Prebivališta, Džumpa Lahiri
Dobitnica Pulicerove nagrade za književnost, Džumpa Lahiri, napisala je zbirku kratkih priča „Prebivališta“, u kojima je sitnim i nenametljivim prikazima iz svakodnevnog života opisala onaj njegov deo koji ne primećujemo, pored kojeg prolazimo, koji često zanemarujemo, a koji nas odredjuje. Umirujućim tonom, bez previše reči, prikazuje nam jedno univerzalno „prebivalište“. Prostor koji uokviruje naš život, ljude koji u tom prostoru borave i svojim prisustvom na naše živote utiču. Ti ljudi bude u nama želju za dodirom, privlače nas da prisluškujemo njihove besmislene rasprave, bude nas, zovu da se radujemo novom danu, sendviču iza ugla, poljupcima u obraz. Zbog njih verujemo u nežnost.
Ove crtice iz svakodnevice, razbacane, mogu se čitati svaka za sebe. Medjutim, kada se slože, poput delova neke slagalice, one čine jednu sveprožimajuću celinu života. Priče opisuju krajnje svakodnevne situacije, koje se dešavaju na blagajni, na bazenu, u apoteci, na selu, u čekaonici, u knjižari…
Nepretenciozno, autorka nam pokazuje da su i naši životi takvi. Njih upravo čine: šetnja psa, odlazak kod manikira, rasprava prijatelja, nedopustive reakcije, propuštene prilike, roditelji koji ne staju u odbranu, deca koja šaraju po belim garniturama…
Piše nam ona i o porodici, kaže da se od senke godišnjeg doba i od senke vlastite porodice ne može pobeći. Piše o porodici koja je nije razumela tokom odrastanja i koja će je usađenim prekorima ograničavati i kao odraslu.
Džumpa Lahiri posmatra, ona vidi sve dogadjaje na mikroplanu koji možda neće izazvati nikakav tektonski poremećaj niti revoluciju, ali koji naše dane boje dobrim ili lošim momentima. Šta je drugo život, do njihov zbir.
„… Čujem zvuk brbljanja i zadivljuje me naša potreba da se izrazimo, da se objasnimo, da razgovaramo jedni sa drugima. Podjednako se divim i jednostavnom sendviču čoveka kod koga redovno kupujem. Dok ga jedem sedeći na suncu, čini mi se kao da je sveta hrana, i znam da me ovaj moj kraj grada voli.“
„… Napolju je užasna buka: huk vetra i mora, tresak koji guta sve, a ja se pitam zašto nas takva uznemirenost tako umiruje.“
Stilske vežbe, Rejmon Keno
Ova knjiga, istaknutog francuskog pisca Rejmona Kenoa, izdata je 1947. godine. Pet godina ranije, 1942. godine, pokušao je da objavi zbirku koju je tada činilo dvanaest „vežbi“, ali kako ga je izdavač odbio, nastavio je da tekst proširuje, da bi knjiga do konačnog objavljivanja sadržala čak 99 „stilskih vežbi“.
Keno je na 99 načina prikazao kako jedna ista banalna situacija može biti viđena, kako može biti shvaćena i kako interpretirana. Dakle, u knjizi je 99 puta ponovljen isti događaj na različite stilske načine: precizno, kroz kolebanje, poricanjem, negiranjem, sonetom, kroz zvanični izveštaj…
Inspirisan Bahovom Umetnošću fuge, kojom se Bah u muzici igrao notama tako što je stvorio delo koje nastaje brojnim varijacijama oko jedne male teme, Keno je prikazao kako sličnom tehnikom u književnosti, primenom različitih varijacija, može nastati i jedno književno delo.
Prilikom čitanja toliko sam uživala diveći se umeću, mašti i kreativnosti, pre svega autora, a onda i Danila Kiša, koji je ovu knjigu 1963. godine preveo, i čini mi se, i sam svesrdno uživao dok je to radio, jer je knjiga vrcava riznica duha ova dva grandiozna čoveka. Kako je Kiš rekao: „Stilske vežbe se ne mogu prevoditi, one se mogu jedino varirati na drugom jeziku“. Maestralno je Kiš to „varirao“ i kroz celu knjigu sam imala utisak da se pronosi i njegov glas.
Čitala sam ovo delo razgaljena, smeškala se, i mislila o toj sveprisutnoj sprezi matematike (takođe Keneovoj inspiraciji), muzike i književnosti. Brojevi, note i slova – od kojih pravi znalci stvaraju čitave beskonačne svetove i koji uglas poručuju: „… trivijalnost teme (sižea) nije od istinskog značaja, nego su postupak (prosede) i instrument (jezik) ti koji najčešće čine određenu temu banalnom“.
Ova knjiga može da bude odličan udžbenik za one koji žele da pišu, ali pre svega je jedno opuštajuće štivo koje prikazuje svu širinu ljudskog duha i daje uvid u neverovatne i beskrajne mogućnosti koje književnost može da nam pruži.
Preporuke za vikend je i ovoga puta pripremila naša saradnica Amare Librum koju možete pratiti na istoimenom Instagram profilu. Ukoliko su vam ove preporuke “legle”, preporučujemo vam i ovaj tekst.