Kako to često biva, jedan od najpoznatijih mađarskih pisaca svih vremena, Šandor Marai, gotovo da nije ni boravio u Mađarskoj. Svoja najbolja dela posvetio je neprikladnoj nostalgiji za nestalim austrougarskim i gospodskim vrednostima društva, pa je po smeni vlasti 1948. lepo zamoljen da napusti zemlju. Provodio je dane u Italiji, Francuskoj i Švajcarskoj, da bi njegovo krajnje odredište bila Amerika. Tu je dočekao i kraj života nikada se ne vrativši u svoju zemlju. Ostavio je za sobom na hiljade stranica još nepročitanih dnevnika (kod nas se pojavio tek izbor u prevodu legendarnog Save Babića) i romane nad kojim ostaju zamšljeni i današnji čitaoci.
Epizodisti i junaci: 3D čitalačko iskustvo
Vladislava Vojnović ne gubi vreme, ona prilazi slobodno i srdačno i šarmira nas već prvim rečenicama. Tim neposrednim i otvorenim pristupom čini da komunikacija sa čitaocima bude lakša; govoreći jednostavno i jasno, momentalno nas uvlači u priču. Govoreći, jer imate utisak kao da je čujete, da je tu pored vas i vodi vas da vam pokaže svoj svet.
Niška književna scena u tranziciji
Bilo je nečeg spektakularnog u samoj zamisli na život posle 2000-te.
Samo deceniju ranije nismo ni sanjali da će vreme digitalizacije, robotizacije i društvenih mreža tako brzo promeniti naš način života, zabave i načina mišljenja. U toliko velikoj meri i čitanja, da su se masovno otvorile polemike hoće li knjiga (u bilo kom vidu, a naročito u štampanom) opstati.
Nada umire poslednja
Dok „Životinjska farma“ Džordža Orvela poslednjih meseci biva sve popularnija kod nas, iznova osvaja čitalačku publiku i stiče nove obožavaoce, nama je pažnju privukla „Pobuna“, poslednje delo poljskog nobelovca Vladislava Stanislava Rejmonta, za koju mnogi tvrde da je „Farma pre Farme“. Ovaj roman objavljen je dvadesetak godina pre Orvelovog i postoji velika verovatnoća da ga je Orvel čitao i u njemu našao inspiraciju.
U lancima
Ogrnuta prepoznatljivim književnim šinjelom, Nina Savčić u romanu „U lancima“ donosi još jednu priču o „malom čoveku“, njegovoj nesnađenosti i večitoj potrazi za smislom. Ovaj šinjel, doduše, proštepan je modernističkim koncem: ništa ne sme da ometa pripovedni tok, pa ni klasično, jasno odvojeni dijalozi; ova priča kao da je kazivana naizust, pa tako mora biti i pročitana, odmah, odjednom, cela. Kad shvatite da vas je zarobila u svoje narativne lance, već će biti kasno, odupiranja nema. Ali, prepustite se, bez straha, jer svaki put ima svoje odredište gde vas čeka razlog.
Bilo jednom, u toj Americi
Vila Kader svojim romanom „Izgubljena dama“ pre stotinak godina odala je poslednju počast utemeljivačima i pravim herojima sveta u nastajanju, tamo, „preko velike bare“, a sada se (u izdanju Derete) i pred našom čitalačkom publikom pojavljuje ovaj mali biser klasične američke književnosti.
Ljube li se Istok i Zapad?
Ovo je priča o jednoj čudesnoj knjizi. Ta je knjiga pisana da bi slavila ljubav, ali u isto vreme sakrila tajnu drevnih vavilonskih mudrosti i znanja. Mada bi trebalo da nas zabavi, mnogo čemu imaće i da nas poduči. Osim što je istorijski i ljubavni roman, „Smrt u Vavilonu, ljubav u Istanbulu“ možemo okarakterisati i kao avanturu, pomalo kao putopis, pa čak i triler.
Fabrika mašte
Posve neobična prstenasta kompozicija čini Kći direktora cirkusa jedinstvenim i izdvaja ga od drugih ostvarenja Justejna Gordera. Glavni lik je Peter, koji poseduje talenat za izmišljanje priča. Nimalo sujetan, ali beskrajno maštovit, (pro)davaće svoje ideje piscima i zabavljati se dok posmatra kako ih oni, više ili manje uspešno, razrađuju. Čitajući sve te njegove priče, moramo samo paziti da i sami ne upadnemo u zamku, da nas ne zavede neka od njegovih ideja, pa počnemo da razmišljamo kakav bismo joj obrt ili završetak dali.
Kako sam postao čovek
„Feniksov sindrom“ Aleksej Slapovski, Arhipelag
Ako biste dobili priliku da počnete život ispočetka, kakav bi to život onda bio? Kakvi biste ljudi izabrali da budete? Bolji, isti? Aleksej Slapovski istkao je priču o propuštenim i iskorišćenim šansama za nove početke. Dramaturški vešto izgradio je likove malih, običnih ljudi i isprepletao njihove sudbine u tranzicijski surovom i sirovom društvu.
Progovori, sliko
Dvostruki portret, roman o Agati Kristi i Oskaru Kokoški Pre nego romansirana biografija dvoje umetnika, Oskara Kokoške i Agate Kristi, ovo je rekapitulacija svega što…