Sahranite me iza lajsne, Pavel Sanajev “Pre nego što pređem na sledeću priču, želeo bih nešto da razjasnim. Siguran sam da postoje ljudi koji će…
Može li čovek protiv svog rata?
Alberto Moravija je bio zabranjivan i od strane Vatikana i od strane fašista, i kroz ceo svoj rad kritikovao je katoličku crkvu i fašistički režim. Konformista je napisan 1951. godine i upravo je kritika tog režima kao i pojedinaca koji su bili njegovi nosioci.
Sa druge strane, Kurt Voneget je pisao Klanicu pet više od dvadeset godina, podstaknut sopstvenim tragičnim iskustvima koji su mu zauvek obeležili život. Ova „Slavna knjiga o Drezdenu“ kako sam autor u predgovoru navodi, kao osnov priče ima strašan masakar s kraja Drugog svetskog rata, kada je u bombaškom napadu saveznika na Drezden bačeno 650.000 kilograma eksploziva i kada je ubijeno 135.000 ljudi – više nego u Hirošimi i Nagasakiju zajedno.
U novu 2023. godinu sa najboljim preporukama!
U poslednjm tekstu Book Hub-a ove godine Amare Librum nam donosi nove vikend preporuke, koje su ujedno i praznične, novogodišnje preporuke za čitanje.
Ovoga puta – jedna topla priča iz pera Erlenda Lua i jedna emotivna priča Rut Ozeki. Sasvim dooljno za uživanje do naredne godine!
62/Model za sastavljanje
Podnaslov „Model za sastavljanje“ mogao bi da navede na pomisao da su različiti delovi priče, odvojeni praznim prostorom, osmišljeni kao izmenljivi delovi. Ako neki i jesu, sastavljanje koje se pominje drugačije je prirode i odnosi se na nivo pisanja gde ponavljanja i izmeštanja zahtevaju oslobođenje od svih nametnutih pravila i krutih formi , ali ponajviše na nivou značenja, gde otvorenost prema veštini kombinovanja mora biti upornija i neminovnija. Čitaočev izbor, njegovo lično građenje elemenata priče, biće u svakom slučaju knjiga koju je odabrao da pročita.
Život u savremenoj distopiji
Dimitrij Gluhovski je ruski pisac i novinar, rođen 1979. godine, koji je vec sa 18 godina počeo da piše knjigu „Metro 2033“, i sam, u inat izdavačima, kao neku vrstu eksperimetna, rešio da svoju knjigu nesebicno deli na internetu. Procenjuje se da je knjigu online pročitalo oko 2 miliona ljudi i po njoj je snimljen film i nastala je istoimena, planetarno popularna kompijuterska igrica.
Magda Sabo: raskošni talenat mađarskog ženskog pisma
Magda Sabo (1917-2007) najprevođenija je mađarska spisateljica čija su dela prevedena na preko trideset jezika. Tokom svog stvaralaštva, a usled političkih previranja u Mađarskoj, kao neprijatelju komunizma čija dela nisu bila u skladu sa „staljinističkim“ viđenjem književnosti, knjige su joj bile zabranjivane sve do 1958. godine, kada ponovo počinje da ih objavljuje. U periodu od 1940. godine do 1945. godine radila je kao profesor latinskog i mađarskog u jednom ženskom internatu, i smatra se da je upravo sopstvena iskustva utkala u roman Abigel, koji je objavljen 1970. godine i koji je brzo postao jedan od najvoljenijih u Mađarskoj.
Istorija u DNK
Pred čitaocima je roman kakvi su veoma retki čak i u kulturnim i književnim sredinama mnogo većim od ove naše, a njegov značaj je upravo u tome što je pisac evocirajući ceo jedan vek uspeo da izbegne zauzimanje bilo koje strane, usredsredivši svoju pažnju na ljude i njihove sudbine, kojima je istorija nesretno zapisana u DNK.
Kineski Aristofan u borbi protiv ideologije
Mo Jen je književni pseudonim Guan Mojea rođenog 17. februara 1955. Zanimljivo je značenje pseudonima koji je odabrao – kao veoma brbljivo dete roditelji su ga stalno opominjali da ćuti (mo jen znači – ne govori, ćuti). Tokom Kulturne revolucije bio je prinuđen da napusti školu i čuva stoku. Njegove knjige “Žabe” i “Promena” preporučujemo za čitanje ovog vikenda.
Vikend putovanje kroz svet knjiga
Čak i kada nismo u situaciji da nekuda otputujemo, tu su knjige da nas vode u daleke svetove koje nam otkrivaju. Olga Tokarčuk i Tomas Bernhard, ovonedeljne preporuke za čitanje Amare Librum, pravi su primer za to.
Jesenje vikend preporuke
Za ovu nedelju vam preporučujemo dva izvanredna romana – Jesen, Ali Smit i Nežna je noć Frenisa Skota Ficdžeralda.
U pogovoru knjige stoji da je Ali Smit želela da napravi književni eksperiment pišući o trenutnim globalnim dešavanjima koja svet menjaju, proveravajući da li je književnost zadržala svoju moć da te promene prati i da ih komentariše.