Što je muškarac bez brkova, Ante Tomić
Prvi roman Anta Tomića po mnogo čemu podseća na njegov najpoznatiji roman – Čudo u Poskokovoj Dragi.
Iako u nekim momentima deluju naivno i bajkovito, njegove knjige kroz duhovite dijaloge verno oslikavaju realnost na Balkanu, posebno naš neukrotivi mentalitet koji se verovatno nikad neće promeniti bez obzira na dolazak novih trendova i neprestanog razvoja tehnologije. Neki junaci njegovih romana su još uvek zarobljeni u devedesetim godinama i čini se da im je lepo u tom skučenom prostoru jer primećujemo da oni ne žele da odškrinu izlazna vrata koja su odavno otključana, što dovodi do urnebesnih dijaloga i nezaboravnih scena koje ćete pamtiti.
Za razliku od „Poskokove Drage“ gde dominiraju muškarci, Tomićev prvenac je posvećen fatalnim ženama koje će zbog neuzvraćene ljubavi biti spremne na sve. U centru pažnje su mlada udovica Tatjana, sadašnji
lokalni sveštenik i bivši alkoholičar don Stipan, garstabajter i okoreli nacionalista Marinko, njegova ćerka Julija i pisac haiku poezije u pokušaju Svetislav. Tomić nas vodi u Smiljevo, malo mesto prepuno radoznalih meštana, koji su, baš kao i meštanih drugih malih mesta, željni uvek nekog dobrog trača kako bi prekratili svoju svakodnevnu rutinu koja se neprestano vrti u krug.
Patrijarhat u nokdaunu
Svoju željenu dozu uzbuđenja će dobiti kada se sazna da je mlada udovica Tatjana izjavila ljubav lokalnom svešteniku. Don Stipan će to doživeti kao novo sotonino iskušenje, jer će na taj način biti primoran da se suoči sa jednim starim iskušenjem i porokom koji je već jednom odavno pobedio. Sa druge strane imamo garstabajtera Marinka koji po svaku cenu želi da svoju ćerku sa nemačkim mentalitetom uda za nekog čistog Hrvata. Iako mu je u početku svejedno koga će Julija izabrati za muža od lokalnih momaka, njen izbor mu se ipak nimalo neće dopasti, jer se radi o smotanom piscu haiku poezije u pokušaju, pa će pokušati da na samom početku preseče tu nedopustivu
vezu. Ove ljubavne priče će se sasvim neočekivano preplesti u jednom momentu, što će dovesti do duhovitih, ali i tragičnih situacija, jer nije ljubav ako makar malo ne boli.
Tomić ponovo šalje jednu snažnu i zdravu poruku: ljubav na kraju pobeđuje sve prepreke: zabranu od strane porodice, nacionalizam, različitosti… Sve ono što u nekom momentu deluje moćno i nesavladivo, na kraju se ispostavlja da je toliko malo i nebitno nasuprot ljubavi kojoj ni ceo svemir ne može da bude granica.
Čitajte knjige Anta Tomića zbog toga što su lek za dušu i razum. Kad pogledamo iskvareni svet oko sebe, deluje da je takva vrsta vitamina jedino i neophodna nama Balkancima sa gramzivim i u isto vreme cicijaškim mentalitetom: nesebično prihvatamo ljubav, ali kada treba da je uzvratimo, neretko pristupamo štedljivo. Nije ni čudo što smo uvek u minusu, kad neki od nas ni sa brkovima ne mogu nikad da postanu muškarci.
Za Book Hub piše: Marko Veljković
Region nam nudi izvanredne mogućnosti za čitanje. Ako vam se dopao ovaj tekst, pogledajte i prikaz za knjigu „Okretište„, koja je nedavno ovenčana regionalnom nagradom za knjizevnost „Meša Selimović“.