Niška književna scena, epizoda 5

Osvrtom na književnu scenu Niša, polazeći od kraja 19. veka i oslobođenja grada od Turaka, pa šetnjom preko strmih staza devedesetih i vijaduktova tranzicije zaključujemo da je ovo oduvek bilo plodno tle za stvaranje, ali i za baštinjenje lepe pisane reči.

Pogled u budućnost

Dok sada već afirmisani niški pisci i danas nižu uspehe i svojim novim literarnim poduhvatima potvrđuju već izvojevano mesto u istoriji književnosti, novo vreme sa svojim izazovima, donosi nam i neke nove glasove. Mladi autori idu utabanim stazama svojih u književnosti poznatih sugrađana, ali u isto vreme nose i razmišljanja hoće li dostići visoko podignuta očekivanja čitalaca.

Kakvim pričama utiru sebi put u večnost i potvrđuju svoj grad kao (nekrunisanu) prestonicu srpske književnosti i jesu li dostojni svojih prethodnika, vreme je već počelo da pokazuje.

Tematski i stilski potpuno su različiti, tako jedinstveni i svoji, pa se ne mogu svrstati u jedan isti žanr ili se grupisati pa među njima napraviti neka stroga generacijska podela. Naša je sreća što smo njihovi savremenici, što imamo tu privilegiju da njihov rad pratimo od početka, da svedočimo njihovom sazrevanju, traženju sebe kroz autentičan umetnički izraz i usavršavanju stila.

Miloš Petković (1986)

Kao Politikin zabavnik – od 7 do 107

Miloš Petković na srpsku književnu scenu stupa 2005. godine pišući priče, a onda, tri godine kasnije, izlazi njegov prvi roman, „Vukovi sudbine“, koji je i prvi deo istoimene trilogije. Zatim sledi možda i najpopularnija trilogija „Perunov hroničar“. Prepoznat kao pisac epske fantastike, ubrzo postaje veoma tražen i čitan autor, pre svega kod pravih ljubitelja tog žanra.

Miloš Petković

Njegovo stvaralaštvo umnogome je inspirisano slovenskom mitologijom. Možemo slobodno reći da je jedan od najzaslužnijih za promovisanje i buđenje interesovanja, posebno kod mladih, za našu slovensku zaostavštinu. Zahvaljujući njegovim storijama, ispred modernog čoveka ponovo oživljavaju slovenski bogovi i njihove relikvije, stara verovanja i običaji na ovim prostorima. Vraćanje u prošlost kroz te redove je magična avantura, ali tipična epska borba između dobra i zla ovde je oplemenjena osećanjem za nacionalni identitet, ono što smo zaboravili da nosimo u sebi, što baštinimo od prapredaka.

Najveću afirmaciju za svoje nesumnjivo kvalitetno stvaralaštvo pronašao je kod najzahtevnije publike – kod dece, pišući izuzetno maštovite i bajkovite priče, od kojih su neke oživljene kroz pozorišne predstave (među najigranijima i najpopularnijima je tetralogija „Patuljci i vile“). Njegove likove, kao na primer patuljka Barbuta, deca odmah zavole, jer prepoznaju čistu emociju, dobrotu, čestitost i jasna im je poruka koju prenose. Ovo tako jedinstveno stvaralaštvo za decu takođe crpi inspiraciju iz slovenske mitologije i naših narodnih bajki, ali je autor vešto prilagodio svoje priče novim generacijama i savremenom dobu, obogaćujući ih temama iz ekologije i zaštite životne sredine, na primer.

Ne moramo da nabrajamo sve što je napisao ili uredio, sve nagrade koje je dobio, Miloš Petković svojim radom kontinuirano potvrđuje svoju vrednost i mesto na domaćoj književnoj sceni.

Svoj veliki stvaralački talenat usmerava i ka novim generacijama pisaca, organizujući radionice kreativnog pisanja i pomažući im da pravilno usmere svoje ideje ka uspešnoj, pisanoj realizaciji.

Sa nestrpljenjem očekujemo da se pojavi i monografija grupe „Kerber“, koju je priredio upravo Miloš Petković, a tako će još jednom samo potvrditi svoj spisateljski i uređivački dar.

Lela Stojanović

Devojčica iz Niške Banje

Uvek vedra, nasmejana, sa energijom vragolaste devojčice, Lela Stojanović piše za decu: pesme, romane i dramske tekstove. Zgode i nezgode njene vesele veštice Nike polako prerastaju u serijal, na radost mnogobrojne mlade čitalačke publike. Nika izuzetno inspiriše Lelu, da preko nje s decom iskomunicira o drugarstvu, poštovanju, toleranciji i dobroti koja se davanjem umnožava i vraća. Podjednako je vole i dečaci i devojčice, jer njena je veselost zarazna, gotovo hipnotišuća. I baš takva, glasna i svima potpuno jasna, izbija iz svakog reda dve za sad objavljene knjige o maloj veštici i njenoj mački.

