Nova filmska adaptacija Homerove Odiseje podigla je prašinu i pre nego što je počela da se prikazuje u bioskopima. I dok se bura izazvana postavkom scenografije, kostima, izbora glumaca i njihovih izjava, a naročito oko same interpretacije (osavremenjavanja) epa polako stišava, zapazili smo pozitivnu stranu “afere Odiseja”: iako krajnje romantično i zanesenjački, usudićemo se da kažemo da je Nolanov “Odisej” inspirisao mnoge za povratak čitanju klasičnih epova i antičkih mitova.
Noćni voz za Lisabon
Ovo predivno delo filozofa koji piše pod pseudonimom Paskal Mersije, predstavlja jedno od najlepših literarnih ostvarenja savremene književnosti, onu vrstu romana za kojom mi, zaljubljenici koji književnost u sebe upijaju, proživljavaju, dozvoljavaju da ih ona oplemenjuje i menja – upravo tu vrstu romana za kojom neprestano tragamo.
O pisanju – lekcije Stivena Kinga o književnom zanatu
Imamo pred sobom još jednu knjigu o stvaralačkom procesu. Poput mnogih drugih, ona istovremeno pripada autobiografskoj prozi i autopoetičkom eseju, nudeći čitaocu uvid u životni put jednog od najčitanijih savremenih autora, ali i u njegovu predstavu o samoj prirodi književnog rada. Vrlo verovatno ovakve knjige nastaju kada se autor umori od odgovaranja na uvek ista novinarska pitanja: kako ste postali pisac, kako pišete, koji su vaši književni uzori. Evo vam knjiga, gospodo novinari, tu ćete naći odgovore.
Spomen-soba Stevana Sremca i Branka Miljkovića u Nišu: nema muzeja bez priče
U Nišu, gradu bogate istorije i snažne kulturne tradicije, postoje samo dve spomen-sobe posvećene piscima koji su obeležili srpsku književnost — to su Stevan Sremac i Branko Miljković. Na papiru, to nije tako malo, zvuči kao veliki kulturni potencijal grada. U praksi, međutim, poseta ovim prostorima otvara jedno ozbiljno pitanje: da li je dovoljno izložiti predmete da bi se stvorio doživljaj, kao i da li ova postavka više govori o našem odnosu prema kulturi sećanja nego o samim piscima.