranjivan i od strane Vatikana i od strane fašista, i kroz ceo svoj rad kritikovao je katoličku crkvu i fašistički režim. Konformista je napisan 1951. godine i upravo je kritika tog režima kao i pojedinaca koji su bili njegovi nosioci.
Sa druge strane, Kurt Voneget je pisao Klanicu pet više od dvadeset godina, podstaknut sopstvenim tragičnim iskustvima koji su mu zauvek obeležili život. Ova „Slavna knjiga o Drezdenu“ kako sam autor u predgovoru navodi, kao osnov priče ima strašan masakar s kraja Drugog svetskog rata, kada je u bombaškom napadu saveznika na Drezden bačeno 650.000 kilograma eksploziva i kada je ubijeno 135.000 ljudi – više nego u Hirošimi i Nagasakiju zajedno.