Za sve ljubitelje pisane reči oktobar je mesec svojevrsnog praznovanja. Ovogodišnji beogradski sajam knjiga 67. put dokazuje da pisana reč daleko odjekuje. Željno iščekivane (svetske)…
ODNOS MAJKE I KĆERI, UMETNOST I SLOBODA NA OSUĐENIČKOJ KLUPI PATRIJARHATA
Da li je majka mrtva je drugo delo norveške spisateljice Vigdis Jurt prevedeno na srpski jezik (godine 2022., izdavačka kuća Štrik je objavila roman Nasleđe). Jurt iza sebe ima četiri decenije dugu književnu karijeru i smatraju je jednom od najpopularnijih i najzanimljivijih savremenih pisaca za decu i odrasle u Norveškoj. Njena dela su prevedena na trideset jezika, a roman Nasleđe je usled teme koju obrađuje i spekulacija da je zasnovan na autobiografskim motivima, pokrenuo mnoge kontroverze. Ukoliko je za spekulacije bar donekle zaslužna naracija u prvom licu i snažan utisak lične, autentične priče kojoj verujemo, što je slučaj i sa romanom Da li je majka mrtva, onda takav utisak u bitnoj meri moramo pripisati stilu pisanja Vigdis Jurt. Njen stil je veoma precizan, bez suvišnih ukrasa, na mahove odiše ironijom i sarkazmom, ali je i poetičan. Ovakve suptilne stilske karakteristike očuvane su u srpskom prevodu zahvaljujući osećaju za jezik i dobrom razumevanjem romana od strane prevodioca Radoša Kosovića
Italo Zvevo „Zenova savest“
Laguna, 2024 Prevod: Lela Matić Autor ovog velikog i odličnog romana jeste Aaron Hector Schmitz, rodjen 1861. godine u Trstu pod upravom Austrougarske, rodjen iz…
Sićevo još jednom dom književnika iz Srbije i regiona
“U knjigama spava iskustvo sveta i ti ga budiš čitajući. Knjiga kao rani cvet procveta kada je uzmeš i nosiš kući.” Pero Zubac Književna kolonija…
Moja mama zna šta se dešava u gradovima
Moja mama zna šta se dešava u gradovima, Radmila Petrović Radmila Petrović je 2021. godine svojom trećom zbirkom poezije Moja mama zna šta se dešava…
Zemlja koja postoji samo u mojim mislima
U svojoj prvoj zbirci pjesama, koju je s engleskog za Buybook prevela Ulvija Tanović, Mosab Abu Toha, pjesnik reporterskog oka, prikazuje kaleidoskop motiva Palestine, zemlje u kojoj se rodio, odrastao, studirao i radio; zemlje u kojoj desetljećima bjesni neumorni rat; zemlje o kojoj požrtvovno piše i koju ne namjerava napustiti, a sve kako njegov narod i kultura ne bi pali u zaborav pred onima koji nepozvani ulaze u njihove domove i pretvaraju ih u ruševine.
Buđenje leta uz Buku i bes – Vilijama Foknera
Fokner je svoj prvi uspeh postigao romanima: Sartorijus (1929) i Buka i bes (1929), a nastavio je sa delima kao što su Svetilište (1931), Svetlost u avgustu (1932), Avsalome, Avsalome (1936), Divlje palme (1938), Uljez u prašini (1948), Rekvijem za kaluđericu (1951) i Priča (1954). Njegova dela istražuju teme američkog Juga, posebno period nakon Građanskog rata, prikazujući sudbine likova opterećenih siromaštvom, rasizmom i moralnim padom. Posle povoljne ocene kritičara, roman postaje jedan od klasika američke književnosti i redovna lektira na univerzitetima širom SAD. Takođe, ovaj roman uvršten je i u obaveznu lektiru za gimnazije i srednje škole u Srbiji. Autor je 1950. godine dobio Nobelovu nagradu za književnost.
Ne smeš odbaciti to da budeš prisutan – konačno
Andrej Blatnik, jedan od najpoznatijih slovenačkih savremenih pisaca, je 2021. godine objavio roman Trg osloboditve i iste godine je proglašen za jedan od najboljih romana na prostoru Slovenije. Ove godine isti roman je izašao u izdanju Buybook-a u prevodu Jagne Pogačnik. Pred čitaoca se već u samom naslovu postavlja jedna koordinata oko koje će se odvijati priča/e romana. Zašto baš ovaj trg? Polazeći od stvarnog mesta, dakle geografski utvrđenog trga u Ljubljani, koji je za vreme komunizma nosio naziv Trg revolucije, kasnije Trg oslobođenja, autor nam otvara priču koja se dešava uoči demonstracija 1988. a potom i narednih godina kada je Slovenija proglasila svoju nezavisnost a samim tim i svoju slobodu – koja mu je poslužila da ispriča priču o putu oslobađanja jedne države i jednog pojedinca ali i kao generacijski roman progovara o generaciji u tranziciji istorijskih promena posle Drugog svetskog rata.
Snaga pravde: Just Mercy Brajana Stivensona
Kroz više romana savršen američki pravosudni sistem pokazuje svoje ozbiljne probleme. Kriminalno pravosuđe u Americi ponekad deluje više kriminalno nego pravedno. Prepuno grešaka, zloupotreba, rasizma i okrutnih kazni, sistem tvrdoglavo odbija reforme i neuspeva da nauči čak i iz najočiglednijih grešaka. Nigde, kao na jugu, stvari nisu gore nego u tvrdokornom srcu Diksija, tj. Alabami, južnjačkom tlu koje autor unosi u svoj romaneskni prostor, čime postaje zaštitnik prokletih. Njegova knjiga, Just Mercy, osvetljava nepravde koje su postale glavna tema savremnog trenutka u američkoj istoriji.
Prošlost živi danas: „Utvare“, Branislava Jankovića
Branislav Janković ostavio je pečat u savremenoj domaćoj književnosti pišući o prošlim vremenima, davno zaboravljenim običajima i događajima, a pritom je uspeo da izbegne zamku podilaženja mitomaniji, kojoj smo tako skloni. Nedavno je u izdanju Lagune izašao njegov novi roman Utvare, žanrovski okarakterisan kao istorijski triler. Utvare prate (ne)zgode Jevrema Utvića, raspopa i istražitelja, kao i prethodna dva romana (Vetrovi zla i Gvozdeni oblaci).