Siroti mali ratovi, Uroš Dimitrijević

Nedavno sam radio intervju sa Urošem u kome je ostavio vrlo pozitivan utisak na mene, a nakon čitanja “Sirotih malih ratova”, samo se potvrdilo moje mišljenje o njemu. U svom romanu koji je bio u užem izboru za NIN-ov nagradu uspeo je da prenese sve svoje velike kvalitete: duhovitost i originalnost. Od najobičnije i svakidašnje situacije koja nije obećavala nešto mnogo na početku, uspeo je da stvori jednu neverovatno zanimljivu priču, što ga je predstavilo kao dobrog pripovedača i veštog stratega u jednom od malih životnih ratova kao što je “napisati knjigu koja će se izdvajati od ostalih”.

Siroti mali ratovi, Uroš DImitrijević



Što se tiče radnje, dovoljno je da znate sledeće: Vuka je ostavila devojka, što ga je nateralo da se izoluje od ostatka sveta u svom stanu kako bi patio na miru, u tišini sopstvenog doma. Zabrinuti za njegovo trenutno stanje, sestra i najbolji drug dolaze na ideju da ga “izvade” iz stana, pa mu se na vratima iznenada pojavljuje Mitar koji na jedvite jade uspeva da uđe unutra i da ga ubedi da izađu u provod. Umesto da mu izlazak iz stana bude način izbavljenja iz sopstvene tamnice, njemu će se dešavati mnogo veći problemi od ležanja u stanu i tugovanja za devojkom, ali zar to nije život? Neprestana borba na raznoraznim bojnim poljima gde pokušavamo da izađemo kao pobednici iz svih naših malih ratova.


Vuk je lik koji je nakon raskida nagomilao veliku količinu besa u sebi, pa ne trudivši se nimalo da ga prikrije, uvek je spreman da osuđuje druge zbog načina oblačenja ili ponašanja, što će vas u nekim situacijama nasmejati, ali će se dešavati i da vas malo iznervira. Ipak, on nije anti-heroj, već samo jedan povređeni momak koji zaslužuje podršku samim tim što je napravio veliki korak odlučivši da se ponovo vrati na bojno polje i nastavi da pobeđuje u malim bitkama koje nas čine živima. Da li će izaći kao pobednik iz svojih ratova? Postoji li šansa da se pomiri sa devojkom? Šta ga sve čeka nakon izlaska iz stana posle mesec dana? Odgovori se nalaze unutar korica ove knjige.

Lakoća smejanja na sopstveni račun

Uroš Dimitrijević


Uroš Dimitrijević vešto barata spontanim humorom, što je velika pohvala za pisca, jer mnogi to ne umeju. U želji da impresionira čitaoca, odlučio je da sve svoje veštine pokaže u knjizi, što ume da bude mač sa dve oštrice i dovede malo do prezasićenja. U nekim delovima se humor zasnivao na poređenjima sa poznatim filmovima, serijama, knjigama i javnim ličnostima, što je sasvim u redu, ali kada se konstantno ponavlja, ume ponekad da dekocentriše čitaoca. To je, čini mi se, jedina mana ovog romana, ali pošto je pisac prirodno duhovit lik, ubrzo namesti situaciju gde nenametljivo ubaci humor, zbog čega sam se smejao na glas i potpuno sam zanemario ono što mi je zasmetalo.

S obzirom da je ovo roman prvenac, raduje me što smo već dobili formiranog pisca koji piše modernim jezikom, najobičnije stvari pretvara u najzanimljivije, uspeva da čitaocu nenamerno izazove smeh i na duhovit način osuđuje sve ono što je loše. Uroš Dimitrijević nam uveliko sprema drugu knjigu, pa se nadam da ćete do tada da pročitate “Sirote male ratove” kako bi na sledećoj promociji napunili neki kafić. Ili makar da blokiramo neki parking gde će Uroš ponovo otvoriti gepek svog automobila i prodavati knjige kao što je bio slučaj sa prvom promocijom. Ovaj mladi autor je podršku svakako zaslužio. 

5/5

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *