Prevođenje ne podrazumeva samo prenošenje reči s jednog jezika na drugi – ono je umetnost razumevanja duha originalnog teksta i njegovog vernog oživljavanja u novom jezičkom i kulturnom kontekstu. Prevodioci su tihi saputnici pisaca, zahvaljujući kojima dela dobijaju priliku da prepastu granice jezika i stignu do čitalaca širom sveta. Kvalitetan prevod može obogatiti jezik ciljne kulture, ali i oblikovati recepciju samog dela. Zato je uloga prevodioca ključna za očuvanje autentičnosti i umetničke vrednosti književnog teksta. U savremenom književnom svetu, prevodilac je most između različitih prostora, a njegova uloga zaslužuje više pažnje i priznanja.
U razgovoru sa Milicom Rašić, prevoditeljkom, otkrivamo šta znači prevoditi književnost sa strašću, preciznošću i dubokim razumevanjem teksta.
Filmski maraton na Sajmu knjiga
Za sve ljubitelje pisane reči oktobar je mesec svojevrsnog praznovanja. Ovogodišnji beogradski sajam knjiga 67. put dokazuje da pisana reč daleko odjekuje. Željno iščekivane (svetske)…
Knjige, braćo moja, knjige, a ne laptopovi i mobilni
Ako biste želeli da uronite u identitet jednog, istorijom i kulturom bogatog grada, kakav je Niš, nećete naći boljeg vodiča za to od pisca Miloša Grozdanovića. Jer, pisac sa kojim smo imali prilike da razgovaramo govori niški, piše niški i živi niški.
Do sada je objavio romane „Yugo“, „Uzrok smrti ne pominjati, ni u crkvenim knjigama, ni u molitvama“, „Mali roman o Konstantinu Velikom“ i „Herceg Polanski – Usmeni ispit iz Kreativnog pisanja“, na osnovu koje je nastala pozorišna predstava koja je nedavno imala premijeru u Narodnom pozorištu u Nišu. Isti roman je ovenčan nagradom „Slaviša Nikolin Živković“ za najbolji rukopis na srpskom jeziku za 2019. godinu. Trenutno radi u privredi, a mi smo iskoristili priliku da popričamo o niškim književnim temama.
Nikola Malović: Veštačka inteligencija naudiće književnosti
*Danas svi pišu. A sve manje čitaju. I sve pliće pišu. Da bi ovi koji ne znaju da čitaju mogli da ih shvate. *
*Moji hipotetički polaznici kursa kreativnog pisanja bili bi mučeni, ali i naučeni. Pošao bih od one hamletovske premise da moram biti surov da bih dobar bio. *
*Ko se god lati tastature, u neprijateljskom je okruženju. Što dublje piše, dublje ulazi u andrićevsku šumu u kojoj, zna se, obitava metafizični vuk. *
Tačke susreta – intervju sa pesničkim dvojcem Markom Đorđevićem i Marijom Kostić
Da se Niš trudi da povrati pesnički sjaj pokazuje i činjenica da će 15og decembra u svečanoj sali Univerzitetke biblioteke „Nikola Tesla“, ugostiti talentovani pesnički dvojac, Mariju Kostić i Marka Đorđevića.
U izdanju Književne radionice Rašić ova dva hrabra glasa stihovima progovaraju o porodičnom odnosima i temeljima duboko usađenim u nama iz kojih kuća raste nakrivo, a koje, kroz svoj pristup pesništvu, nastoje da razgrade transformišući ih u gotovo isceliteljske pesme. Sa Marijom i Markom razgovarali smo o predstojećoj književnoj večeri i njihovom stvaralašvu.
“Ako istorija ne uspe da odsneva svoje revolucionare, pesnici tu neće ništa pomoći”
Intervju – pesnik Aleksandar Petrović Babić Aleksandar Petrović Babić rođen je osamdesetih godina prošlog veka u Svetozarevu. Pamti dane pinball mašina. Izdao je zbirke pesama…
Ljubav u svom punom obliku
Niška publika je još jednom, uz organizaciji i podršku EU kutka Niš imala prilike da u prostoru Banovine sluša Bojanu Vunturišević. Bojana, kantautorka poznata po pesmama kao što su Kese etikete (2017), Daljine (2017), Promašaj (2019), Ljubav (2023), sat vremena je sa svojim bendom, za mnogobrojnu nišku publiku izvodila pesme sa albuma Daljine (2017) i sa novog album Ljubav (2023). Nakon koncerta publika je imala priliku da se slika sa Bojanom a mi smo zahvaljujući divnim ljudima iz EU kutka, imali priliku da sa njom porazgovaramo o stvaranju muzike, poeziji, kapitalizmu i njenim inspiracijama.
Transponovanje bajke u dramski tekst i recepcija kod dece
U poslednje vreme sve više se govori o transponovanju književnih vrsta u dramski tekst namenjen deci. Lutkarsko pozorište u Nišu, kao jedno od najstarijih i najuglednijih pozorišta za decu u Srbiji, ima dugu tradiciju u ovom polju. Upravo smo razgovarali sa glumicom Lutkarskog pozorišta, Mirjanom Đorđević, koja nam je otkrila neke interesantne detalje o procesu stvaranja predstava za decu, a posebno o transponovanju bajke kao književne vrste u dramski tekst.
Dramski tekst i njegov kontekst – predstava Afera nedužne Anabele Narodnog pozorišta u Nišu
Noviji pristup proučavanju književnog teksta sve više tumači tekstove stavljajući ih u kontekst aktuelnog društvenog trenutka. Za to je pogodna i romaneskna i dramska građa. Stiven Grinblat je novoistorijsko tumačenje književnih tekstova bazirao na tumačenju renesansne drame. Primena ove metode je više nego pogodna za tumačenje drame Afera nedužne Anabele, koju niška publika ima priliku da pogleda ovih dana u Narodnom pozorištu u Nišu.
Razgovor sa srpskom Alis Manro – književnicom Jelenom Lengold
Jelena Lengold je jedna od najistaknutijih književnica savremene srpske književnosti. Sfera njenog delovanja je višestruka. Radila je desetak godina kao novinar u redakciji kulture Radio Beograda, a od septembra 2011. kao projekt-koordinator Nansenskolen Humanističke akademije iz Lilehamera u Norveškoj, na predmetu konflikt menadžment. Književni opus ove književnice obuhvata: pesme, priče i romane. Njene knjige su objavljene na engleskom, italijanskom, danskom, nemačkom, bugarskom, mađarskom, španskom, grčkom, albanskom, makedonskom, slovenačkom, poljskom i češkom jeziku. Priče Jelene Lengold zastupljene su u više antologija savremene srpske književnosti objavljenih u Srbiji i svetu. Živi u Beogradu kao profesionalni pisac.