Lela Stojanović


Poslednja objavljena knjiga je Anjin svet, koja se potpuno razlikuje od vesele veštice Nike. To je topla priča o gluvonemoj devojčici, a kojom je Lela Stojanović poslala snažnu poruku deci, ali i roditeljima, o toleranciji, razumevanju i prihvatanju različitosti.

Plemenitost i empatija uz često vrcav, razdragan ton izviru iz Lelinih priča. Ozbiljne poruke šalje kao kroz igru, jer je prepoznala da je to najbolji put kojim se dopire do dece, i ona su to i potvrdila, uzvrativši joj ljubavlju prema njenim knjigama i dramskim tekstovima. Kao što su nekada to radili Desanka Maksimović i Jovan Jovanović Zmaj, Lela Stojanović stvara neke nove nezaborave, za novu generaciju dece.

Marko Veljković (1993)

Šarmantni kraljević

Na društvenim mrežama poznat pod pseudonimom Kraljević, Marko Veljković piše divne prikaze knjiga i ljubiteljima pisane reči skreće pažnju na žanrovski raznolika, a kvalitetna izdanja savremenog izdavaštva.

Ovaj mladi vitez od pera debitovao je na književnoj sceni 2019. godine zbirkom poezije „Crtanje sreće“. Godinu dana kasnije izdaje zbirku priča „Brza vožnja kroz sećanja“, kojom kišonovski koketira sa publikom svih generacija. Ispovednim tonom ređa uglavnom smešne anegdote iz svog detinjstva i sa putovanja. Stvara jako blizak, prijateljski odnos sa svojom publikom, pa sa ovom zbirkom možemo da naslutimo da će ubrzo preći dotadašnji nivo pisanja i sazrevanja, i kao čoveka i kao autora.

Marko Veljković

Usred pandemije njegova kreativnost osvaja još jedan vrh njegovog planinskog venca literarnog stvaralaštva. Prošle godine objavio je roman za tinejdžere, „Šarmiranje bola“, u izdanju Otvorene knjige. Niški Kraljević Marko ovim višeslojnim romanom obraća se mladima, da u „kritičnim“ godinama, kada se susreću sa prvim ozbiljnijim životnim izazovima nađu pravi put. Da budu iskreni, tolerantni, dobronamerni, uvek okrenuti porodici i prijateljima, da neguju od mladih dana prave vrednosti.

Markove kolumne na sajtu Report.rs su britke analize pop-kulture i pokazuju veliku sklonost i dar za novinarstvo.

Meti Kamberi (2000)

Per aspera ad astra

Poetska duša Metija Kamberija razlila se u dva romana i iznela njegovu tešku životnu priču. Njegov trnovit životni put vodio ga je do zvezda.

„Grad bola“ lako je pronašao put do brojne čitalačke publike. I sam naslov pozivao je da obavezno pročitamo knjigu i prigrlimo ovog mladića kao nekog svog, duboko saosećamo s njim, ali i neizmerno uživamo u njegovom spisateljskom daru. I književna kritika prepoznala je talenat mladog autora, pa je ovaj roman bio i nominovan za NIN-ovu nagradu 2020. godine.

Nedugo zatim pojavio se i „Grad greha“, nastavak popularne autobiografske ispovesti, u kojem autor produbljuje svoje ožiljke i potpuno ogoljava dušu svojim čitaocima.

Meti Kamberi

Iskreno, gorko i poetski nežno Meti Kamberi govori o nemilim životnim iskustvima i problemima. Upravo pisanje mu je pomoglo da se suoči sa svojim traumama i prebrodi ih, da nađe snagu i motivaciju da nastavi da se bori, da nikada ne odustaje.

Ove godine objavio je i svoj treći roman, „Valcer odbačenih“, kojim potvrđuje svoje spisateljsko umeće i iznova osvaja čitalačku publiku. Sada već dobro poznatim emocionalnim nabojem, karakterističnim poetskim izrazom Meti Kamberi priča neke nove priče. Podjednako poučne, inspirativne, motivišuće. Iako veoma mlad, svojim romanima svima nam je dao zadatak za razmišljanje – pomeranje sopstvenih granica i preispitivanje savesti.


Niš voli da priča. Pričom se raduje, tuguje, uči nas, negoduje, opominje, šali, meraklijski proslavlja. Niš sâm je priča, beskrajna priča i logično je da će se nastaviti…

5/5

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *