Epizodisti i junaci, Vladislava Vojnović
Dragi čitaoci, pred vama je jedinstven prozni mozaik! Svakako nije klasična zbirka, sa tematski usaglašenim i linearno nanizanim pričama. Niti je „samo“ veoma domišljato komponovan roman. Može biti jedno ili drugo, ili oba istovremeno. Istina je negde između.
Vladislava Vojnović ne gubi vreme, ona prilazi slobodno i srdačno i šarmira nas već prvim rečenicama. Tim neposrednim i otvorenim pristupom čini da komunikacija sa čitaocima bude lakša; govoreći jednostavno i jasno, momentalno nas uvlači u priču. Govoreći, jer imate utisak kao da je čujete, da je tu pored vas i vodi vas da vam pokaže svoj svet.
Taj „njen“ svet je i naš svet. Likovi su obični, „mali“ ljudi, realni, opipljivi. To smo mi. Iste su nam želje, snovi, isti strahovi i iste muke. Ista svakodnevica, i isto nam se, ponekad, desi neka neobična epizoda da iz nje malo izađemo. E sad, ako je sve baš isto i poznato, zašto bismo o tome čitali?
Harizmatična dramaturškinja oka sokolova
Reći će vam Vladislava ono što je bitno, nešto što vam možda promiče dok svakodnevno negde žurite i tako žurno život trošite. Pokazaće vam kako valja i zastati, duboko udahnuti, osvrnuti se oko sebe. Upiti život.
Suština njenih maestralno ispripovedanih priča nije samo u savršeno dramatizovanim likovima niti u načinu na koji ona osmišlja igru njihovih karaktera. Tajna je u detaljima. U sitnicama kojima ukrašava deliće svog literarnog mozaika. Svaki deo scene ima svoju namenu, svaka misao i reakcija njenih likova imaju svoje zašto. I dan nije slučajno tmuran ili sunčan i topao. Scenografija je zato uverljiva i realna, pristupačna i prohodna nama koji stojimo van ispisanih listova.
Iz svih uglova
U srži ovog dela, kako i naslov implicira, jeste menjanje pozicija likova iz epizodista u glavne junake i obratno. Autorka time postiže da se i naš ugao posmatranja pomera.
Zamislite filmsi set. Sijaset kamera, svaka snima iz drugog ugla jednu istu scenu. Na platnu ćemo na kraju dobiti izmontirane isečke najbolje snimljenih delova. Ali ovde vam je omogućeno da ispratite sve. Možete pogledom da obuhvatite čitavu postavku – junake i njihove replike, i statiste, i sve rekvizite, čak i lišće koje se vijori na vetru, nekog psa koji se lenjo proteže i češka, da čujete da se neko zakašljao. Sve. Kamere će snimati direktno tamo gde su uperene, a vaš pogled seže šire od njihovih uskih sočiva.
Autorka će sve opisati verno, detaljno i jasno. Time nam pruža zadovoljstvo da budemo prisutni na setu, sa očima i na temenu, jer svi će uglovi biti pokriveni. Ona odlazi korak dalje od klasičnog realističnog pripovedanja i produbljuje odnos pisac-delo-čitalac, uspevajući da čitalačku publiku uvuče u svoje delo, i to u formi posmatrača i statista, ne narušavajući tako sklad njegovog unutrašnjeg sveta.
Svi smo na setu
Dok se traka života polako odmotava, nižu se scene, i komične, i tužne. Atmosfera može biti živahna, vesela, a u sledećem trenutku teskobna, tmurna. I dok su svi glavni junaci svojih priča, u pričama drugih pojavljuju se kao epizodisti. Nesporno je da su sve priče isprepletane – negde se sudaraju, negde samo dodiruju, a negde direktno ukrštaju. Tako se možemo naći u istom gradskom autobusu sa jednom junakinjom i svedočiti o unutrašnjim bitkama koje bije sama sa sobom, pa u narednoj sceni, u staračkom domu, opet sa njom biti epizodisti, slušaoci i statisti.
Vladislava Vojnović uspela je da majstorski ukomponuje jedanaest priča o dirljivim porodičnim odnosima, otuđenosti, bliskosti, zaljubljenosti, prijateljstvu. I da ih protka blago ironičnim opaskama, tek toliko da nam ljubazno skrene pažnju na suštinu, ako je, kojim slučajem, prebrzo pored nas prošla pa nam promakla.
Dok igrate glavne uloge u sopstvenim životima i oplemenjujete druge svojim epizodnim pojavljivanjima, pročitajte i kako jedan epizodista iz korena može da promeni život glavnog junaka.