Riblja kost, Suzana Džuver

Riblja kost je prva i debitantska zbirka pesnikinje Suzane Džuver u izdanju PPM Enklave. Samim naslovom se daje ključ jednog od mnogih tumačenja zbirke: poput riblje kosti, isprepletanost sukoba u samom lirskom subjektu ali i sa svetom oko sebe nastanjuje unutrašnost lirskog subjekta. Podeljenja na tri smisaone celine: Zadržavanje daha, Odbrojavanje i Nedostatak kiseonika, ova zbirka nas vodi u doživljaj sličan onom kada uronimo u vodu: bez daha, bez reči i u svoj svojoj ranjivosti u dubinama. Ne samo da je pesnički jezik vrlo čist, precizan i neopterećen, već se on javlja kao neophodnost za izražavanje preživljavanja u dubinama sebe poput potrebe za vazduhom prilikom predugog zadržavanja ispod vode. Bogata morskim i podvodnim motivima, lirski subjekat nas tera da zadržimo dah i proživimo svoje, često bolne dubine. U njima, lirski subjekat osvešćuje preplitanje sopstvenih borbi, on je između dve strane riblje kosti, u krajnostima sopstvenog bega i suočavanja sa rupama na koje je osuđen od rođenja. Ovaj lirski subjekat se krije iza automobila, čita šare na gumama kao brajevo pismo kada ugleda nekoga.

 U prvom delu zbirke uočavamo jedan tok detinjstva lirskog subjekta u kome on prva slova vidi na neplaćenim računima i grobljima, crta zagrljaje u vrtiću, biva upozorena da pojede svoju supu, ali i postaje sijalica koja negativnim mislima privlači muve zbog smrti muške figure. On stalno beži, skriva se od sopstvenog života, preskače rupe ali nikako ne može i da pobegne.

Zato u drugom delu zbirke Odbrojavanje, on postaje svesniji sopstvenih mogućnosti i moći reči. Počinje da poezijom odrubljuje glave onima koji su je kao začin zarobili u teglu, zamišlja ukosnice zabodene u nogama one koja je u sobi njenog ljubavnika, odbacuje svoju kožu, kosu vezuje gumicom za tegle, naručuje kratka pića. U ovom delu zbirke vidimo jednu metamorfozu lirskog subjekta koji se prilagodio stanju bez vazduha ispod vode, sada vlada dubinama ali samo na trenutke je bića iz prošlosti povuku kao hemijsku olovku na poštanskom šalteru te gubi dah i postaje riba bačena na kopno suočena sa pukim preživljavanjem.

U trećem delu Nedostatak kiseonika lirski subjekat postaje egzotična riba u tepsiji koju jedu prstima, postaje žena žica koja dugo pušta nokte kako bi mu izgrebala leđa, hobotinica koja posle parenja polaže jaja i teži samouništenju. U nedostatku kiseonika, lirski subjekat teži da ispliva iznad vode svojih trauma i prošlosti.n Na kraju, lirski subjekat nam ostavlja dovoljno vremena i prostora da mislimo o smrti lirskog subjeka ili pak njegovom izbavljenju od davljenja.

Kada smo izronili iz vode, sa velikom potrebom za vazuhom, možemo reći da je ova zbirka jedan veliki korak za Suzanu. Njene reči ostaju kao riblja kost u grlu, zaglavljene između predaje i potrebe za vazduhom. Ovo je jedan svež pesnički glas, kao tek izvađena riba iz vode, koji nas vodi u sopstvene dubine gde srećemo neviđena bića u sebi, ogoljeni i bez vazduha.

Za Book Hub piše Nenad Kostić