U lancima, Nina Savčić
Ogrnuta prepoznatljivim književnim šinjelom, Nina Savčić donosi nam još jednu priču o „malom čoveku“, njegovoj nesnađenosti i večitoj potrazi za smislom. Ovaj šinjel, doduše, proštepan je modernističkim koncem: ništa ne sme da ometa pripovedni tok, pa ni klasično, jasno odvojeni dijalozi; ova priča kao da je kazivana naizust, pa tako mora biti i pročitana, odmah, odjednom, cela. Kad shvatite da vas je zarobila u svoje narativne lance, već će biti kasno, odupiranja nema. Ali, prepustite se, bez straha, jer svaki put ima svoje odredište gde vas čeka razlog.
Roman je išaran aluzijama na čuvenu Gogoljevu pripovetku:
– glavni junak je službenik u izvesnom ministarstvu, gde piše govore;
– nije baš omiljen među kolegama, klone ga se, pa čak i ne kriju gnušanje kada ga sretnu;
– neugledan je;
– kada počne da piše posmrtne govore i telegrame saučešća da bi zaradio koji dinar, šifra kojom mu se potencijalne mušterije obraćaju je: Akakije Akakijevič.
Jelena, žena koju nema
Njegovo „smrtarenje“, kako su njegov drug Janko i on nazvali „angažman oko telegrama saučešća i propratnih literarnih prenemaganja“, postaje neodoljiva, morbidna zabava koja mu donosi sve više para. Tako će upoznati i Jelenu, tajanstvenu lepu ženu, koja ga zavodi i angažuje da napiše roman. Iako svestan da će njegova ljubav ostati platonska, potpuno opčinjen njenim šarmom, pristaje na sve samo da bi je ponovo video.
Misteriozna žena zavodi ga svojom lepotom, damskim manirima, gotovo aristokratskom prefinjenošću. Dok ljupkim osmesima hrani njegove maštarije (kojima se on, sasvim svesno i namerno, prepušta), ona još čvršće vezuje karike oko njega, podsećajući ga na majku. Njegovi pokušaji da poleti krilima zaljubljenosti i pobegne iz tamnice svog dotadašnjeg života onemogućavaju teški lanci zamršenih porodičnih odnosa.
General
Jelena će od našeg glavnog junaka zatražiti da napiše roman o jednom ekscentričnom, a vrlo harizmatičnom dekici, kojeg je sasvim slučajno upoznala i zavolela. Ispostaviće se da taj general, kako ga je prozvala, tegli lance svoje teške prošlosti, lance krivice i griže savesti. Pokušavajući da ih rasplete i romanom (koji treba da napiše) oslobodi grehova tog napaćenog čoveka, neimenovani glavni junak upliće se u mrežu sopstvenih košmara i surove stvarnosti. Čitajući generalove zapise, sve jače ga šiba nedostatak majčine ljubavi i razumevanja, u njemu se komešaju velika patnja i bes, pa čak i mržnja. Ali sve je to diverzija, glavni junak isprva ne uspeva da vidi da ključ za oslobađanje od lanaca drži – upravo general.
Slučajnosti?
Ko je, u stvari, Jelena? Ona ga zavodi, ali ne dopušta da joj se približi. Zbog čega se igra s njim? Njena pojava u njegovom besmislenom životu deluje pokretački, on kao da se budi iz letargije i pokušava da promeni svoju svakodnevicu, ostavi poroke, suoči se sa svetom. Ona donosi boje u njegov život, jarke boje. Gotovo zaslepljujuće. A onda ga naprasno hladi tušem iz prošlosti.
Da li je ona tačno znala kome daje generalov dnevnik?
Dakako, postoji nešto u njoj što onespokojava. Atmosfera je sve vreme gotovo paklena, glavni junak se večito preznojava. Jelena je svojevrsni hibrid Mefista i Volanda; bivstvovanje u njenom stanu je kao „poseta“ u samu srž vulkanskog grotla – njemu ne promiče da su joj nokti lakirani u narandžasto, ta jarka boja ne pali lampice samo kod
njega, već i čitaocima signalizira da budu u pripravnosti. Priča koju će tada ona njemu tako ljupko i sa puno emocija servirati – zapravo će nas sve patosirati.
Otkrića do kojih glavni junak na kraju, sasvim nenadano, dolazi su katarzična. I biće da ipak svi pisci ispadaju iz istog šinjela – generalova priča je njegova priča. U njoj se kriju dugo traženi odgovori i ključ za oslobađanje od lanaca porodične tragedije, pomirenje sa prošlošću.
Svi su okovani
Neimenovani junak (jer ime ovde zaista nije od važnosti) zapetljan je u lancima beznađa. Ophrvan nedostatkom majčine ljubavi, u konstantnoj je potrazi za smislom sopstvenog bitisanja i razlozima zbog kojih je od malih nogu bio uskraćen za ono što je većini ljudi podrazumevano: čiju on krivicu nosi, jer sigurno ne svoju, pa ne zaslužuje ni malo nežnosti i obzira. U lancima je svojih poroka, koji su očajni pokušaj za bežanje od stvarnosti.
Junakova majka nosila je okove odbačenosti i prezrenosti, pa ih prenela i na svog sina, optačući ih još većom gorčinom.
General je pao u okove samoće i doživotnog kajanja, jer nije umeo da izabere srcem i sačuva svoju porodicu, uprkos rigidnim (i nepisanim) zakonima tadašnjeg društva.
„U lancima, napisao sam naslov. Dodao sam: Život. Život u lancima. Obrisao sam: Život.“
Nina Savčić nas je okovala ovom neobičnom pričom, bacila u lance snažnih utisaka koje ćemo još dugo sređivati. U lance nekih naših nesnađenosti i suočavanja sa nama samima.
Ovaj roman našao se u užem krugu u ovogodišnjem izboru za NIN-ovu nagradu i svakako zaslužuje više čitalačke pažnje.
Book Hub je uvek u središtu dobre književnosti. Čitamo novo, sveže, aktuelno. Ako vam se dopao ovaj tekst, pogledajte šta smo pisali o novoj knjizi Srđana Valjarevića “Fric i Dobrila”.