Andrej Blatnik, jedan od najpoznatijih slovenačkih savremenih pisaca, je 2021. godine objavio roman Trg osloboditve i iste godine je proglašen za jedan od najboljih romana na prostoru Slovenije. Ove godine isti roman je izašao u izdanju Buybook-a u prevodu Jagne Pogačnik. Pred čitaoca se već u samom naslovu postavlja jedna koordinata oko koje će se odvijati priča/e romana. Zašto baš ovaj trg? Polazeći od stvarnog mesta, dakle geografski utvrđenog trga u Ljubljani, koji je za vreme komunizma nosio naziv Trg revolucije, kasnije Trg oslobođenja, autor nam otvara priču koja se dešava uoči demonstracija 1988. a potom i narednih godina kada je Slovenija proglasila svoju nezavisnost a samim tim i svoju slobodu – koja mu je poslužila da ispriča priču o putu oslobađanja jedne države i jednog pojedinca ali i kao generacijski roman progovara o generaciji u tranziciji istorijskih promena posle Drugog svetskog rata.
Prošlost živi danas: „Utvare“, Branislava Jankovića
Branislav Janković ostavio je pečat u savremenoj domaćoj književnosti pišući o prošlim vremenima, davno zaboravljenim običajima i događajima, a pritom je uspeo da izbegne zamku podilaženja mitomaniji, kojoj smo tako skloni. Nedavno je u izdanju Lagune izašao njegov novi roman Utvare, žanrovski okarakterisan kao istorijski triler. Utvare prate (ne)zgode Jevrema Utvića, raspopa i istražitelja, kao i prethodna dva romana (Vetrovi zla i Gvozdeni oblaci).
Izgubljeni u zbunjenosti: rekvijem za planetu i ljude
Ekološke teme su danas sastavni deo naše društvenopolitičke stvarnosti, i njihovo sagledavanje kroz književnost je neizbežno. Ljubitelji Ričarda Pauersa znaju da je ekološka degradacija jedan od njegovih ključnih motiva. Ali, za razliku od njegovog prvog romana Šuma nad šumama, Zbunjenost nam o toj temi pripoveda iz novog, intimnog ugla – kroz prizmu dečaka Robina i njegovog oca Tea.
Od okeana do vikend-naselja
Neretko se dešava da pesnici budu opsednuti određenom temom, predmetom ili motivom. U srpskoj savremenoj poeziji pojavio se glas koji je opsednut prostorom, u njegovom užem i najširem smislu. Taj glas nosi ime Maše Seničić, pesnikinje, dramaturškinje. Maša se u poeziji prvobitno pojavila 2015. godine kada je dobila nagradu Mladi Dis za prvu neobjavljenu zbirku pesama pod nazivom Okean da bi zatim četiri godine kasnije usledila njena druga zbirka pod nazivom Povremena poput vikend-naselja. Iako naizgled dve različite pesničke zbirke, obe obitavaju između jednog opsesivnog pojma – prostora.
Muve Jovane Bajagić: Poezija na granici između života i smrti
Zbirka poezije Muve, Jovane Bajagić predstavlja slojevito i izazovno delo koje ne samo da propituje granice poezije, već i dublje teme ljudske egzistencije. Kroz četiri ciklusa, pesnikinja stvara kompleksnu prizmu emocija i misli, pozivajući čitaoca na duboko promišljanje o životu, smrti i svim nijansama između.
Ono što nisi bila dobro
Da je spoj književnosti i drugih vrsta umetnosti, kao jedan od načina izražavanja, prisutan i u savremenoj književnosti, pokazuje nam poezija. Ona se neretko kombinuje sa crtežima, kolažima, fotografijama, video isečcima iz filmova i drugim medijima,m te nam se time otvara prostor za njeno šire tumačenje i interakciju. Takva zbirka poezije jeste Ono što nisi bila dobro, Dee Džanković. Ova autroka, interdisciplinarna umetnica je svoju zbirku izdala kao samizdat, u nedostatku otvorenosti za saradnju i dopuštanja umetničke slobode – što se pokazalo kao odličan primer za pesnike i pesnikinje, ali i uopšteno za pisce da je ipak moguće predstaviti svoje delo van okvira beskrupuloznih izdavačkih kuća.
Jun Fose: Septologija I-VII
Septologija jeste priča o ostarelom norveškom slikaru Asleu i sedam dana njegovog života. Sedam je delova Septologije, po svakom danu jedan, i svaki od njih (osim poslednjeg) počinje i završava se na isti način – počinje time što Asle analizira sliku koju je upravo naslikao, a završava se tihom molitvom pred spavanje. Sedam Asleovih dana, koji počinju ponedeljkom, neodoljivo budi asocijaciju na sedam dana u kojima je Bog stvarao svet, svetlo, tamu, vreme i živ svet, dok sedmog dana nije rešio da je vreme da odmori.
Ne dozvolite da vas stid nadživi – Stogodošnjica smrti Franca Kafke
Stota godišnjica smrti jednog od najznačajnijih pisaca u istoriji književnosti biće obeležena u našoj zemji sedmodnevnim festivalom nazvanim K. Kafka. Festival će se održati od 11. do 18. maja na različitim lokacijama u Beogradu. Festival okuplja umetnike iz Srbije, Austrije i Češke. Tokom celog trajanja festivala, posetioci će imati priliku da uživaju u dve zanimljive izložbe. Jedna od njih je strip izložba pod nazivom Komplett Kafka, strip izložba crteža Nikole Malera u galeriji Menjačnica Gete instituta. Druga izložba, nazvana Franc Kafka – čovek svog i našeg vremena, predstavlja kolekciju radova nastalih u saradnji pisca Radela Malija i ilustratorke Renate Fučikove, a biće izložena u Narodnoj biblioteci Srbije. Festival K. Kafka zajednički organizuju Kulturni centar Beograda, Goethe-Institut u Beogradu, Austrijski kulturni forum u Beogradu, Češki centar Beograd i EUNIC Srbija – Nacionalni instituti za kulturu Evropske unije u Srbiji. Takođe, književni magazin Book Hub se pridružuje proslavi ovog jubileja, ističući ogroman uticaj ovog pisca na svetsku književnost, posebno njegovo remek-delo roman Proces, koji je ostavio dubok trag u književnosti dvadesetog veka i veoma uticao na književno kritiku danas.
Treba samo izabrati način na koji odustaješ
Srđan Valjarević je čitalačkoj publici poznat kao žanrovski vrlo raznovrstan pisac. Pored romana, dnevnika, Valjarević se oprobao i u poeziji zbirkom pesama Džo Frejzer i 49 pesama (1992), a ove godine u Laguninoj ediciji Retrovizor je izašlo prošireno izdanje ove zbirke poezije pod nazivom Džo Frejzer i 49+24+5 pesama
Ponovno svedočenje da je svaki čovjek uvijek na gubitku
Ima li onaj ko piše moralno pravo na eksploatisanje tuđih priča?
Ovo pitanje je, po sopstvenom priznanju, morilo i Kristiana Novaka, hrvatskog autora čiji je novi roman nedavno izdala izdavačka kuća OceanMore iz Zagreba, dok je u Srbiji pisac zadržao starog izdavača – Književnu radionicu Rašić.
Novak se u svojim romanima (jedino njegov prvenac – Obješeni, nažalost nisam imala priliku da pročitam) bavi upravo temama koje su ga dovodile u pomenutu dilemu – Črna mati zemla je bazirana na autobiografskim motivima, dok je najnovije delo, Slučaj vlastite pogibelji, inspirisano istinitim događajem.