Ovo predivno delo filozofa koji piše pod pseudonimom Paskal Mersije, predstavlja jedno od najlepših literarnih ostvarenja savremene književnosti, onu vrstu romana za kojom mi, zaljubljenici koji književnost u sebe upijaju, proživljavaju, dozvoljavaju da ih ona oplemenjuje i menja – upravo tu vrstu romana za kojom neprestano tragamo.
O pisanju – lekcije Stivena Kinga o književnom zanatu
Imamo pred sobom još jednu knjigu o stvaralačkom procesu. Poput mnogih drugih, ona istovremeno pripada autobiografskoj prozi i autopoetičkom eseju, nudeći čitaocu uvid u životni put jednog od najčitanijih savremenih autora, ali i u njegovu predstavu o samoj prirodi književnog rada. Vrlo verovatno ovakve knjige nastaju kada se autor umori od odgovaranja na uvek ista novinarska pitanja: kako ste postali pisac, kako pišete, koji su vaši književni uzori. Evo vam knjiga, gospodo novinari, tu ćete naći odgovore.
Spomen-soba Stevana Sremca i Branka Miljkovića u Nišu: nema muzeja bez priče
U Nišu, gradu bogate istorije i snažne kulturne tradicije, postoje samo dve spomen-sobe posvećene piscima koji su obeležili srpsku književnost — to su Stevan Sremac i Branko Miljković. Na papiru, to nije tako malo, zvuči kao veliki kulturni potencijal grada. U praksi, međutim, poseta ovim prostorima otvara jedno ozbiljno pitanje: da li je dovoljno izložiti predmete da bi se stvorio doživljaj, kao i da li ova postavka više govori o našem odnosu prema kulturi sećanja nego o samim piscima.
Mutacuja muškog: o zbirci Kako kentauri nose pantalone Nenada Kostića
U poslednjih nekoliko godina pesnička scena Niša doživljava tihi, ali izuzetno zapažen preobražaj. Mlada generacija autora stvara poeziju koja koristi jezik na potpuno novi značenjski…
Kako su podkasti promenili način na koji se informišemo o knjigama
U poslednjih desetak godina, podkasti su iz hobija entuzijasta prerasli u ozbiljan medij koji oblikuje javno mnjenje, obrazuje, informiše i — što je posebno važno za ljubitelje knjige — inspiriše. Nisu svi podkasti posvećeni književnosti, ali oni koji jesu, donose svež i dinamičan pogled na knjige, autore i čitanje kao iskustvo.
Strah od propuštanja (FOMO) u svetu čitanja: zašto su naše TBR liste sve duže, a uživanje traje sve kraće?
Koliko nas ima beskonačne TBR liste koje samo rastu? Knjige na policama, u korpama online knjižara, u beleškama na telefonu, u listama za čekanje u biblioteci. Naslovi koje “moramo” pročitati, autori koji se ne propuštaju, žanrovi koje tek treba istražiti… I tako iz dana u dan, u svetu u kome se stalno objavljuje nešto novo, raste i onaj poznati osećaj: strah da nešto važno propuštamo.
Rečnici postoje s razlogom – ne verujte mnogo ChatGPT-u
Prevođenje ne podrazumeva samo prenošenje reči s jednog jezika na drugi – ono je umetnost razumevanja duha originalnog teksta i njegovog vernog oživljavanja u novom jezičkom i kulturnom kontekstu. Prevodioci su tihi saputnici pisaca, zahvaljujući kojima dela dobijaju priliku da prepastu granice jezika i stignu do čitalaca širom sveta. Kvalitetan prevod može obogatiti jezik ciljne kulture, ali i oblikovati recepciju samog dela. Zato je uloga prevodioca ključna za očuvanje autentičnosti i umetničke vrednosti književnog teksta. U savremenom književnom svetu, prevodilac je most između različitih prostora, a njegova uloga zaslužuje više pažnje i priznanja.
U razgovoru sa Milicom Rašić, prevoditeljkom, otkrivamo šta znači prevoditi književnost sa strašću, preciznošću i dubokim razumevanjem teksta.
Vladavina strahom: Ministarstvo straha Gejama Grina
Postojalo je vreme kada su knjige Grejama Grina bile gotovo neizostavne u svakoj ozbiljnijoj kućnoj biblioteci. Čitale su ga generacije naših roditelja i profesora; njegove knjige su bile obavezne za svakoga ko je želeo da razume svet između dva rata, hladnoratovsku paranoju i večitu borbu između morala i politike. Bio je pisac koji je, kako se nekada govorilo, pomirio ozbiljnu književnost i špijunski roman. Jedan od onih kvalitetnih pisaca koji su se čitali „u dahu”.
Američki san pod lupom Rumene Bužarovske
Rumena Bužarovska je ime koje je dobro poznato našem čitaocu. Njene zbirke kratkih priča Moj muž, Osmica i Nikuda ne idem, već su stekle kultni status u Srbiji. Oštar, precizan jezik, britak humor i lucidna društvena analiza ono su po čemu je Bužarovska postala jedno od najprepoznatljivijih imena savremene književnosti na Balkanu. S tom reputacijom, bilo je pitanje trenutka kada će se njen glas proširiti i van granica kratke proze — upravo je u Srbiji objavljen njen prvi roman Toni, a ovde ćemo je upoznati u zbirci eseja Nakon Boga, Amerika. I ovoga puta njen stil ostaje emotivan, zapažanja nemilosrdna prema ispraznim narativima, samo što je umesto unutrašnjih drama malih ljudi, fokus na jednoj velikoj temi — Americi, ali i našem odnosu prema njoj.
Anatomija haosa: Frankenštajn u Bagdadu
Čitalac ovog romana verovatno će želeti da zna nešto više o pozadini političkih previranja u Iraku, jer se radnja ne može u potpunosti razumeti bez sagledavanja stvarnosti iz koje je potekla. Nakon američke invazije 2003. godine, Irak je postao zemlja razorene državne strukture, sektaških sukoba, stranog mešanja i svakodnevnog nasilja. Pad Sadama Huseina nije označio početak demokratije, već haotičan period u kome su verske milicije, kriminalne grupe i terorističke organizacije pokušale da ispune vakuum vlasti. Sektaški rat šiita i sunita, jačanje iranskog i američkog uticaja, uspon Al Kaide u Iraku i svakodnevni bombaški napadi stvorili su atmosferu potpune nesigurnosti, nepoverenja i straha – to je stvarnost Bagdada u kojoj se dešava ova priča.