Eros i Tanatos u fantazmagoričnoj viziji Holokausta

“Beli hotel” vas ispunjava dubokim i trajnim osećajima koje svakako nećemo označiti kao prijatne, ali visoka književnost upravo i poziva na preispitivanje najdubljih mesta ljudske podsvesti, tragedija, patnje, katarzične boli u preispitivanju civilizacijskih normi. Pre svega, prave knjigoljupce zadivljuje prvenstveno struktura romana, a bol koji ćete osetiti i koji će u vama ostati zauvek dolazi iz siline sadržaja i fabularnog toka. Drugo izdanje ovog romana iz 2015. godine, našoj čitalačkoj publici, stiže u izdanju Odiseje iz Beograda. Prevodilac romana je Slobodanka Glišić, a sjajne stihove D.M. Tomasa prepevao je naš slavni pesnik Ivan V. Lalić.

Read More

Život u savremenoj distopiji

Dimitrij Gluhovski je ruski pisac i novinar, rođen 1979. godine, koji je vec sa 18 godina počeo da piše knjigu „Metro 2033“, i sam, u inat izdavačima, kao neku vrstu eksperimetna, rešio da svoju knjigu nesebicno deli na internetu. Procenjuje se da je knjigu online pročitalo oko 2 miliona ljudi i po njoj je snimljen film i nastala je istoimena, planetarno popularna kompijuterska igrica.

Read More

Kako da oprostite sami sebi?

“Potpuno je neverovatno koliko neke knjige mogu tiho i nenametljivo da govore o najvećim ljudskim traumama, obično spakovanim u prtljag, uprćen još iz detinjstva. Toliko tiho da čovek mora i sebe i okolinu da preispituje da li je siguran da je pročitao ono što je pročitao. Meni je to određena vrsta majstorstva, jer mi se čini daleko lakšim govoriti o tragediji punih usta bola. To svakoga kosne, izazove bazičnu potrebu odraslog da dete iz romana prigrli i uteši.
U romanu “Oproštaj” Agnes Lidbek to nije slučaj. Ona mirno priča priču, gotovo uzdržano, gotovo u obrisima, kao u švenkovima kamerom, tako da vam se scene vraćaju tek naknadno.”

Donosimo paralelni prikaz knjige “Oproštaj” iz pera Vojislave Crnjanski Spasojević i Lidije Nikolić.

Read More

Magda Sabo: raskošni talenat mađarskog ženskog pisma

Magda Sabo (1917-2007) najprevođenija je mađarska spisateljica čija su dela prevedena na preko trideset jezika. Tokom svog stvaralaštva, a usled političkih previranja u Mađarskoj, kao neprijatelju komunizma čija dela nisu bila u skladu sa „staljinističkim“ viđenjem književnosti, knjige su joj bile zabranjivane sve do 1958. godine, kada ponovo počinje da ih objavljuje. U periodu od 1940. godine do 1945. godine radila je kao profesor latinskog i mađarskog u jednom ženskom internatu, i smatra se da je upravo sopstvena iskustva utkala u roman Abigel, koji je objavljen 1970. godine i koji je brzo postao jedan od najvoljenijih u Mađarskoj.

Read More

Elastične priče o svima nama

Aleksandar Stankov, novinar, filolog, autor bloga Zapisi sa južne strane ispisao je priče u kojima ćete sresti sebe – doslednog, ranjivog, elastičnog. Prepoznaćete ulice, kafane i kafiće. Prepoznaćete i ljude, one koji su kao vi i one zbog kojih ste vi drugačiji, nepokolebljivi i nepotkupljivi. Dalje ćete osetiti nostalgiju. Zatim će se provući nelagoda, a onda i gnev, jer je sve baš tako kako je u pričama, a, čini se, nemoćni smo da učinimo bilo šta da bude drugačije. A možda je dovoljno već i to što ne pristajemo da budemo deo te prljave igre.

Read More

Lukrecija Bordžija, naša savremenica

Dario Fo je bio poznat po oštroj satiri čija su meta bili politika, crkva i država. To se najbolje vidi u jednom od njegovih najpoznatijih romana “Papina kći”, koji ovom prilikom kratko predstavljamo i preporučujemo. Inače je pisao komade za pozorište, između ostalog i za svoje sopstveno. Hapšen je 47 puta, ali ga to nije sprečilo da kritikuje politiku i crkvu.
Fo je delovao kao politički aktivista do samog kraja kritikovanjem italijanskih vlasti i pružanjem podrške pokretu Pet zvezda, koji je orijentisan protiv establišmenta.

Read More

Istorija u DNK

Pred čitaocima je roman kakvi su veoma retki čak i u kulturnim i književnim sredinama mnogo većim od ove naše, a njegov značaj je upravo u tome što je pisac evocirajući ceo jedan vek uspeo da izbegne zauzimanje bilo koje strane, usredsredivši svoju pažnju na ljude i njihove sudbine, kojima je istorija nesretno zapisana u DNK.

Read More

Bubašvaba koja vam neće dozvoliti da je zgazite

Roman Vegetarijanka objavljen je u izdavačkoj kući Dereta iz Beograda u prevodu Ane Marije Grbić, i od tog trenutka, evo već par godina, nosi pravo obeležje onoga što možemo nazvati visoka književnost. Ova knjiga je za mene izuzetno važna zato što će progovoriti o našem društvu, našim normama i našim očekivanjima od pojedinca, kao i od celog sveta oko nas na jedan veoma radikalan način.

To je način koji će uneti nespokoj i koji će roditi iskru za tako neophodnu promenu sveta i njegovog naslađa u novom dobu 21. veka. Koliko god da će vam se činiti da ove ideje neće uticati na vas, one su veoma snažne i u vašoj podsvesti ostaviće crv sumnje koji će vas naterati na razmišljanje koje neumitno vodi ka promeni stava o svemu što nas okružuje. Dokle će nas to dovesti, to ne znam, ali sam sasvim siguran da ovo delo unosi promenu u načinu razmišljanja, ma koliko ona spora bila. Zato se dobro upitajte da li ste spremni za ovu knjigu, jer svaka promena mnogo boli, naročito pred neizvesnim rezultatom koji ona donosi. Šta nam stiže posle kapitalizma?

Read More

Ivica i Marica u kandžama Drugog svetskog rata i Sovjetske okupacije

Blizanačka trilogija je jedno od vrhunskih dela moderne svetske književnosti. Već sa prvim stranicama ovog dela imaćete utisak da uranjate u svet Grimovih bajki. Na tom putu čekaće vas mnogo iznenađenja. Šta je ono što se prvo uočava? Jezik dela – narator je dete koje svoju priču pripoveda u ich formi jezikom deteta. Rečenice koje će se nizati pred vama biće jednostavne i infantilne. Proces identifikacije napraviće od vas bezbrižno dete koje se našlo pred nazamislivim zlom mračne šume kroz koju će vas pripovedači voditi za ruku kroz roman. Naslućujete da cela atmosfera podseća na bajke braće Grim. Beležnica počinje kao bajka Ivica i Marica.

Read More

Kineski Aristofan u borbi protiv ideologije

Mo Jen je književni pseudonim Guan Mojea rođenog 17. februara 1955. Zanimljivo je značenje pseudonima koji je odabrao – kao veoma brbljivo dete roditelji su ga stalno opominjali da ćuti (mo jen znači – ne govori, ćuti). Tokom Kulturne revolucije bio je prinuđen da napusti školu i čuva stoku. Njegove knjige “Žabe” i “Promena” preporučujemo za čitanje ovog vikenda.

Read More