Septologija jeste priča o ostarelom norveškom slikaru Asleu i sedam dana njegovog života. Sedam je delova Septologije, po svakom danu jedan, i svaki od njih (osim poslednjeg) počinje i završava se na isti način – počinje time što Asle analizira sliku koju je upravo naslikao, a završava se tihom molitvom pred spavanje. Sedam Asleovih dana, koji počinju ponedeljkom, neodoljivo budi asocijaciju na sedam dana u kojima je Bog stvarao svet, svetlo, tamu, vreme i živ svet, dok sedmog dana nije rešio da je vreme da odmori.
Slučaj vlastite pogibelji
Kristian Novak piše knjige koje slamaju srca. Na to smo već navikli. On takođe, piše knjige tematski provokativne, one koje sondiraju duboko u moral i socijalnu empatiju čitaoca. Tu gde zagrebe, ne ostaje u sećanju samo priča, već žig i nemir i, neverovatno-osećaj srama.
Novak piše knjige koje se adaptiraju za pozorišnu scenu, koje se štampaju širom regiona, knjige one sorte koje postaju kultne ne samo za našu, već nadam se i za generacije koje slede.
Piše na čakavskom narečju, uvek iz više perspektiva, urbanim rečnikom i psuje i u lepotu misao oblikuje. Piše tako da nameće tempo kojim se, uz knjigu, uz kofein, uz cigaretu (kome je po volji), uz tahikardiju i proširene zenice dočekuje zora.
Potraga za ljubavlju u čemernom okruženju
„Šagi Bejn“ je roman koji je imao da pređe dug put od prvobitnog rukopisa do svetske slave, jer je isti odbilo gotovo četrdeset izdavača! Nakon preuređivanja i skraćivanja, 2020. godine Šagi je ugledao svetlost dana, a zatim munjevito popisao redom najprestižnije književne nagrade, uključujući nagradu Booker.
Jestiva žena
„Jestiva žena“ je prvi prozni roman Margaret Etvud, napisan šezdesetih godina prošlog veka, roman intrigantan već svojim nazivom, a zatim i sadržajem koji i sugeriše i kritikuje feminizam. Nad njim su se lomila koplja brojnih kritičara, jedni su ga nazivali mlakim, a drugi remek-delom.
Fino upakovani današnji svet
Čitajući „Tirzu“, imala sam osećaj da Grumberga mogu svrstati negde između Kucija i Frenzena, između „Sramote“ i „Slobode“, uz Kucijevo umeće pisanja i Frenzenovo savršensvo konstruisanja porodice i njihovih ludih i ekscentričnih likova. S tim što je Grunberg postavio ludost na jedan sasvim viši nivo, na nivo Jergena Hofmestera, upamtite ovo ime, jer sličnog lika u literaturu nećete skoro naći.
Piše: Ana Lazarević